Don Miguel Ruiz "GLAS ZNANJA"

EMOCIJE SU STVARNE
Glas znanja nije stvaran



"Pre nego što ste naučili govoriti, mozak vam je bio poput savršenog računara bez programa. Kad ste se rodili, niste poznavali jezik. Mozgu je potrebno nekoliko godina da dovoljno sazre kako bi mogao primiti program. Tada vam se unosi program, a to uglavnom čine vaši roditelji, ali i drugi ljudi koji vas okružuju. Privlače vašu pažnju i uče vas značenju reči. Naučite govoriti i program malo-pomalo ulazi u vas, uz vaš blagoslov. Pristali ste pa sada imate program.

Ako ste vi računar, tada je znanje program. Sve što znate, sve znanje koje vam se nalazi u glavi, bilo je u programu i pre nego što ste se rodili. Uveravam vas da niko od nas nikada nije pomislio nešto izvorno. Svako slovo, svaka reč, svaki pojam u vašem sistemu uverenja deo je programa, a taj je program zaražen virusom kojeg nazivam laži.

Ne treba osuđivati program i reći da je dobar ili loš, ispravan ili pogrešan. Čak i ako vam se program ne sviđa, niko nije kriv što vam ga je usadio. To je jednostavno tako, a i predivno je, zato što se tim programom koristimo kako bismo stvarali svoju priču. Međutim, ko upravlja našim životom? Program! Program ima glas i neprestano nam laže.

Kako možemo raspoznati istinu, kad je laž gotovo sve što smo naučili? Kako možemo prepoznati ono što je u nama stvarno? Meni je trebalo malo više vremena da to otkrijem, ali sam uspeo. Stvarne su emocije. Istinita je i stvarna svaka emocija koju osetimo; ona jeste. Otkrio sam da svaka emocija proizlazi ravno iz našega duha, iz naše celovitosti: potpuno je izvorna.

Ono što osećate ne možete lažirati. Možete pokušati potisnuti emocije, možete pokušati opravdati ono što osećate ili lagati o onome šta osećate, ali ono što uistinu osećate jeste izvorno. To je stvarno i vi to osećate. Nema ničeg pogrešnog u onome što osećate, što god to bilo. Nema dobrih ili loših emocija; nema ničeg pogrešnog u besu, ljubomori ili zavisti. Čak i kad osećate mržnju, ona proizlazi iz vaše ličnosti. Čak i kad patite zbog tuge ili depresije, ako ih osećate, za takve osećaje uvek postoji razlog.

O ljudskom sam umu otkrio nešto vrlo zanimljivo, nešto što je logično i važno za razumeti. Sve što opažate prouzrokuje emocionalnu reakciju - baš sve. Ugledate li lepotu, vaša je emocionalna reakcija predivna; izvrsno se osećate. Kad ste povređeni, emocionalna vam reakcija nije baš tako sjajna. No, vi ne opažate samo spoljni svet; primećujete i virtualni svet koji stvarate u vlastitoj glavi. Ne primećujete samo osećaje, nego i znanje - vlastite misli i uverenja. Primećujete i glas u svojoj glavi, a na taj glas emocionalno reagujete.

Sada se postavlja pitanje: šta vam govori glas u vašoj glavi? Koliko vam je puta rekao: »Bože, tako sam glupa, kako sam to mogla uraditi? Nikada to neću naučiti!« Glas znanja vas osuđuje, vi primećujete tu osudu i doživljavate emocionalnu reakciju. Osećate stid. Osećate krivicu. Emocija je istinita, ali ono što je prouzrokuje, dakle sud o vlastitoj gluposti, nije istinita, to je samo priča. Tu je ponovo reč samo o akciji i reakciji. Šta je akcija? Akcija je opažaj vlastitog stajališta, a to znači opažaj vlastitog rasuđivanja. Što je reakcija? Reakcija su vaši osećaji i vi na laži reagujete emocionalnim otrovom.

Da vidimo možemo li to malo bolje razumeti. Zamislite da imate psa. Kao što znate, pas je samo pas i to savršen pas, zar ne? Ali šta se događa ako se prema njemu loše odnosite? Šta ako ga udarite svaki put kad ga vidite? Pas će se vrlo brzo uplašiti. Videćete njegove emocije. Ljut je. Mogao bi vas pokušati ugristi ili pobeći. Ima li nečeg pogrešnog u njegovim emocijama? Je li zbog svoje ljutnje zao? Nije, reakcija psa samo je rezultat vaših udaraca. Emocija mu pomaže da se obrani. Ta emocija proizlazi iz njegove ličnosti.

Sada zamislite psa kako živi u najlepšoj okolini, sa ljudima koji ga uvek vole i poštuju. Taj je pas najslađa životinja na celome svetu, najbolji pas. Budući da ga niko ne zlostavlja, on izražava svoju prirodu: voli sve oko sebe i svi vole njega. I vaše je fizičko telo upravo poput toga psa. Emocionalno reaguje na isti način. Zašto besno reagujete? Zato što vas je neko udario, zar ne? Ali,ko vas je udario? Onaj glas u vašoj glavi, glavni lik vaše priče - onaj kojim se smatrate.

Opažate i vlastitu sliku savršenstva, ono za šta verujete da niste, a i to u vama izaziva emocionalnu reakciju. Kako se osećate kad ne možete dostići tu sliku? Ta emocija nije ugodna, ali je vaša emocionalna reakcija stvarna: to je ono što osećate. No, je li istina da se morate uskladiti sa tom slikom? Ne, to je laž. Vi opažate samo laž u koju ste pristali verovati. Pristali ste i ta je laž postala delom vaše priče.

