Hajde da upotrebimo moc nase maste da zajedno stvorimo san,znajuci da je to san.
Zamislite da ste u dzinovskom trznom centru Sgde postoje stotine bioskopa.
Gledate oko sebe da vidite sta se prikazuje,i primecujete film sa svojim imenom u njemu.Neverovatno!Ulazite u bioskop i unutra nema nikog sem jedne osobe.Veoma tiho,pokusavajuci da je ne uznemirite,sedate pored te osobe koja vas cak i ne primecuje;svu svoju paznju usmerila je na film.Pogledate na platno,i kakvo iznenadjenje!Prepoznajete svaki lik u tom filmu-svoju majku,svog oca,bracu i sestre,svoje voljeno bice,decu ,prijatelje.Onda ugledate i glavnog junaka u filmu-vas!Vi ste zvezda filma i to je prica o vama.A ta osoba pored vas,pa,to ste takodje vi,gledate sebe kako glumite u filmu.Naravno,glavni junak je upravo onakav kakvi vi vrujete da ste,a tako je i sa svim sporednim likovima jer vi znate tu pricu o sebi.Posle nekog vremena,osecate kako vam se pomalo dosta svega ovoga cemu ste upravo prisustvovali,i odlucujete da odete u drugi bioskop.
I u ovom bioskopu je samo jedna osoba koja gleda film,i ni ona ne primecuje kad sednete pored nje.Pocnete da gledate film,i prepoznajete sve likove,ali vasa uloga ovog puta je sporedna.Ovo je prica o zivotu vase majke,i ona je ta koja gleda film usmerivsi na njega svu svoju paznju.Onda shvatate da majka nije ista ona osoba koja je bila u vasem filmu.Princip na koji ona prikazuje sebe potpuno je drugaciji,Rec je o nacinu na koji vasa majka zeli da je svi vide.Vi znate da to nije istinito.Ona prosto glumi.Ali onda shvatate da je to nacin na koji ona sebe dozivljava,i to je neka vrsta soka za vas.Zatim primecujete da lik koji ima vase lice nije ista osoba koja je bila u vasem filmu,Kazete sebi:"Ah,to nisam ja",ali sada mozete sagledati kako vas vidi vasa majka,sta misli u vezi s vama,a to je daleko od onoga sto vi mislite o sebi.Onda uocite lik svog oca,i kako ga vidi vasa majka,a to se mnogo razlikuje od onoga sto vi vidite.Potpuno je izvrnuto,kao i njeno opazanje svih drugih likova.Vidite nacin na koji majka vidi vase voljeno bice,i cak se pomalo naljutite na nju."Kako se usudjuje!".Ustajete i izlaztite iz sale.
Idete u sledeci bioskop,i tamo se prikazuje prica o vasim voljenim.Sada mozete uociti nacin na koji vas vasi voljeni dozivljavaju,i taj li je potpuno drugaciji od onog koji je bio u vasem filmu ili onog koji je bio u filmu vase majke,Shvatate nacin na koji vase voljeno bice vidi vasu decu,porodicu,vase prijatelje.Mozete da pratite kako osoba koju volite zeli da prikaze sebe,a to se razlikuje od onoga kako je vi vidite.Onda odlucite da odete na prikazivanje filmova vasih prijatelja,vasih braca i sestara,i otkrivate kako svi u svojim filmovima iskrivljuju likove.Nakon sto ste odgledali sve te filmove,odlucujete da se vratite u prvu salu i ponovo vidite sopstveni film.Posmatrate sebe kako glumite,ali vise ne verujete ni u sta;niste viste sigurni u vlastitu pricu jer ste shvatili da je to,ipak,samo prica.Sada znate da je to sto ste glumili celog zivota zaista bilo bespotrebno jer vas niko ne vidi onako kako biste vi zeleli.Jasno uocavate das vu dramu koja se odvija u vasem filmu zaprvo niko oko vas ne primecuje.Ocigledno je paznja svih usmerena na sopstvene filmove.Ljudi cak ne primecuju ni kad sedate pored njih u njihovom bioskopu!Glumci su svu panju usredsredili na svoju pricu,a to je jedna stvarnost u kojoj oni zive.Njihova paznja je toliko zauzeta licnom tvorevinom da cak ne opazaju ni sopstveno prisustvo-prisustvo onog ko posmatra njihov film.
U tom trenutku,za vas se sve menja.Nista vise nije isto,jer sada razumete sta se zaista desava.Ljudi zive u svom svetu,u vlastitom filmu,u svojoj prici.Oni ulazu svu svoju veru u tu pricu,i ona je z anjih istinita,ali to je relativna istina jer nije istina za vas.Sada mozete videti da se sva njihova misljenje o vama ticu lika koji zivi unjihovom filmu,a ne u vasem.Onaj kome sude umesto vas je lik koji oni stvaraju.Sta god ljudi mislili o vama zaista se tice samo slike koju imaju,a ta slika niste vi.U ovom trenutku jasno je da vas ljudi koje najvise volite zapravo ne poznaju,a ni vi njih ne poznajete.Jedina stvar koju znate o njima jeste ono sto verujete u vezi sa njima.Upoznati ste samo sa slikom koju ste stvorili,a ona nema nikakave veze sa stvarnim ljudima.Mislite da dobro poznajete svoje roditelje,bracnog druga,svoju decu i prijatelje veoma dobro.Istina je da nemate pojma sta se desava u njihovom svetu-sta oni misle,sta oni osecaju,o cemu sanjaju.Onda dolazite do zakljucka da ne znate cak ni sebe,jer ste toliko dugo glumili da ste postali majstvor i pretvaranju da ste ono sto niste.Sa svescu o ovome uvidjate koliko je besmisleno reci:”Moja voljena osoba me ne razume.Niko vas ne razume.”Naravno da vas ne razumeju.Cak ni vi ne razumete sebe.Vasa licnost se neprestano menja,od jednog trenutka do drugog,u skladu sa ulogom koju igrate,u odnosu s drugim likovima u vasoj prici,u skladu s nacinom na koji sanjate u to vreme.Kod kuce,vi imate neku svoju odredjenu licnost.Na poslu,vasa licnost je potpuno drugacija,Sa vasim prijateljima se ponasate na jedan nacin,a sa prijateljicama na drugi.Ali citavog zivota ste unapred donosili zakljucke da vas drugi ljudi poznaju veoma dobro,i kad oni ne urade ono sto ocekujete,vi to shvatate licno,reagujete besno i koristite recd a stvorite mnogo sukoba i drame ni za sta.