Znanje, ono što znamo, ljudska bića čini žrtvama. Ako pred nekim pogrešimo, pokušavamo se opravdati kako bismo zaštitili sliku koju projektujemo prema spolja. Kasnije, kada ostanemo sami, prisetićemo se onoga što se dogodilo i ponovo se kažnjavati zbog te pogreške. Zašto? Zato što nam glas znanja neprestano priča o
onome šta smo učinili sa istog stajališta koje smo i mi imali kad smo to učinili. Taj glas postaje moćan sudija koji nam govori: »Pogledaj šta si učinio!« Kome to govori? Bio je to glas koji nas je i naveo da to učinimo!

Glas znanja loše postupa prema emocionalnom telu. Ono nestvarno je grubo prema stvarnom. Najpre poverujemo u laž, onda na to reagujemo emocionalnim bolom. Emocionalno telo opaža taj glas, reaguje na njega i napada poput tigra. Gubimo kontrolu pa napravimo i kažemo ono što zapravo ne bismo želeli. Sada se glas znanja plaši naše emocionalne reakcije; osuđuje je i tera nas da se stidimo vlastitih osećaja.

Tada opažamo emociju stida i koristimo se znanjem kako bismo je pokušali opravdati, što znači da glas znanja govori o onome što osećamo. Počinje nam lagati o našim osećajima, čak pokušava negirati ono što osećamo. Opažamo glas, opažamo osuđivanje i doživljavamo još jednu emocionalnu reakciju. Sada se osećamo krivima zato što smo emocionalno reagovali. Uz pomoć znanja pokušavamo objasniti emociju krivice.
Emocionalna bol raste i sada smo već u depresiji. Uočavate li o kakvom je krugu reč?

Glas znanja sastavlja priču o našim emocijama, mi tu priču opažamo i pokušavamo potisnuti emocije. Kad primetimo da potiskujemo emocije, javlja se još jedna emocionalna reakcija i uskoro poželimo potisnuti sve što osećamo. »Ne bih smeo osećati takve stvari. Kakav si ti to muškarac? Jesi li kukavica? Pravi muškarci ne plaču.« Pretvaramo se da nas ne boli. Boli, ali to je zato što priču izmišljamo, primećujemo i ispunjavamo je emocijama.

Zašto mrzimo? Zato što neko grubo postupa prema nama. Zato mrzimo. Zašto patimo? Zato što nas nešto vređa. Zato patimo. To je normalna reakcija na povredu. No, šta nas to vređa? Sada nam je na to lako odgovoriti. Vređa nas glas lažljivca u našoj glavi koji nam govori kakvi bismo trebali biti, a nismo. Mržnja, bes i ljubomora normalne su emocionalne reakcije koje proizlaze iz onoga što je stvarno, a to znači da proizlaze iz naše ličnosti, a ne iz onoga što se pretvaramo da jesmo.

Zato u mržnji nema ničeg pogrešnog. Osećate li mržnju, to znači da glas znanja progovara u našoj glavi i navodi nas na mržnju. Mržnja je potpuno normalna stvar; to je samo reakcija na ono u šta verujemo. Promenimo li uverenje, tada će se mržnja preobraziti u ljubav. Kad prestanemo verovati glasu, sve će nam se emocije promeniti zato što su emocije posledica, a ne uzrok. Emocionalna bol je simptom povrede; bol nam pokazuje da nešto moramo napraviti kako bismo to zaustavili.

Zašto ljudi prema nama grubo postupaju? Zato što im to dopuštamo, zato što smo poverovali da zaslužujemo grubost. No, spustimo li se malo dublje, videt ćemo da sami prema sebi postupamo mnogo grublje od bilo kojeg drugog čoveka. Možemo okrivljavati druge ljude koji su nas povredili i možemo reći: »Zlostavljali su me u detinjstvu« i možemo smisliti mnoštvo izgovora. Ali ko vas zlostavlja u sadašnjem trenutku? Ako ste iskreni, otkrićete da je to uglavnom vaš vlastiti glas znanja.

Zlostavljamo sebe svaki put kad sami sebi slažemo. Zlostavljamo sebe svaki put kad se proklinjemo. Svaki put kad se osuđujemo, svaki put kad sami sebe odbacimo. Naravno da će se u takvim slučajevima javiti emocionalna reakcija koja uopšte nije ugodna! Ne sviđaju li nam se vlastite emocionalne reakcije, to ne znači da potiskujemo ono što osećamo, nego da se oslobađamo laži koje su prouzrokovale emocionalnu reakciju.

Poruka koja stiže iz naše ličnosti je jasna. Glas nam dovikuje: »Molim te, spasi me!« To me podseća na film Isterivač đavola (The Exorcist) o devojčici opsednutoj demonima. U svakome je od nas mala devojčica koja govori: »Spasi me! Opsednuta sam glavnim likom vlastite priče!« O, moj Bože - to je istina! Ljudska su bića opsednuta znanjem. Opsednuti smo iskrivljenim slikama o sebi i zato više nismo slobodni. Koliko ste puta čuli kako ljudi kažu: »Kad bi moje pravo ja izašlo na površinu, ne znam šta bi se sve moglo dogoditi«? Plašimo se da bi iz nas moglo izroniti nešto što bi uništilo sve oko nas. I, znate šta? U pravu smo. Kad bi pravo ja izašlo na površinu, uništilo bi sve laži, a to je uistinu zastrašujuće.

I ja sam nekad bio opsednut glavnim likom vlastite priče. Godinama je taj lik bio grub prema meni, ali ipak sam se pretvarao da volim sebe. Kakva šala! I ne samo to, pretvarao sam se da volim i nekoga drugoga. Kako bih mogao voleti nekoga drugoga ako ne volim sebe? Drugima mogu pružiti samo ono što i sam posedujem.