Sada je lako razumeti zasto postoji toliko sukoba medju ljudima.Svet je naseljen milijardama sanjara koji NISU SVESNI da ljudi zive u sopstvenom svetu,sanjaju svoj san.S tacke gledista glavnog lika,koja je jedina tacka gledista,sve se vrti oko njega.Kada sporedni likovi kazu nesto sto ne odgovara njegovom uglu postatranja,on se ljuti i pokusava da odbrani svoj polozaj.Zeli da sporedni likovi budu onakvi kakvi on hoce da budu,a ako nisu takvi,on se oseca uvredjeno.On sve dozivljava licno.Sa svescu o ovome mozete doci do resenja,a ono je veoma jednostavno i logicno: ne shvatajte nista licno.Jednom kakda uvidite da nista sto oni kazu ili rade nije zbog vas,nije vazno ko o vama siri glasine,ko vas za nesto krivi,ko vas odbacuje ili se ne slaze s vasim stanovistem.Nijedan trac ne utice na vas.Cak se ne trudite da branite svoj ugao posmatranja.Jednostavno pustate da psi laju,a on ice zasigurno lajati,i lajati,i lajati.Pa sta?Sta god ljudi rekli ne utice na vas jer ste otporni na njihova shvatanja i emocionalni otrov.Otporni ste na grabljivice,na one koji koriste trac da povrede ostale ljude,na one koji zele da iskoriste druge kako bi sebe povredili
Ne shvatajte nista licno poruka je koja predstavlja,odlicno pomagalo za interakciju sa pripadnicima vase vrste,izmedju ljudi.I to je karta koja vas vodi pravo u licnu slobodu jer vise ne morate upravljati svojim zivotom prema misljenjima drugih osoba.To vas istinski oslobadja!Mozete raditi sta god pozelite,znajuci da sta god uradite nema nikakve veze ni sa kim osim sa vama.Vi ste jedina osoba koja treba da brine za pricu o vama samima.Svest o tome menja sve.SETITE SE,SVEST O ISTINI JE PRVI KORAK DO OVLADAVANJA SOBOM,A TO JE ONO STO UPRAVO SADA RADITE.Podsetili ste se sta je istina.
Sada kad razumete ovu istinu i kad ste svesni,kako vise ista mozete da shvatate licno?Jednom kad razumete da sva ljudska bica zive u svom svetu,u sopstvenom filmu,u snu,drugi sporazum j epravi zdrav razum: ne shvatajte nista licno.
Odlomak iz knjige Peti sporazum-Don Miguel Ruis
понедељак, 29. новембар 2010.
понедељак, 18. октобар 2010.
Celestinsko proročanstvo - uvidi
I uvid
- Iskazuje se se se kao duboki osećaj nemira.
Počinjemo na kratko primećivati drugačije vrste iskustva, snažnijeg i nadahnjujućeg. Ali ne znamo šta je to iskustvo i kako da ga učinimo trajnim, pa kad prođe, osećamo se nezadovoljni i nemirni zbog života, koji nam se ponovo čini običnim.
Dolazi do borbe ega sa drugim osobama.
Taj je problem privremen i nestaće. Napokon postajemo svesni toga šta zapravo tražimo, a to je drugo značajnije iskustvo. Kada ga shvatimo u potpunosti dosegnućemo I uvid.
On se događa kada postanemo svesni podudarnosti u našim životima.
II uvid
- Odnosi se na tačnije objašnjenje nedavne istorije i dodatno razjašnjava promenu.
Možemo upreti prstom u tačku gde upadamo mi, u dužem razvoju civilizacije i to nam daje osećaj za smer u kom idemo. Usmerava našu sadašnju svest u širu istorijsku perspektivu.
Da bi razumeli istoriju, moramo shvatiti kako je nastao naš svakodnevni pogled na svet, kako ga je stvorila stvarnost ljudi koji su živeli pre nas.
Drugi uvid učinio je našu novu svest neodgodivom. Došli smo do vrha naše kulturne svrhe. Istraživači su odaslani u svet, koristeći se naučnim metodama da bi otkrili značenje ljudskog života na ovoj planeti.
Preostali uvidi predstavljaju odgovore koji napokon stižu. Nalazi nauke: fizike, psihologije, misticizma i religije stapaju se u novu sintezu, osnovanu na primećivanju podudarnosti.
III uvid
- Opisuje shvatanje fizičkog sveta.
Ljudi će naučiti primećivati ono što je pre bio nevidljivi oblik energije. Treći uvid pruža promenjeno razumevanje fizičkog svemira. Opažanje lepote je vrsta barometra koji svakome od nas pokazuje koliko je blizu stvarnom primećivanju energije. Kad nas nešto pogodi kao lepo, pokazuje se prisutnije, oštrije u obliku i živahnosti boja. Ističe se.
Sledeći nivo percepcije jeste uočavanje energetskog polja koje okružuje sve.
IV uvid
- Borba za energiju.
Vremenom ćemo mi ljudi sagledati kako se svemir sastoji od jedne dinamične energije koja nas održava i koja odgovara na naša pitanja. No, videćemo i da smo bili isključeni iz tog većeg izvora energije, da smo se otkinuli od njega i zato se osećali slabima, nesigurnima, kao da nam nešto nedostaje.
Suočeni sa tim nedostatkom nesvesno je usledila psihološka borba,krademo od drugih.
V uvid
- Govori o našem nedostatku energije i kao ga izlečiti, spajanjem sa višim izvorom.
Svemir nam može pružiti sve što trebamo, samo ako se možemo prema njemu otvoriti. Kad se svesno ispunimo energijom, ona izaziva podudarnosti, a one nam pomažu ostvariti taj nivo za stalno.
VI uvid
- Bavi se preprekama koje još moramo savladati pre nego što se povežemo energijom za stalno.
Moramo se suočiti sa sopstvenim načinom i običajem na koji kontrolišemo druge ljude. To je naš posebni postupak kontrolisanja drugih, nešto što smo naučili u detinjstvu kako bi privukli pažnju i energiju i tu smo zapeli. To je naša nesvesna drama kontrole. Prvi korak je osvešćivanje lične drame. Ništa se ne može nastaviti dok ne pogledamo sami sebe i ne otkrijemo šta činimo kako bi manipulisali energijom.
Moramo videti kako je u detinjstvu stvoren taj običaj.
Postoje četiri vrste ljudi stvoreni u detinjstvu.
- ispitivač, zastrašivač, povučen i jadnik.
Povučeni stvaraju ispitivače - zastrašivači stvaraju jadnike Ili opet zastrašivače. Da bi otkrili svoje pravo ja, morate priznati da je vaše pravo ja počelo iz položaja između istina oba roditelja.
Zato ste tamo rođeni; da bi stekli viši pogled na ono što oni zastupaju. Vaša životna staza vodi do otkrivanja istine koja je viša sinteza onoga u što su njih dvoje verovali.Ćitav vaš život sastojaće se od traženja življenja u kojem ćete sami sebe moći oplemeniti. Sagledajte svoj život kao jednu priču, od rođenja do sada, i videćete kako je došlo do toga da ste tu gde jeste. Vaši prijatelji, podudarnosti koje su se dogodile u vašem životu nekuda vas vode.
Da bi emocionalno napredovali, moramo se povezati sa dovoljno energije, kako bi progledali kroz našu jaku dramu kontrole, ono što nazivamo prinudnim i krenuli prema nečemu što će biti duhovni proces onaj koji smo celo to vreme pokušavali shvatiti. Kad u potpunosti usvojimo ovaj pogled dostići ćemo čistu svest o našem duhovnom putu.
VII uvid
- Govori o procesu sopstvene svesne evolucije, o ostajanju budnim prema svakoj podudarnosti, o svakom odgovoru koji nam daje svemir. Dalje govori o načinu na koji nas stvari zaskaču, o načinu kako se određene pomisli javljaju poput vodiča. Ne vode nas samo snovi. Vode nas i misli i dnevna sanjarenja.