Ljudi me pitaju: »Miguel, zašto ne mogu osetiti ljubav? Kako mogu naučiti stvarati ljubav?« Razmišljao sam o tome. Hmmm... Stvaranje ljubavi? Tada mi je nešto palo na pamet. Ne moramo naučiti voleti. Volimo po prirodi. Pre no što progovorimo, ljubav je glavna emocija koju osećamo. Prirodno je izražavati ljubav, ali je kasnije naučimo potiskivati. Takvim ljudima odgovaram: »Ne morate stvarati ljubav. Srce vam je takvo da može stvoriti dovoljno ljubavi za celi svet. Ne osećate li ljubav, to je zato što joj se opirete, zato što ste naučili kako da je prestanete izražavati.«

Kao maloj deci ljudi nam govore da ne bismo smeli biti takvi kakvi jesmo te zato počinjemo potiskivati izražavanje vlastitog, izvornog ja. Potiskujemo svoju ličnost i emocionalno telo. Vežbamo prikrivanje emocija i pretvaramo se da ne osećamo. Kad se svojih emocija stidimo, počinjemo ih opravdavati, objašnjavati i osuđivati. Verujemo u mnoštvo laži pa više ne izražavamo predivnu emociju ljubavi.

Glas znanja nam govori: »Voleti nije sigurno. Bojim se voleti jer onda postajem ranjiv. Ako nekoga volim, srce će mi se slomiti.« Hrpa laži. To nije istina, ali vam znanje govori: »Da, upravo je tako. I ja s tim imam mnogo iskustva. Svaki put kad nekoga zavolim, srce mi ostane slomljeno.« To, naravno nije istina, jer vam niko ne može slomiti srce ako volite sami sebe. Ako vam je neko slomio srce u prošlosti, zapravo ste ga sami slomili lažima o ljubavi u koje ste verovali. Ljubav daje snagu, a sebičnost vam je oduzima. Ljubav ne izaziva bol. Bol izazivaju strah, sebičnost i kontrola koji proizlaze iz laži u koje verujete. Ako više ne verujete u laži, ljubav će prštati iz vas.

Nakon iskustva u pustinji, bilo mi je jasno da svaka emocija proizlazi direktno iz moje ličnosti. Kad sam to primetio, više nisam potiskivao emocije. Sada su emocije najvažniji deo moje priče, jer znam da su mi osećaji izvorni. Kad nešto osećam, znam da je to reakcija na ono što opažam oko sebe. Moje mi emocije govore kako napredujem u životu, a ako ih se pridržavam, mogu menjati okolnosti.

Što god osetili - radost, bes, ljubav, mržnju - to su samo reakcije. No, budući da je to reakcija, važno je videti što ju je izazvalo. Ako nisam srećan, znači da u mojoj priči ima nešto što me sprečava da budem srećan. Tada moram napraviti korak unatrag kako bih video šta dovodi do toga. Ako sam dovoljno svestan, moći ću se suočiti s problemom, popraviti ga i ponovo ću biti srećan. Čim se pojavi bilo kakav problem, razrešim ga na ovaj ili onaj način, čak ni ne pokušavam napisati priču o njemu.

Svemir je jednostavan: u njemu je reč samo o uzroku i posledici, akciji i reakciji. Ne sviđa li vam se način na koji živite, to je reakcija na program koji upravlja vašim životom. Lažljivac, odnosno program, nije čak ni deo vas, ali istovremeno i jeste zato što vi sami sebe tako određujete. Program stvara priču, a zatim u nju pokušava uneti smisao objašnjavajući i opravdavajući sve u skladu sa glavnim likom priče. Kakva zamka. Kakva veština stvaranja. Ljudska bića stvaraju čitavu kulturu, celokupnu filozofiju čovečanstva. Stvaramo istoriju, nauku, umetnost, Olimpijske igre, takmičenje za Miss Universe, sve što možete zamisliti. To su naše tvorevine,
prekrasne su i divne, ali samo su priče!

Glavni lik vaše priče ste vi, ali vi niste uloga koju igrate. Tu ste ulogu tako dugo vežbali da ste potpuno ovladali predstavom. Postali ste najbolji glumac u celom svetu, a ja vas uveravam da niste ono što verujete da jeste. Hvala Bogu da je tako, jer ste mnogo bolji nego što mislite.

Sećam se kad mi je deda rekao: »Miguel, znaćeš da si slobodan kad više ne budeš morao biti ti.« U tom ga trenutku nisam razumeo, ali kasnije sam tačno shvatio što je time hteo reći. Ne moram biti onakvim kakvim me drugi žele. Ne moram biti ono što verujem da bih trebao biti u skladu sa vlastitim lažima.

Vaša je priča vaša vlastita tvorevina. Vi ste umetnik kroz kojeg protiče životna sila. Ne sviđa li vam se vlastita umetnost, imate moć promeniti je. To su dobre vesti. Ne morate više biti to što jeste, a to je najveća moguća sloboda. Ne morate biti ono šta verujete da jeste. Ne morate biti besni, ljubomorni ili ispunjeni mržnjom. Možete ponovno otkriti što zaista jeste i vratiti se u raj, živeći u zemaljskom raju.


Ideje o kojima valja razmisliti


Svaka emocija koju osetite jeste stvarna. Istinita je. Izvire direktno iz vašega duha. Ono što osećate ne možete lažirati. Možete pokušati opravdati ili potisnuti svoje emocije, možete pokušati lagati o onome što osećate, ali to što osećate je izvorno.

Glas znanja može vas navesti da se stidite svojih osećaja, ali nema ničeg lošeg u onome što osećate. Nema dobrih i loših emocija. Čak i ako osećate bes ili mržnju, ti osećaji izviru iz vaše ličnosti. Osećate li tako nešto, za to uvek postoji razlog.