Pokažu nam prizor, događaj i ako u tom trenutku obratimo pažnju na to možemo biti spremni na taj trenutak u našem životu. Tih misli ima više nego što smo ih svesni. Da bismo ih prepoznali, moramo zauzeti položaj posmatrača.
Kad se misao pojavi, moramo pitati zašto ; zašto baš u ovom trenutku; kakve veze ima sa mojim životnim pitanjima. Kao posmatrači rešili smo se potrebe da sve kontrolišemo. To nas postavlja u tok evolucije. Negativne misli treba zaustaviti čim se pojave ili im dati sliku sa dobrim ishodom.
VIII uvid 1.deo
- Objašnjava kako možemo pomoći drugima kada nam pružaju odgovore koje tražimo.Pri tom, opisuje potpuno novu etiku toga kako bi ljudi trebali postupati jedni sa drugima i kako bi olakšali naš zajednički razvoj. Osmi uvid upozorava nas na prestanak razvoja .......
To se događa kad postanete zavisni o drugoj osobi.
Govori o korišćenju energije na nov način, kada se ophodimo sa ljudima uopšteno, ali počinje sa decom. Decu trebamo gledati takve kakvi stvarno jesu, kao krajnje tačke evolucije koja nas vodi napred. Deci je potrebna naša energija i to bez ikakvih uslova kako bi naučila kako da se razvijaju. Najgore što se deci može učiniti jeste da im se oduzme energija dok ih ispravljamo.
To je ono što stvara dramu kontrole .
Te manipulacije mogu se izbeći ako im se da sva potrebna energija bez obzira na okolnosti. To znači da moraju biti uključena u sve razgovore posebno u one koji se tiču njih. Istaknuta je i važnost broja dece. Jedna odrasla osoba može usredsrediti i pružiti pažnju samo jednom detetu u nekom vremenu. Ako je broj dece veći od broja odraslih, odrasli ne mogu dati dosta energije i deca se počinju takmičiti međusobno za vreme odraslih. Kad neko nauči kako da bude čist i kako se može uključiti u svoj razvoj,u trenutku može biti zaustavljen zbog zavisnosti o drugoj osobi. Ideja zavisnosti,kako se spominje u Rukopisu,objašnjava zašto se u ljubavnim vezama javlja borba za moći.
Oduvek se pitamo šta je uzrok završetku sjaja i euforije ljubavi, zašto se odjednom pretvara u sukob? Sada to znamo.
To je rezultat načina na koji teče energija između određenih osoba. Kad se pojavi ljubav dve osobe daju jedna drugoj energiju nesvesno i obe se osjećaju bodro i uzvišeno.
To ushićenje nazivamo "zaljubljenost".
VIII uvid 2. deo
Nažalost, kad jednom počnu očekivati da taj osećaj stiže od druge osobe, ljudi se odvoje od energije svemira i počinju se sve više oslanjati na energiju onog drugog - samo sad se čini da je više nema dovoljno i zato prestaju davati međusobno energiju, te se vraćaju svojim dramama, pokušavajući kontrolisati jedno drugo i prigrabiti energiju za sebe.
U tom trenutku odnos se pretvara u uobičajenu borbu za moć. Problem počinje u počecima naše porodice. Zbog takmičenja oko energije u porodici, niko od nas nije bio u stanju dovršiti jedan važan polni proces.Nismo bili u stanju usvojiti svoju suprotnu polnu aspekt.
Uzrok moguće zavisnosti o nekoj osobi suprotnog pola leži u tome što nam još nije dostupna ta ista energija u nama. A ako se prerano spojimo sa drugom osobom tj. ljudskim izvorom, blokiramo svemirski izvor. Podsetite se na odnos kćer-otac, sin-majka. Zanimljivo je to što deca naslućuju da bi ta energija zapravo trebala biti njihova i da bi trebali sa njom upravljati po svojoj volji.
Zato dolazi do dečje manipulacije sa roditeljem.
Npr. žensko dete misli da je njen otac čaroban i savršen, sposoban ispuniti svaki njen hir. U porodici koja nije idealna to rađa sukobom između dece i roditelja suprotnog pola i stvaraju se drame kontrole, samo da bi se dobila energija. U idealnoj porodici, otac će svojoj kćerki davati svu ljubav bez uslova i takmičenja. I tako zbog tog takmičenja, svi smo zapeli na tom stepenu, na kom tražimo svoju energiju suprotnog pola, za koju mislimo da je idealna i da je možemo seksualno posedovati.
Dok ne naučimo kako izbeći direktan izvor druge osobe, hodamo uokolo u napola dovršenom krugu. Poput slova C .
I druga osoba izgleda tako.
Kad se spojimo, krug se zatvara, što nam daje osjećaj ushićenja i energije, osećaj potpunosti kakav daje i puna povezanost sa svemirom.
To je klasičan odnos međusobne zavisnosti, gde nastaje masa problema; zbog dve glave i dva ega. A niko ne želi biti podložan drugom.
Ako dostignemo celi krug (O), kad se romantično povežemo sa drugom celovitom osobom, stvaramo NAD-OSOBU........ali to nas nikad ne odvlači sa puta našeg ličnog razvoja.
Kako to učiniti?
Opirući se osećaju ljubavi na prvi pogled na neko vreme, učenjem platonske ljubavi prema pripadnicima suprotnog pola.
Zapamtite: takav odnos možete imati samo sa osobama koje će se potpuno otvoriti, reći vam kako i zašto nešto čine. Shvativši kakvi su stvarno iznutra, čovek ruši svoje sopstvene fantazijske projekcije o tom polu i to nas oslobađa i ponovo spaja sa svemirom . Njega ili nju treba imati "iznutra".
Dvoje ili više ljudi koji rade zajedno, mogu dostići neverojatne vrhunce dok izgrađuju jedno drugo i to im se odmah vraća. Stvarna projekcija energije ne traži odanost ili naviku. Oboje naprosto oćekuju "poruke".
Završna reč VIII uvida glasi:
- Ako pazimo na to sa kim ćemo razgovarati, onda dobijamo odgovore koje tražimo. Tako u razvijenoj grupi u određenom trenutku samo jedna osoba ima najjaču ideju. Svi sesno usmeravaju svoju energiju ka toj osobi pomažući joj da tu ideju iznese sa najvećom jasnoćom. Ako se potpuno usmerite na to što se priča, osetićete kad je red na vas i ideja će vam sama pasti na pamet.
Ključ za taj proces jeste progovoriti kad je vaš trenutak i odaslati energiju kad je vreme nekog drugog. Svako duže pričanje od potrebnog, monopolizujegrupu od te osobe. Ne dobiju se potrebne poruke....Važno je kako ljudi bivaju isključeni. Kad nam se neko ne sviđa ili kad se osjećamo ugroženi od nekog, prirodna je sklonost da se usredsredimo na ono što nam smeta. Istog trenutka, uzimamo joj energiju i u stvari joj štetimo.
Trebamo uočiti dublju lepotu te osobe i pružiti joj energiju.