Sve što primećujete izaziva određenu emocionalnu reakciju. Ne primećujete samo svoje osećaje, nego i znanje - misli, osude i uverenja. Opažate i glas u svojoj glavi pa i na njega emocionalno reagujete.

Svaki put kad slažete sebi, kad sebe osuđujete ili odbacujete, doživljavate emocionalnu reakciju, a ona nije ugodna. Ne sviđa li vam se emocionalna reakcija, nije reč o tome da potiskujete ono što osećate, nego da se oslobađate laži koja je uzrokovala tu reakciju. Kad prestanete verovati u laži, promeniće vam se i emocije, jer one su posledica, a ne uzrok.

Naše su emocije stvarne, a glas znanja koji nas navo¬di da patimo nije. Patnja je istinita, ali razlog zbog kojeg patimo možda uopšte nije istinit.

Ljudska su bića opsednuta znanjem i iskrivljenom slikom sebe samih. To je zato što više nismo slobodni.

Emocionalna je bol simptom zlostavljanja. Bol vam govori da morate nešto učiniti kako biste zaustavili zlostavljanje. Emocije su najvažniji deo vaše priče, jer vam govore kako napredujete u životu. Prateći osećaje, možete promeniti okolnosti u svom životu."

Dobrodosli na planetu Zemlju!

Nalazimo se na pragu 21. veka, na prelasku iz Ere Riba u Eru Vodolije. Ljudska svest danas u velikoj meri otvoreno tezi miru, harmoniji, duhovnosti, neogranicenim mogucnostima da se kanalisemo sa svim onim sto nam je nekada delovalo kao misticizam ili naucna fantastika.
Zasto su na top listama bestselera knjige koje govore o tajnim ucenjima, tajnama majstora, Vaznesenju, cudima? Zasto je sada ljudima moguce da se upoznaju i ovladaju vecnim majstorstvima i tajnama prosvetljenja, kao i svesnom ucescu u kreiranju sopstvenog univerzuma?
Nesto se desi stanovnicima ove planete kada osvane Era Vodolije. To nije nikakva slucajnost, niti je bez svrhe. Svima ce biti bliske skrivene tajne proroka, jogija i majstora ucitelja u Eri Vodolije. Neko ce do ovih informacija doci pre nego ostali, i pozelece da povede Zemlju ka njenom isceljenju, prociscenju i obnovi.
Svako ko je zainteresovan za ove stvari dosao je na ovu planetu sa ciljem, kao emisar kosmickog komiteta koji se zove "Spasite Zemlju". Svako oseti koja je njegova funkcija, koliko je duboka i sveobuhvatna nasa misija, ispunjena igrom i radoscu. Svako ima precizan individualan raspored. Mozda dobijamo uvid delic po delic, mozda naglo, kroz iskustvo bliske smrti ili kroz neki drugi udarac koji menja zivot. Bez obzira na to koliki je nas licni doprinos isceljenju planete, postoje neki fundamentalni koncepti o tome sta je realnost i kako ona funkcionise.Ove koncepte moramo razumeti ukoliko zelimo da hodamo po povrsini vode ili prevazidjemo neke druge takozvane prirodne zakone.
U trenutku kada stignemo u ovaj divni, zbunjujuci, ponekad stimulativan, ponekad uzasavajuci svet, zaboravimo ko smo. Ali, kada se prisetimo ko smo i sta ovde radimo, memorija nam se lako i brzo vrati. Ne brinite, potpuno ste normalni (barem u kosmickom smislu) i sposobni da covecanstvu podarite sve moguce darove koje mozete da zamislite. Vasa svrha je valjana i vasi snovi o isceljenju i jacanju i vas i cele planete se ostvaruju, cak iako cesto posumnjate u to. Jos se nikada nije desilo da Onaj ko vas je poslao odabere pogresnog izaslanika. Sigurno necete pogresiti. Zato, potpuno se opustite i, za promenu,uzivajte u putovanju.

Nema vremena za karmu - Paxton Robey

Kurs o čudima

"Kurs cuda" je jedan od stavova koji postoji medju drugim milionima stavova o istini. Za zapadnog coveka, kome je intelekt programiran na zapadnjacki nacin, za koga je tehnologija kralj, verujem da je "Kurs" najbolji savremeni pisani vodic na nasem putu kuci koji postoji. "Kurs cuda" kaze da je jedino mesto na koje zelimo da odemo nas unutrasnji mir, a da sve sto nije u skladu sa tim predstavlja samo odlaganje puta ka sreci i isceljenju.

Ljudski um je tako programiran da govori kako zeli mir, srecu i radost, a onda ide i kupuje kuce i automobile koji donose racune, dugove i stres. Svako ima tendenciju da juri za stvarima koje ne zeli, zavaravajuci se da ce mu one doneti ono sto zeli. Programirani smo tako da uvek trazimo srecu, ali da je ne nadjemo.

"Kurs" kaze da nas medju-koraci kojima tezimo nikada nece zadovoljiti. Poruka sve tri knjige "Kursa" moze da se sazme u jedan stav: U svakom trenutku, svakoga dana, izaberi snagu svoje volje i izaberi mir.

Ako to mozes da uradis, postaces slobodan. i majstori su nam govorili da idemo pravo Bogu. Rekli su da ne zastajkujemo i ne gubimo vreme na sitan novac- samo da idemo pravo. Ali mi zelimo da se osiguramo. Jos uvek nismo spremni da napustimo najmudrije ovozemaljske ucitelje. Mislimo da je za nas preveliki korak da idemo pravo Bogu, pa umesto toga prihvatamo samo delice kosmicke svesti.

"Kurs cuda" nije teoloska knjiga. Teolozi raspravljaju o semantici i znacenju Boga. Osnivaju univerzitete kako bi primenjivali pristup duhovnosti koji se bazira na funkciji leve strane mozga. Ne razumeju da ljudi mogu da vode beskonacne rasprave i da nikada ne nadju odgovor. Svaka svadja ili debata insistira na tome da jedna strana mora biti u pravu ili zeli da uveri oponenta u svoje stavove, trazi sta je tacno da potkrepi te stavove. Teolozi pokusavaju da budu u pravu. Hajde da, umesto toga, potrazimo stanje kosmicke svesti i prestanemo da pokusavamo recima da dokazemo drugima da su nasi stavovi vredni. Ne mozemo istovremeno biti i u pravu i srecni. Uvek kada izaberemo da igramo igru po pravilima ljubavi, povecava se razumevanje i rastemo.

"Kurs" zeli da nas pripremi za nacin razmisljanja koji je suprotan od uobicajenog. Kao sto kaze Ajnstajn: "Problem ne moze da resi ista svest koja ga je stvorila". Moramo biti spremni da nase misli i verovanja zamenimo sa onima koja daju rezultat. "Kurs" je jednostavan. Ide pravo u cilj, u sustinu, na najbrzi moguci nacin. Odbacuju ga oni ljudi koji nisu dovoljno iznervirani analitickom pristupu zivotu, i spremni da rizikuju sa novim pristupom.

Sadrzaj "Kursa" cak vredja neciji analiticki um, jer ako je tacno to sto tamo pise, padaju u vodu njihova edukacija i citav zivotni kod. Sadrzaj knjige pocinje sa:

Sve sto vidim...ne znaci nista.
Svemu sto vidim ja sam dao...sva moguca znacenja koje to za mene ima.
Ne razumem nista sto vidim...
Te misli ne znace nista...
Nikada me ne uznemirava ono sto mislim da me uznemirava.
Naslovi druge lekcije su:
Ja ne vidim sta je najbolje za mene.
Ne znam svrhu bilo cega.
Nisam zrtva sveta kojeg vidim.
Ja sam izmislio svet koji vidim.
Nemam cega da se bojim.
Ja sam predodredjen za cuda.
Bozja volja meni zeli savrsenu srecu.
Moja sigurnost je u tome da ne pruzam otpor.
Mi na Zapadu smo dobro obuceni da verujemo kako treba da budemo oprezni i uvidjavni prema svetu, koji u osnovi dozivljavamo kao neprijateljski. Nauceni smo da analizarimo svaku situaciju kako bismo preduzeli odredjenu akciju. Oprezni smo. Oprezni smo u medjuljudskim odnosima, u politici, prema drugoj naciji, prema snazi koju imaju gladni ljudi. Nase vaspitanje je adekvatno ako je tacna osnovna premisa zapadnjackog vaspitanja- da smo svi posebna bica.

Razmislite sta bi vas profesor istorije ili ekonomije rekao o ovim recenicama. Rekli bi da je recenica "Moja sigurnost je u tome da ne pruzam otpor" neprimenljiva ako bi nas napala neka strana vojska.

Sta onda treba da ucimo ako je tacno da: "Sve sto vidim...ne znaci nista"? Sta je sa akcijama na berzi, sa jezivim slikama na vestima?

Potrebno je da potpuno preokrenemo proces misljenja kako bismo izasli iz karmickog kruga. Svet razmislja karmicki. Ako treba, uvek ce iznova kreirati stare matrice, i tako vecno. Jedini nacin da naucimo nesto iz "Kursa" je da zaboravima na bilo kakve ocene o onome sto citamo (cini mi se da su nas autoriteti ucili da se ovo zove ispiranje mozga). Uobicajeni metodi ne funkcionisu, pa zasto onda da ne rizikujemo i ponasamo se kao da je univerzum na nasoj strani i da nas nece odvesti na stranputicu?

Ne mogu da odolim. Moram da nabacim jos neki "kursizam".

Da li biste radije bili u pravu ili srecni? Ne mozete biti i jedno i drugo.
Analiza pripada egu.
Sve je u vasem najboljem interesu.
Poverenje ce sada da resi sve probleme.

Sreca je Put.

Svi putevi, sve duhovne discilpline svih kultura i u svim periodima, uvek, vode do jednog jednostavnog mesta, a to je da budemo srecni.

Sreca leci sve bolesti, zaustavlja sve ratove, popravlja sve. "Kurs" istice da srecu cini nas izbor. Za onoga ko razume veliku sliku ne postoje zrtve.

Medjutim, autoriteti nas uce da su realne jedino one stvari koje se mogu opaziti pomocu pet cula, da teror zaista postoji i mora biti porazen pre nego sto se dodje do srece. Tu je kvaka: da li da verujemo najvecim umovima planete ili majstorima uciteljima. Ili/ ili. Ne moze se biti delimicno prosvetljen kao sto zena ne moze biti delimicno trudna. Jos koliko hiljada stranica ljudi treba da procitaju da shvate da prosvetljenje ne moze biti nauceno ili dostignuto kroz racionalno ponasanje.

Sta bi bilo da smo svi rekli: "Ne treba vise da citam ni jednu jedinu stranicu pre nego sto odlucim da budem srecan?" Zaista imamo samo jedan izbor. Da verujemo autoritetima i ostanemo u karmickom krugu ili da izadjemo iz njega. Ucinite mi ovo: idite do nekog usamljenog mesta, duboko udahnite i vrisnite: "Izlazim". Oseticete veliko olaksanje, ili cete barem poceti da analizirate sta bi rekli vasi prijatelji kada bi saznali da ste prestali da se borite.Sreca je nas unutrasnji izbor.