Međusobno činimo jedni druge starima, nasilničkim ponašanjem, nezamislivom brzinom.
IX uvid
-Nalazi se u Celestinskim ruševinama. Te hramove izgradile su Maje a nakon njih Inke. To je samo rađanje kulture.
Uvid objašnjava kako će se ljudska kultura promeniti u idućem veku a što će biti posledica svesnog razvoja. Smanjićemo dobrovoljno svoj broj na zemlji kako bi svi mogli živeti na najjačim i najlepšim mestima. Među petstogodišnjim stablima i pažljivo obrađenim baštama, no u blizini, pogodnoj za putovanje, urbanih područja neverovatnih tehnoloških čuda. Vođeni svojom intuicijom, svi će znati šta činiti i kada to činiti, i sve će biti međusobno usklađeno.
Niko neće trošiti neumereno, jer ćemo prevladati potrebu za posedovanjem i kontrolisanjem zbog sigurnosti. Život će se ticati nečeg drugog; ushićenjem primanja slutnji i pažljivim posmatranjem odvijanja naših sudbina.
Svi ćemo usporiti i postati budniji. Rukopis kaže da će ljudi menjati više puta svoje zanimanje u skladu svog napredovanja. A što se tiče novca i davanjauopšteno, kad počnemo stalno davati, uvek ćemo još više dobijati, više nego što možemo dati. A naši darovi trebali bi ići osobama koje su nam dale duhovnu istinu. Svemir ih je poslao ka nama, moramo mu i vratiti.
Tako ćemo se izvući iz poslova koji nas ograničavaju i nadopuniti svoje prihode.
Sledi iz svega toga; naš nivo energije se diže, podiže se i nivo vibracije u atomima naših tela, postajemo lakši, duhovno čistiji.
Cele skupine ljudi, kada dosegnu određeni nivo, odjednom će postati nevidljive onima koji još vibriraju na nižem nivou.
Samo će nestati osećajući se lakšima.
To će se dogoditi većini ljudi u predstojećem periodu.
- Iskazuje se se se kao duboki osećaj nemira.
Počinjemo na kratko primećivati drugačije vrste iskustva, snažnijeg i nadahnjujućeg. Ali ne znamo šta je to iskustvo i kako da ga učinimo trajnim, pa kad prođe, osećamo se nezadovoljni i nemirni zbog života, koji nam se ponovo čini običnim.
Dolazi do borbe ega sa drugim osobama.
Taj je problem privremen i nestaće. Napokon postajemo svesni toga šta zapravo tražimo, a to je drugo značajnije iskustvo. Kada ga shvatimo u potpunosti dosegnućemo I uvid.
On se događa kada postanemo svesni podudarnosti u našim životima.
II uvid
- Odnosi se na tačnije objašnjenje nedavne istorije i dodatno razjašnjava promenu.
Možemo upreti prstom u tačku gde upadamo mi, u dužem razvoju civilizacije i to nam daje osećaj za smer u kom idemo. Usmerava našu sadašnju svest u širu istorijsku perspektivu.
Da bi razumeli istoriju, moramo shvatiti kako je nastao naš svakodnevni pogled na svet, kako ga je stvorila stvarnost ljudi koji su živeli pre nas.
Drugi uvid učinio je našu novu svest neodgodivom. Došli smo do vrha naše kulturne svrhe. Istraživači su odaslani u svet, koristeći se naučnim metodama da bi otkrili značenje ljudskog života na ovoj planeti.
Preostali uvidi predstavljaju odgovore koji napokon stižu. Nalazi nauke: fizike, psihologije, misticizma i religije stapaju se u novu sintezu, osnovanu na primećivanju podudarnosti.
III uvid
- Opisuje shvatanje fizičkog sveta.
Ljudi će naučiti primećivati ono što je pre bio nevidljivi oblik energije. Treći uvid pruža promenjeno razumevanje fizičkog svemira. Opažanje lepote je vrsta barometra koji svakome od nas pokazuje koliko je blizu stvarnom primećivanju energije. Kad nas nešto pogodi kao lepo, pokazuje se prisutnije, oštrije u obliku i živahnosti boja. Ističe se.
Sledeći nivo percepcije jeste uočavanje energetskog polja koje okružuje sve.
IV uvid
- Borba za energiju.
Vremenom ćemo mi ljudi sagledati kako se svemir sastoji od jedne dinamične energije koja nas održava i koja odgovara na naša pitanja. No, videćemo i da smo bili isključeni iz tog većeg izvora energije, da smo se otkinuli od njega i zato se osećali slabima, nesigurnima, kao da nam nešto nedostaje.
Suočeni sa tim nedostatkom nesvesno je usledila psihološka borba,krademo od drugih.
V uvid
- Govori o našem nedostatku energije i kao ga izlečiti, spajanjem sa višim izvorom.
Svemir nam može pružiti sve što trebamo, samo ako se možemo prema njemu otvoriti. Kad se svesno ispunimo energijom, ona izaziva podudarnosti, a one nam pomažu ostvariti taj nivo za stalno.
VI uvid
- Bavi se preprekama koje još moramo savladati pre nego što se povežemo energijom za stalno.
Moramo se suočiti sa sopstvenim načinom i običajem na koji kontrolišemo druge ljude. To je naš posebni postupak kontrolisanja drugih, nešto što smo naučili u detinjstvu kako bi privukli pažnju i energiju i tu smo zapeli. To je naša nesvesna drama kontrole. Prvi korak je osvešćivanje lične drame. Ništa se ne može nastaviti dok ne pogledamo sami sebe i ne otkrijemo šta činimo kako bi manipulisali energijom.
Moramo videti kako je u detinjstvu stvoren taj običaj.
Postoje četiri vrste ljudi stvoreni u detinjstvu.
- ispitivač, zastrašivač, povučen i jadnik.
Povučeni stvaraju ispitivače - zastrašivači stvaraju jadnike Ili opet zastrašivače. Da bi otkrili svoje pravo ja, morate priznati da je vaše pravo ja počelo iz položaja između istina oba roditelja.
Zato ste tamo rođeni; da bi stekli viši pogled na ono što oni zastupaju. Vaša životna staza vodi do otkrivanja istine koja je viša sinteza onoga u što su njih dvoje verovali.Ćitav vaš život sastojaće se od traženja življenja u kojem ćete sami sebe moći oplemeniti. Sagledajte svoj život kao jednu priču, od rođenja do sada, i videćete kako je došlo do toga da ste tu gde jeste. Vaši prijatelji, podudarnosti koje su se dogodile u vašem životu nekuda vas vode.
Da bi emocionalno napredovali, moramo se povezati sa dovoljno energije, kako bi progledali kroz našu jaku dramu kontrole, ono što nazivamo prinudnim i krenuli prema nečemu što će biti duhovni proces onaj koji smo celo to vreme pokušavali shvatiti. Kad u potpunosti usvojimo ovaj pogled dostići ćemo čistu svest o našem duhovnom putu.
VII uvid
- Govori o procesu sopstvene svesne evolucije, o ostajanju budnim prema svakoj podudarnosti, o svakom odgovoru koji nam daje svemir. Dalje govori o načinu na koji nas stvari zaskaču, o načinu kako se određene pomisli javljaju poput vodiča. Ne vode nas samo snovi. Vode nas i misli i dnevna sanjarenja.
Pokažu nam prizor, događaj i ako u tom trenutku obratimo pažnju na to možemo biti spremni na taj trenutak u našem životu. Tih misli ima više nego što smo ih svesni. Da bismo ih prepoznali, moramo zauzeti položaj posmatrača.
Kad se misao pojavi, moramo pitati zašto ; zašto baš u ovom trenutku; kakve veze ima sa mojim životnim pitanjima. Kao posmatrači rešili smo se potrebe da sve kontrolišemo. To nas postavlja u tok evolucije. Negativne misli treba zaustaviti čim se pojave ili im dati sliku sa dobrim ishodom.
VIII uvid 1.deo
- Objašnjava kako možemo pomoći drugima kada nam pružaju odgovore koje tražimo.Pri tom, opisuje potpuno novu etiku toga kako bi ljudi trebali postupati jedni sa drugima i kako bi olakšali naš zajednički razvoj. Osmi uvid upozorava nas na prestanak razvoja .......
To se događa kad postanete zavisni o drugoj osobi.
Govori o korišćenju energije na nov način, kada se ophodimo sa ljudima uopšteno, ali počinje sa decom. Decu trebamo gledati takve kakvi stvarno jesu, kao krajnje tačke evolucije koja nas vodi napred. Deci je potrebna naša energija i to bez ikakvih uslova kako bi naučila kako da se razvijaju. Najgore što se deci može učiniti jeste da im se oduzme energija dok ih ispravljamo.
To je ono što stvara dramu kontrole .
Te manipulacije mogu se izbeći ako im se da sva potrebna energija bez obzira na okolnosti. To znači da moraju biti uključena u sve razgovore posebno u one koji se tiču njih. Istaknuta je i važnost broja dece. Jedna odrasla osoba može usredsrediti i pružiti pažnju samo jednom detetu u nekom vremenu. Ako je broj dece veći od broja odraslih, odrasli ne mogu dati dosta energije i deca se počinju takmičiti međusobno za vreme odraslih. Kad neko nauči kako da bude čist i kako se može uključiti u svoj razvoj,u trenutku može biti zaustavljen zbog zavisnosti o drugoj osobi. Ideja zavisnosti,kako se spominje u Rukopisu,objašnjava zašto se u ljubavnim vezama javlja borba za moći.
Oduvek se pitamo šta je uzrok završetku sjaja i euforije ljubavi, zašto se odjednom pretvara u sukob? Sada to znamo.
To je rezultat načina na koji teče energija između određenih osoba. Kad se pojavi ljubav dve osobe daju jedna drugoj energiju nesvesno i obe se osjećaju bodro i uzvišeno.
To ushićenje nazivamo "zaljubljenost".
VIII uvid 2. deo
Nažalost, kad jednom počnu očekivati da taj osećaj stiže od druge osobe, ljudi se odvoje od energije svemira i počinju se sve više oslanjati na energiju onog drugog - samo sad se čini da je više nema dovoljno i zato prestaju davati međusobno energiju, te se vraćaju svojim dramama, pokušavajući kontrolisati jedno drugo i prigrabiti energiju za sebe.
U tom trenutku odnos se pretvara u uobičajenu borbu za moć. Problem počinje u počecima naše porodice. Zbog takmičenja oko energije u porodici, niko od nas nije bio u stanju dovršiti jedan važan polni proces.Nismo bili u stanju usvojiti svoju suprotnu polnu aspekt.
Uzrok moguće zavisnosti o nekoj osobi suprotnog pola leži u tome što nam još nije dostupna ta ista energija u nama. A ako se prerano spojimo sa drugom osobom tj. ljudskim izvorom, blokiramo svemirski izvor. Podsetite se na odnos kćer-otac, sin-majka. Zanimljivo je to što deca naslućuju da bi ta energija zapravo trebala biti njihova i da bi trebali sa njom upravljati po svojoj volji.
Zato dolazi do dečje manipulacije sa roditeljem.
Npr. žensko dete misli da je njen otac čaroban i savršen, sposoban ispuniti svaki njen hir. U porodici koja nije idealna to rađa sukobom između dece i roditelja suprotnog pola i stvaraju se drame kontrole, samo da bi se dobila energija. U idealnoj porodici, otac će svojoj kćerki davati svu ljubav bez uslova i takmičenja. I tako zbog tog takmičenja, svi smo zapeli na tom stepenu, na kom tražimo svoju energiju suprotnog pola, za koju mislimo da je idealna i da je možemo seksualno posedovati.
Dok ne naučimo kako izbeći direktan izvor druge osobe, hodamo uokolo u napola dovršenom krugu. Poput slova C .
I druga osoba izgleda tako.
Kad se spojimo, krug se zatvara, što nam daje osjećaj ushićenja i energije, osećaj potpunosti kakav daje i puna povezanost sa svemirom.
To je klasičan odnos međusobne zavisnosti, gde nastaje masa problema; zbog dve glave i dva ega. A niko ne želi biti podložan drugom.
Ako dostignemo celi krug (O), kad se romantično povežemo sa drugom celovitom osobom, stvaramo NAD-OSOBU........ali to nas nikad ne odvlači sa puta našeg ličnog razvoja.
Kako to učiniti?
Opirući se osećaju ljubavi na prvi pogled na neko vreme, učenjem platonske ljubavi prema pripadnicima suprotnog pola.
Zapamtite: takav odnos možete imati samo sa osobama koje će se potpuno otvoriti, reći vam kako i zašto nešto čine. Shvativši kakvi su stvarno iznutra, čovek ruši svoje sopstvene fantazijske projekcije o tom polu i to nas oslobađa i ponovo spaja sa svemirom . Njega ili nju treba imati "iznutra".
Dvoje ili više ljudi koji rade zajedno, mogu dostići neverojatne vrhunce dok izgrađuju jedno drugo i to im se odmah vraća. Stvarna projekcija energije ne traži odanost ili naviku. Oboje naprosto oćekuju "poruke".
Završna reč VIII uvida glasi:
- Ako pazimo na to sa kim ćemo razgovarati, onda dobijamo odgovore koje tražimo. Tako u razvijenoj grupi u određenom trenutku samo jedna osoba ima najjaču ideju. Svi sesno usmeravaju svoju energiju ka toj osobi pomažući joj da tu ideju iznese sa najvećom jasnoćom. Ako se potpuno usmerite na to što se priča, osetićete kad je red na vas i ideja će vam sama pasti na pamet.
Ključ za taj proces jeste progovoriti kad je vaš trenutak i odaslati energiju kad je vreme nekog drugog. Svako duže pričanje od potrebnog, monopolizujegrupu od te osobe. Ne dobiju se potrebne poruke....Važno je kako ljudi bivaju isključeni. Kad nam se neko ne sviđa ili kad se osjećamo ugroženi od nekog, prirodna je sklonost da se usredsredimo na ono što nam smeta. Istog trenutka, uzimamo joj energiju i u stvari joj štetimo.
Trebamo uočiti dublju lepotu te osobe i pružiti joj energiju.