Zasto svi nemaju ono sto zele? Zasto provodimo citav zivot misleci da tek kada imamo sve sto zelimo, imamo pravu stvar? To nikome do sada nije uspelo. Vecina ljudi na planeti nije spremna da se probudi jer je suvise privrzena ogranicenjima. Ne zele da puste stare sablone i verovanja. i kada univerzumu, punom ljubavi, postane ocigledno da oni odbijaju da se promene, on ih odjavi i ponovo ih prijavi da krenu sve iz pocetka. Oni koji ne razumeju kako sistem funkcionise misle da je ovo tragedija, ali to nije tako.To je cin ljubavi i saosecanja jer je neka osoba sklonjena iz lose situacije i dobila je jos jednu sansu.

Pravo ucenje je uvek jednostavno i umirujuce

Cesto se brinemo da ne propustimo neko znacajno predavanje velikog gurua. Sada smo prestali da u njihovim recima trazimo intelektualno znacenje. Slusamo samo jednostavnu poruku koju salju iz srca, pa mozemo da razumemo da svi gurui govore istu stvar. Mozete sest meseci da klecite pored stopala Sai Babe, ali cucete samo: "Budi ljubav". Ljudi prelaze hiljade kilometara do Indije, kako bi culi kako avatar govori nesto novo sa balkona, ali cuce samo: "Budi ljubav". Tamo negde je avatar Mer Baba, ljudi hrle da ga cuju, a on stalno, otkad se inkarnirao, ponavlja: "Budi srecan". To je sve sto je ikada rekao.

Kako je duhovnost jednostavna. Svako ucenje koje deluje slozeno potice od ega. Duh je sustina jednostavnosti.

Ljudi se cesto pitaju: "Kako da prepoznam da li je moj unutrasnji glas ego ili duh?" Ego voli slozenost i zamrsenost. Duh funkcionise izvan trodimenzionalnog carstva vremena i prostora. Glas duha je uvek mek, bez zurbe, bez pritiska. Za duh ne postoji vreme, pa nema ni kasnjenja, ne postoji situacija koja se ne moze promeniti, pa nista ne dozivljava tragicno. Duh kaze: "Umiri se, ne pomeraj se, znaj da sam ja Bog".

Cestitam! Kvalifikovali ste se za prosvetljenje

Kada biste mogli da vidite sve sto ste radili u proteklih deset miliona godina, shvatili biste da ste uradili sve sto se trazi da bi se postiglo prosvetljenje. Ziveli ste i u Staroj Grckoj i u Egiptu, bavili ste se vrazbinama i magijom. Ne morate i u ovom zivotu sve to da radite. Sada treba sva ta iskustva da iskoristite i ojacate sebe. U ovom zivotu vazi parola koju ima firma Nike: "Uradi to!"

Ne cekajte da procitate jos jednu knjigu, cujete neki govor ili sedite pored nogu gurua pre nego sto postanete srecni. U ovoj fazi vase evolucije to sve samo odlaze radost. Citajte ezotericne knjige, idite u Indiju ako zelite. Ali ne nadajte se da ce vam to doneti unutrasnji mir. Nece. Prvo izaberite mir, a onda istrazujte, neka to bude kao ples u vasem zivotu. Mir se ne nalazi izvan nas samih.

Zapamtite da je univerzum na vasoj strani i da se u svakom trenutku urotio da vas probudi i odvede u srecu. Znaci da ste bas u ovom trenutku u najidealnoj situaciji da naucite kako da se probudite. Nema boljeg trenutka od sadasnjeg. To je kosmicki zakon. Ne kazem da treba da se zakopate u mestu na kome ste sada. Odaberite koji god hocete trenutak kao najidealniji.

Sai Baba ne zeli da odete i sednete pored njegovih stopala. On je vec prebukiran. Zeli da budete iskreni prema sebi, zivite onako kako vam kaze srce i budete ucitelj ravnopravan njemu.

Jedino sto je sada preostalo je da se jednostavno probudite! Jednostavno izjavite da ste odsada zanavek srecni. Ne moze vas promeniti niko, ni knjiga, ni crkva. Univerzum vas voli, zato svaki put kada potrazite odgovor izvan sebe, dobijete frustraciju. Sada ste na nicijoj zemlji. Nema natrag, nijedan guru nece vise da budete njegov ucenik, oni zele da budete prijatelji.

Ceo plan spasenja je jedno od ucenja koje potice od onih koji ni sami ne razumeju nesto mnogo vise od vas. To je zato sto se medjusobno cuju samo oni koji su na bliskom stupnju evolutivnog razvoja. Tako bica koja borave u razlicitim ljudskim telima sire istinu medju sobom. Privlacimo samo one ljude koje mozemo da razumemo. Nije bas dobra ideja da prosvetljeno bice upadne u dnevnu sobu prosecne osobe i otpocne govor. Pera Peric ne bi imao pojma o cemu se tu radi!

Vecina ljudi trazi ucitelja koji obicno govori, sa kim moze da se poistoveti, nekoga ko je isto placao racune, imao probleme na poslu, raspravljao se sa ljudima. Najbolji savetnik za borbu protiv narkomanije je bivsi narkoman. Tako to funkcionise. Kada se neko izbori sa sopstvenim problemima, nauci odlicno da slusa, da postane odlican iscelitelj, ako treba. Duhovni savetnici rade na isti nacin. Duhovni ucenici veruju onim uciteljima koji su uspesno resili sopstvene probleme i transformisali se.

Preobrazaj cele planete zavisi od svake osobe pojedinacno. Neko ce pitati: "Sta treba da radim? Kakav je raspored? Dajte mi plan rada!" Istina je toliko jednostavna da vredja ljudsku inteligenciju. Sve sto treba da uradite je da sebe iscelte i izaberete mir u svakom trenutku. Nalazimo se na ovoj planeti kako bismo bili primer prosvetljenosti i nema vise nikakve tajne sta to znaci biti prosvetljen. Nekada je to bila ogromna enigma. Mozemo do mile volje da citamo knjige o ljudima koji emituju svetlost iz krunske cakre i izvode izvanredne trikove. Ali dzabe nam sve ako se nismo samoiscelili.

Sta se desi kada svako od nas odluci da bude bespogovorno srecan? Da li znate da ce se vasa radost emitovati kroz grupnu svest telepatskog rezervoara i da ce dotaci svaki molekul na planeti? Uci ce u celiju svakog mozga svakog ljudskog bica na planeti. Kada naucite kako da se zabavljate, igra je gotova. Kada mozete da se smejete i da se igrate u svakom trenutku, diplomiracete i zapitacete se sta znace sve te ezotericke gluposti kojima se svi bave. Videcete da je ostatak vecnosti enormno radostan.

Sve bozanstveno i svetlo sto postoji u vama u vezi je sa tim da naucite da budete srecni. Kada naucite da budete srecni, osnazicete se i pocete poprilicno znacajno da menjate kolektivnu svest. Spasenje je obavezno uvek bilo jednostavno. Kada se smejete, igrate, malo popijete, pricate sa drvecem, kada ste luckasti, vodite ljubav, gledate zalazak sunca, kupate se u peni, igrate loptom onda ce vas, kao onog frulasa, milioni dusa pratiti do kuce.

Čuda se vide u svetlosti - Neka bude svetlost! <3

Priroda lične stvarnosti - Jane Roberts

Morate jednom početi da verujete sebi.
Ja predlažem da to bude sada.
Ako to ne uradite, onda ćete zauvek očekivati davaše vrednosti priznaju drugi, a vi sami nikada nećete biti zadovoljni.
Uvek ćete druge ljude pitati šta da radite, dok ćete ih u isto vreme vređati. Činiće vam se da je njihovo iskustvo ono pravo,a vaše lažno. Osećaćete se prevarenim.

Uvidećete da preterujete sa negativnim aspektima svog života,a insistirate na pozitivnim iskustvima drugih.
Posedujete višedimenzionalnu ličnost. Imajte poverenje u svoje čudesno postojanje. Nemojte pravili podele između fizičkog i duhovnog u vašem životu, jer duhovno progovara fizičkim glasom,a telesno je kreacija duha.

Nemojte precenjivati reči gurua, sveštenika, naučnika, psihologa,prijatelja, niti mene, i stavljati ih iznad sopstvenog bića.

Mnogo toga možete da naučite od drugih, ali ono najdublje znanje mora da potekne iz vas. Vaša je svest obuhvaćena realnošću koju niko drugi sem vas ne može da doživi, i koja je jedinstvena i neprevodiva, sa svojim značenjem, i koja sledi sopstvene staze
stvaranja.
Delite postojanje sa drugima koji su doživeli svoja putovanja ali na svoje načine, a zajednički vam je samo čin putovanja. Budite dobri prema sebi i svojim prijateljima.


Ne smete se plašiti sopstvenog postojanja i očekivati da kroz njega putujete i
istražujete njegove dimenzije. Prvo morate da napravite mali korak ka potvrđivanju svog identiteta. To potvrđivanje će otpustiti one osobine koje posedujete i otvoriti nove puteve doživljavanja.
Ti putevi će biti a i jesu samo vaši.

Kada od drugih tražite da protumače vaše snove, na primer, automatski stavljate ispunjenje sopstvenih potencijala podalje od sebe.

Kada nekoga molite da vam pokaže pravac u životu, onda u izvesnom stepenu ne date sebi da uvidite da je taj pravac u vama samima. Bez svesti o tome nijedan način vam ne može pomoći.

Sada:

Ova knjiga nije obuhvatila neka nejasna uputstva koja treba da vam pomognu da dostignete ono što smatrate duhovnim razvojem i psihološkom ekspertizom. Ona je ipak samo priprema za sve one koji žele da koriste postojanje kao okvir za
posmatranje i doživljavanje drugih stvarnosti.

Kao što sam ranije pomenuo, nećete postati duhovniji odbacujući telo.

Ovaj život je onaj koji vi živite! Imajte poverenje u ono što teče vašim venama. Na
taj način, druge će realnosti da vam se same pokažu. Dodaće dimenziju i dubinu ovoj sadašnjoj.


Vi Sami Stvarate Svoju Stvarnost - Gde God da Putujete, i u Kojoj God Dimenziji da se Nalazite.

Pre nego što krenete na neka druga putovanja svesti, shvatite da će vas vaša ubeđenja slediti i formirati vaša doživljavanja tamo,kao što to čine i ovde. Ako verujete u demone onda ćete ih i sresti
- u ovom životu kao neprijatelje, a u drugim stvarnostima kao
carstvo đavola ili "đavoljeg duha."

Ako se plašite svojih osećanja i verujete da su pogrešna, kadapokušate "psihološki" eksperiment, možda ćete da poverujete da ste opsednuti. Vaša osećanja, onda potisnuta, činiće vam se demonskim. Uplašićete se da ih pripišete samom sebi, pa ćete tako smatrati da pripadaju bestelesnom duhu.

Vrlo je važno da shvatite nevinost svih osećanja, jer svako od njih, ako se posmatra
izolovano, odvešće vas nazad ka stvarnosti ljubavi.

Ne verujte nikome ko vam kaže da ste zli ili krivi zbog svoje prirode ili psihičkog postojanja, ili zbog bilo koje druge dogme. Ne verujte nikome ko vas odvodi od vaše sopstvene realnosti.

Ne sledite one koji vam govore da se morate pokajati. Umesto toga verujte u spontanost svog postojanja i u život koji je samo vaš.