Međusobno činimo jedni druge starima, nasilničkim ponašanjem, nezamislivom brzinom.
IX uvid
-Nalazi se u Celestinskim ruševinama. Te hramove izgradile su Maje a nakon njih Inke. To je samo rađanje kulture.
Uvid objašnjava kako će se ljudska kultura promeniti u idućem veku a što će biti posledica svesnog razvoja. Smanjićemo dobrovoljno svoj broj na zemlji kako bi svi mogli živeti na najjačim i najlepšim mestima. Među petstogodišnjim stablima i pažljivo obrađenim baštama, no u blizini, pogodnoj za putovanje, urbanih područja neverovatnih tehnoloških čuda. Vođeni svojom intuicijom, svi će znati šta činiti i kada to činiti, i sve će biti međusobno usklađeno.
Niko neće trošiti neumereno, jer ćemo prevladati potrebu za posedovanjem i kontrolisanjem zbog sigurnosti. Život će se ticati nečeg drugog; ushićenjem primanja slutnji i pažljivim posmatranjem odvijanja naših sudbina.
Svi ćemo usporiti i postati budniji. Rukopis kaže da će ljudi menjati više puta svoje zanimanje u skladu svog napredovanja. A što se tiče novca i davanjauopšteno, kad počnemo stalno davati, uvek ćemo još više dobijati, više nego što možemo dati. A naši darovi trebali bi ići osobama koje su nam dale duhovnu istinu. Svemir ih je poslao ka nama, moramo mu i vratiti.
Tako ćemo se izvući iz poslova koji nas ograničavaju i nadopuniti svoje prihode.
Sledi iz svega toga; naš nivo energije se diže, podiže se i nivo vibracije u atomima naših tela, postajemo lakši, duhovno čistiji.
Cele skupine ljudi, kada dosegnu određeni nivo, odjednom će postati nevidljive onima koji još vibriraju na nižem nivou.
Samo će nestati osećajući se lakšima.
To će se dogoditi većini ljudi u predstojećem periodu.
недеља, 17. октобар 2010.
Glas znanja - Don Miguel Ruis
Don Miguel Ruis
Priča ispričana iz drugačijeg ugla Don Miguel Ruis i Dženet Mils
Priča o Adamu i Evi je predivna, drevna legenda koju svi dobro znaju. Meni je to jedna od omiljenih priča, jer svojom simbolikom objašnjava ono što ću ja pokušati da objasnim recima.
Premda je kao dete nisam razumeo, priča o Adamu i Evi zasnovana je na apsolutnoj istini. To je jedno od najvećih svetskih učenja, ali mislim da ga mnogi ljudi ne shvataju. Sada ću vam ispričati tu priču iz drugačijeg ugla, možda iz ugla onoga ko ju je stvorio.Ta priča govori o vama i meni. To je priča o nama. To je priča o čitavom čovečanstvu jer, kao što znate, čovečanstvo je samo jedno živo biće: muškarac, žena - svi smo jedno. U ovoj priči, nazivamo se Adamom i Evom, i mi smo prvobitni ljudi.Priča počinje u doba kada smo bili nevini, pre nego što smo zatvorili svoje duhovno oko, što znači pre mnogo hiljada godina. Nekada smo živeli u „raju“, u rajskom vrtu, i to je bio raj na zemlji. Raj postoji onda kada je naše duhovno oko otvoreno. To je mesto gde vladaju sreća i mir, sloboda i beskrajna ljubav.
Za nas - Adama i Evu - ljubav je bila najvažnija. Međusobno smo se voleli i poštovali i živeli u savršenom skladu sa celim svetom. Naš odnos s Bogom, našim Tvorcem, bio je prepun ljubavi, što znači da smo neprestano komunicirali s njim i on sa nama. Bilo je nezamislivo plašiti se Boga, onoga ko nas je stvorio. Naš Tvorac je bio Bog ljubavi i pravde i verovali smo u njega. Bog nam je dao potpunu slobodu, i mi smo slobodnom voljom voleli sve Što postoji i u svemu uživali. Život u raju je predivan. Prvobitni ljudi su sve posmatrali očima istine, onako kako jeste, i sve su voleli. To nam je nekada bilo sasvim svojstveno.Legenda kaže da su usred rajskog vrta rasla dva drveta. Jedno je bilo drvo života iz kojeg je sve nastalo, a drugo drvo smrti, poznatije kao drvo znanja. Drvo znanja je bilo predivno stablo sa sočnim i veoma primamljivim plodovima. Ali Bog nam je rekao: „Ne prilazite drvetu znanja. Ako pojedete plod tog drveta, mogli biste umreti."
Naravno, nema problema. Samo što je čovek po prirodi ljubopitljiv, i poželeli smo da bolje zagledamo to drvo. Ako se dobro sećate ove priče, već znate ko je živeo u tom drvetu. U drvetu znanja živela je ogromna zmija, prepuna otrova. Zmija je samo simbol onoga što su Tolteci nazivali Parazitom, a možete da pretpostavite i zašto.Priča kaže da je zmija nastanjena u tom drvetu bila pali anđeo, koji je nekada bio najlepši medu anđelima. Kao što znate, anđeli prenose božje poruke - poruke istine i ljubavi. Ali, ko zna zašto, taj pali anđeo više nije prenosio poruke ljubavi, što znači da je prenosio pogrešne poruke. Poruka palog anđela bio je strah umesto ljubavi, laž umesto istine. Zapravo, ta priča opisuje palog anđela kao kneza laži, što znači da je on bio večiti lažov. Svaka njegova reč bila je laž.Prema ovoj priči knez laži živeo je u drvetu znanja, a plod tog drveta, znanje, bio je zatrovan lažima. Mi smo prišli tom drvetu i stupili u razgovor s knezom laži. Bili smo nevini. Nismo znali. Verovali smo svima. A on je bio knez laži, prvi pripovedač, veoma bistar. Sad priča postaje još zanimljivija, jer je i sama ta zmija imala sopstvenu priču.
Taj pali anđeo je pričao, pričao i pričao, a mi smo slušali, slušali i slušali. Kao što znate, dok smo još mali, žudno slušamo bakine i dekine priče. Tako učimo, a to je veoma primamljivo; želimo da saznajemo sve više. Ali tada je pričao knez laži. Bez imalo sumnje - on je lagao, a njegove laži su nas zavele. Poverovali smo u priču palog anđela i time načinili veliku grešku. To znači pojesti plod s drveta znanja. Mi smo se složili s njim i njegove reči smatrali istinom. Poverovali smo u laži; uložili smo u njih svoju veru.Zagrizavši tu jabuku, sa znanjem smo progutali i laži. Šta se dešava kad progutamo laž? Poverujemo u nju, i gle! Sada ta laž živi u nama. To je lako razumeti. Naš um je veoma plodno tle za sve pojmove, ideje i mišljenja. Ako nam neko ispriča laž i mi poverujemo u nju, ta laž pušta korenje u našem umu. Tu može da raste i jača, baš kao drvo. I jedna jedina sitna laž može biti veoma zarazna, i širiti seme kada je podelimo s drugima. Pa, te laži su ušle u naš um i u njemu stvorile čitavo drvo znanja, sačinjeno od svega onoga što znamo. Ali šta to mi znamo? Uglavnom laži.
Drvo znanja je moćan simbol. Legenda kaže da će onaj ko pojede plod s drveta znanja spoznati dobro i zlo; saznaće šta je pravedno a šta nepravedno, šta je lepo a šta ružno. Skupiće sve to znanje u sebi i početi da prosuđuje. Pa, upravo to se desilo u našoj glavi. Simbolika jabuke je u tome što je svaki pojam, svaka laž, baš kao voćka sa semenom. Kada spustimo voćku u plodno tle, iz semena se rada drugo drvo.Sada svako od nas ima svoje drvo znanja, a to je naš sopstveni sistem verovanja. Drvo znanja predstavlja strukturu naših verovanja. Svi pojmovi i mišljenja su grane tog drveta, i na kraju se oblikuje čitavo drvo znanja. Čim ono oživi u našem umu, u njemu počinje jasno da odjekuje glas palog anđela. Taj isti pali anđeo, knez laži, živi u našem umu. S toltečkog stanovišta, Parazit je živeo u voćki; mi smo pojeli voćku i Parazit je ušao u nas. Sada Parazit živi našim životom. Taj pripovedač, Parazit, rođen je u našoj glavi i živi u njoj, jer ga hranimo svojom verom.Priča o Adamu i Evi objašnjava kako se čovečanstvo iz rajskog srozalo u pakleni san; ona nam govori kako smo postali ovakvi kakvi smo. U ovoj priči se obično kaže da smo tu jabuku samo zagrizli, ali to nije istina. Ja mislim da smo pojeli sve voće s tog drveta, i da smo se otrovali tom silnom količinom laži i emocionalnog otrova. Ljudi su pojeli sve ideje, sva mišljenja i sve priče koje nam je pripovedač ispričao, iako oni nisu bili istiniti.
U tom nam se trenutku zatvorilo duhovno oko, više nismo videli svet očima istine. Počeli smo da ga sagledavamo na sasvim drugačiji način i za nas se sve promenilo. S drvetom znanja u umu mogli smo da sagledamo samo znanje i samo laži. Više nismo živeli u raju, jer u raju nema mesta za laži. Tako su ljudi izgubili raj; počeli smo da sanjamo laži. Stvorili smo celokupan san čovečanstva, lični i kolektivni, zasnovan na lažima.Pre nego što su ljudi pojeli plod drveta znanja, živeli smo u istini. Govorili smo samo istinu. Živeli smo u ljubavi, a ne u strahu. Pošto smo pojeli voćku, osetili smo krivicu i stid. Procenjujući sebe zaključili smo da više nismo dovoljno dobri, i naravno, na isti način procenili smo i druge. S procenama i osudama pojavile su se i podele, razdvajanja i potreba da kažnjavamo i budemo kažnjeni. Tada smo prvi put prestali da budemo ljubazni jedni prema drugima; više nismo poštovali i voleli sve što je Bog stvorio. Počeli smo da patimo, da okrivljujemo sebe, da okrivljujemo druge, pa čak i Boga. Više nismo verovali da je Bog pravedan i pun ljubavi; poverovali smo da će nas kazniti i povrediti. To je bila laž. To nije bila istina, ali smo mi poverovali i odvojili se od Boga.Sa ovog stanovišta lako je shvatiti šta znači prvobitni greh. Prvobitni greh nije seks. Ne, to je samo još jedna laž. Prvobitni greh je verovanje u laži koje potiču od zmije sa drveta, palog anđela. Značenje reci greh jeste „suprotstavljanje". Sve što kažemo, sve što činimo protiv sebe jeste greh. Suština greha nije krivica niti moralna osuda. Suština greha je u tome da verujemo u laži i suprotstavljamo ih sebi samima. Iz tog prvog greha, te prvobitne laži, nastali su svi ostali grehovi.
I ne samo to, taj lažov u našoj glavi ima potrebu da izgovori sve te laži, da nam ispriča priču. Plod tog drveta delimo sa ostalima, a pošto i ostali nose u sebi istog lažova, naše laži ujedinjene stiču još veću snagu. Tada možemo još više da mrzimo. Možemo još više da povređujemo. Možemo da branimo svoje laži i da ih se fanatično pridržavamo. U ime laži, ljudi često ugrožavaju jedni druge. Ko živi naš život? Ko odlučuje u naše ime? Mislim da je odgovor očigledan.Sada znamo Šta se dešava u našoj glavi. U njoj stanuje pripovedač; to je glas koji nam odzvanja u glavi. Taj glas priča, priča i priča, a mi slušamo i slušamo, i verujemo u svaku njegovu reč. Taj glas nikad ne prestaje da osuđuje. On procenjuje sve što radimo, sve što ne radimo, sve što osećamo i ne osećamo, sve ono Što svi ostali čine. On neprestano tračari u našoj glavi, a šta iz toga proizlazi? Laži, uglavnom laži.
Te laži nam privlače pažnju, i ne vidimo ništa osim laži. Upravo iz tog razloga ne vidimo stvarnost raja koji postoji na ovom istom mestu i u isto ovo vreme. Taj raj pripada nama, jer smo mi deca raja. Glas u našoj glavi nam ne pripada. U trenutku kada se rodimo, taj glas ne postoji. Taj glas nam se pojavljuje u glavi kada počnemo da učimo - najpre jezik, zatim različita stanovišta, a potom i sve procene i laži. Čak i u početku, kada počnemo da govorimo, govorimo samo istinu. Ali, malo-pomalo, čitavo drvo znanja se programira u naš um, i tako veliki lažov konačno preuzima san našeg života.Vidite, onog trenutka kad smo se odvojili od Boga, počeli smo da tragamo za njim. Prvi put smo počeli da tragamo za ljubavlju, jer smo poverovali da je ne posedujemo. Počeli smo da tragamo za pravdom, lepotom, istinom. Ta potraga je počela pre nekoliko hiljada godina i ljudi još uvek tragaju za svojim izgubljenim rajem. Tragamo za sobom, onakvima kakvi smo bili pre nego što smo poverovali u laži: verni sebi, istinoljubivi, puni ljubavi i radosti. Tragajući za istinom, mi zapravo tragamo za sobom.Znate, ono što nam je Bog rekao bila je istina: ako pojedemo plod s drveta znanja, mogli bismo umreti. Pojeli smo ga, i zaista smo mrtvi. Mrtvi smo jer naše suštinsko biće više nije prisutno. Naš život živi veliki lažov, knez laži, taj glas u našoj glavi. Vi ga možete nazvati mišljenjem. Ja ga nazivam glasom znanja.
Priča ispričana iz drugačijeg ugla Don Miguel Ruis i Dženet Mils
Priča o Adamu i Evi je predivna, drevna legenda koju svi dobro znaju. Meni je to jedna od omiljenih priča, jer svojom simbolikom objašnjava ono što ću ja pokušati da objasnim recima.