Ako vam se ne dopada mesto gde se nalazite, onda preispitujte ubeđenja koja posedujete.Dovedite ih na otvoreno polje. Nema ničega u vama čega bi
trebalo da se bojite.

Moj je Život Samo Moj i Ja Ga Stvaram.

Često sebi ponavljajte to. Stvarajte vaš život sada, koristeći svoja ubeđenja kao što umetnik koristi boje. Nema tog stanja koje vi niste u stanju da promenite, osim onog fizičkog, dobijenog rođenjem u carstvo postojanja, kao što je nedostatak nekog organa
ili neke funkcije organizma.

Ako ste ispunjeni samosažaljenjem zbog bolesti ili životne situacije, onda preuzmite inicijativu. Suočite se sa svojim ubeđenjenjima iskreno i pronađite razloge svojih problema.

Govorim unutrašnjom živošću koja je urođena u svakog od mojih čitalaca, sa unutrašnjim znanjem koje im takođe pripada.

Završiću sa onim što sam već rekao:

Dat vam je dar bogova!

Stvarate svoju realnost u skladu sa svojim verovanjima: vama pripada stvaralačka energija koja čini vaš svet; ne postoje ograničenja u biću, osim onih u koje sami verujete.

Ja se zovem Set. S radošću izgovaram svoje ime, iako imena nisu važna. Svako od vas neka svako jutro izgovori svoje ime s radošću.

Svoj život stvarate kroz unutrašnje moći svoga bića, čiji je izvor u vama ali i izvan svih Ja koje poznajete. Cenite sebe i krećite se božanskim linijama svog postojanja.

Buđenje - Antony de Mello

‎Veliki Sokrat je rekao:" Nesvestan život nije vredan da bude proživljen."

To je istina.

Većina ljudi ne živi svesnim životom.Živi mehanickim životom,sa mehaničkim mislima-koje obično potiču od nekog drugog-mehaničkog osećanja,mehaničkih akcija i reakcija.

Kada god osećate odbojnost u dodiru sa nekim,živite u iluziji.

Kažemo:"On je kriv.Mora se promeniti."

Ne!

Svet je takav kakav treba da bude.Vi ste taj koji treba da se promeni.

CELESTINSKO PROROČANSTVO - Dzejms Redfild

‎" Kada god ljudi stupe na naš put, donose nam neku poruku. Slučajni susreti ne postoje.Da li ćemo biti u stanju da primimo poruku, zavisi od toga, kako ćemo odgovarati na ove susrete.

Ako razgovaramo sa nekim ko je stupio na naš put i ne vidimo poruku koja se odnosi na naš trenutni problem, to ne znači da poruka ne postoji. To samo znači da smo je iz nekog razloga propustili.

Da li ti se ikada desilo da naletiš na nekog straog prijatelja ili poznanika, razgovaraš sa njim minit i nastaviš dalje, a onda ga ponovo sretneš istog dana ili iste nedelje? I šta obično kažeš? " Zanimljivo je što smo se ponovo videli, - nasmeješ se i nastaviš dalje.

Rukopis , medjutim, kaže da u takvoj situaciji moramo da se zaustavimo i da otkrijemo poruku koju ta osoba ima za nas i poruku koju mi imamo za nju. Rukopis kaže da kada ljudi jednom budu shvatili takvu realnost , naši susreti će se usporiti i postati mnogo smisleniji. "

Most preko večnosti - Ričard Bah

Tražite ljubavnu vezu koja vremenom postaje sve bolja, sa sve većim divljenjem, sa poverenjem koje izrasta iz oluja.

Sa ovim čovekom sam uvidela da je moguće da dostignem intezivnu intimnost i radost. Mislila sam ranije da su to samo moje posebne potrebe, moja lična obeležja životnog druga. Sada mislim da možemo biti svačiji, ali da se bojimo da ih nećemo pronaći i onda pokušavamo da se zadovoljimo sa manjim.

Kako bi se usudili da zahtevamo intimnost i radost, ako je najbolje što možemo pronaći mlaki ljubavnik i blaga sreća.

A ipak u srcu znamo da će mlako preći u hladno, blaga sreće će se pretvoriti u bezimenu tugu, gunđava pitanja: Da li je ovo ljubav moga života? Da li je to sve? Da li sam zato ovde?

U srcu znamo da mora postojati nešto više i čeznemo za onim što nikada nismo otkrili. Toliko često polovina jednog para želi da se uzdigne, a druga polovina je vuče nadolje.

Jedno ide napred, a drugo se trudi da za svakih dva koraka napred, mora da se vrati tri koraka unazad.

Bolje upoznati samo sreću, mislila sam, voleti moje prijatelje i moju mačku, bolje čekati na životnog druga koji nikad ne dolazi, no napraviti tako tup kompromis.

Životni drug je neko čije brave odgovaraju svim našim ključevima, a ključevi odgovaraju svim našim bravama. Kad se osećamo dovoljno bezbednim da otvorimo brave, naše najiskrenije ja izlazi i onda možemo biti potpuno i iskreno ono što jesmo.
Možemo biti zaista onakvi kakvi jesmo, a da se ne pretvaramo.

Bez obzira na sve, što može oko nas da se poremeti, sa tom jednom osobom smo sigurni u našem vlastitom raju. Naš životni drug je neko ko deli sa nama najdublje čežnje, naš smisao, naša uverenja.

Naš životni drug je neko ko život donosi u život.

Ali na kraju krajeva i nije važno da li se slažemo ili ne ili ko je u pravu. Ono što je zaista važno jeste, šta se dešava između nas dvoje i da li se stalno menjamo, razvijamo i volimo jedno drugo sve više i više!

Jedino što je važno, na kraju našeg boravka na zemlji jeste, koliko smo dobro znali da volimo, kakav je bio kvalitet naše ljubavi!

Ričard Bah – Most preko Večnosti