Premda je kao dete nisam razumeo, priča o Adamu i Evi zasnovana je na apsolutnoj istini. To je jedno od najvećih svetskih učenja, ali mislim da ga mnogi ljudi ne shvataju. Sada ću vam ispričati tu priču iz drugačijeg ugla, možda iz ugla onoga ko ju je stvorio.Ta priča govori o vama i meni. To je priča o nama. To je priča o čitavom čovečanstvu jer, kao što znate, čovečanstvo je samo jedno živo biće: muškarac, žena - svi smo jedno. U ovoj priči, nazivamo se Adamom i Evom, i mi smo prvobitni ljudi.Priča počinje u doba kada smo bili nevini, pre nego što smo zatvorili svoje duhovno oko, što znači pre mnogo hiljada godina. Nekada smo živeli u „raju“, u rajskom vrtu, i to je bio raj na zemlji. Raj postoji onda kada je naše duhovno oko otvoreno. To je mesto gde vladaju sreća i mir, sloboda i beskrajna ljubav.
Za nas - Adama i Evu - ljubav je bila najvažnija. Međusobno smo se voleli i poštovali i živeli u savršenom skladu sa celim svetom. Naš odnos s Bogom, našim Tvorcem, bio je prepun ljubavi, što znači da smo neprestano komunicirali s njim i on sa nama. Bilo je nezamislivo plašiti se Boga, onoga ko nas je stvorio. Naš Tvorac je bio Bog ljubavi i pravde i verovali smo u njega. Bog nam je dao potpunu slobodu, i mi smo slobodnom voljom voleli sve Što postoji i u svemu uživali. Život u raju je predivan. Prvobitni ljudi su sve posmatrali očima istine, onako kako jeste, i sve su voleli. To nam je nekada bilo sasvim svojstveno.Legenda kaže da su usred rajskog vrta rasla dva drveta. Jedno je bilo drvo života iz kojeg je sve nastalo, a drugo drvo smrti, poznatije kao drvo znanja. Drvo znanja je bilo predivno stablo sa sočnim i veoma primamljivim plodovima. Ali Bog nam je rekao: „Ne prilazite drvetu znanja. Ako pojedete plod tog drveta, mogli biste umreti."
Naravno, nema problema. Samo što je čovek po prirodi ljubopitljiv, i poželeli smo da bolje zagledamo to drvo. Ako se dobro sećate ove priče, već znate ko je živeo u tom drvetu. U drvetu znanja živela je ogromna zmija, prepuna otrova. Zmija je samo simbol onoga što su Tolteci nazivali Parazitom, a možete da pretpostavite i zašto.Priča kaže da je zmija nastanjena u tom drvetu bila pali anđeo, koji je nekada bio najlepši medu anđelima. Kao što znate, anđeli prenose božje poruke - poruke istine i ljubavi. Ali, ko zna zašto, taj pali anđeo više nije prenosio poruke ljubavi, što znači da je prenosio pogrešne poruke. Poruka palog anđela bio je strah umesto ljubavi, laž umesto istine. Zapravo, ta priča opisuje palog anđela kao kneza laži, što znači da je on bio večiti lažov. Svaka njegova reč bila je laž.Prema ovoj priči knez laži živeo je u drvetu znanja, a plod tog drveta, znanje, bio je zatrovan lažima. Mi smo prišli tom drvetu i stupili u razgovor s knezom laži. Bili smo nevini. Nismo znali. Verovali smo svima. A on je bio knez laži, prvi pripovedač, veoma bistar. Sad priča postaje još zanimljivija, jer je i sama ta zmija imala sopstvenu priču.
Taj pali anđeo je pričao, pričao i pričao, a mi smo slušali, slušali i slušali. Kao što znate, dok smo još mali, žudno slušamo bakine i dekine priče. Tako učimo, a to je veoma primamljivo; želimo da saznajemo sve više. Ali tada je pričao knez laži. Bez imalo sumnje - on je lagao, a njegove laži su nas zavele. Poverovali smo u priču palog anđela i time načinili veliku grešku. To znači pojesti plod s drveta znanja. Mi smo se složili s njim i njegove reči smatrali istinom. Poverovali smo u laži; uložili smo u njih svoju veru.Zagrizavši tu jabuku, sa znanjem smo progutali i laži. Šta se dešava kad progutamo laž? Poverujemo u nju, i gle! Sada ta laž živi u nama. To je lako razumeti. Naš um je veoma plodno tle za sve pojmove, ideje i mišljenja. Ako nam neko ispriča laž i mi poverujemo u nju, ta laž pušta korenje u našem umu. Tu može da raste i jača, baš kao drvo. I jedna jedina sitna laž može biti veoma zarazna, i širiti seme kada je podelimo s drugima. Pa, te laži su ušle u naš um i u njemu stvorile čitavo drvo znanja, sačinjeno od svega onoga što znamo. Ali šta to mi znamo? Uglavnom laži.
Drvo znanja je moćan simbol. Legenda kaže da će onaj ko pojede plod s drveta znanja spoznati dobro i zlo; saznaće šta je pravedno a šta nepravedno, šta je lepo a šta ružno. Skupiće sve to znanje u sebi i početi da prosuđuje. Pa, upravo to se desilo u našoj glavi. Simbolika jabuke je u tome što je svaki pojam, svaka laž, baš kao voćka sa semenom. Kada spustimo voćku u plodno tle, iz semena se rada drugo drvo.Sada svako od nas ima svoje drvo znanja, a to je naš sopstveni sistem verovanja. Drvo znanja predstavlja strukturu naših verovanja. Svi pojmovi i mišljenja su grane tog drveta, i na kraju se oblikuje čitavo drvo znanja. Čim ono oživi u našem umu, u njemu počinje jasno da odjekuje glas palog anđela. Taj isti pali anđeo, knez laži, živi u našem umu. S toltečkog stanovišta, Parazit je živeo u voćki; mi smo pojeli voćku i Parazit je ušao u nas. Sada Parazit živi našim životom. Taj pripovedač, Parazit, rođen je u našoj glavi i živi u njoj, jer ga hranimo svojom verom.Priča o Adamu i Evi objašnjava kako se čovečanstvo iz rajskog srozalo u pakleni san; ona nam govori kako smo postali ovakvi kakvi smo. U ovoj priči se obično kaže da smo tu jabuku samo zagrizli, ali to nije istina. Ja mislim da smo pojeli sve voće s tog drveta, i da smo se otrovali tom silnom količinom laži i emocionalnog otrova. Ljudi su pojeli sve ideje, sva mišljenja i sve priče koje nam je pripovedač ispričao, iako oni nisu bili istiniti.
U tom nam se trenutku zatvorilo duhovno oko, više nismo videli svet očima istine. Počeli smo da ga sagledavamo na sasvim drugačiji način i za nas se sve promenilo. S drvetom znanja u umu mogli smo da sagledamo samo znanje i samo laži. Više nismo živeli u raju, jer u raju nema mesta za laži. Tako su ljudi izgubili raj; počeli smo da sanjamo laži. Stvorili smo celokupan san čovečanstva, lični i kolektivni, zasnovan na lažima.Pre nego što su ljudi pojeli plod drveta znanja, živeli smo u istini. Govorili smo samo istinu. Živeli smo u ljubavi, a ne u strahu. Pošto smo pojeli voćku, osetili smo krivicu i stid. Procenjujući sebe zaključili smo da više nismo dovoljno dobri, i naravno, na isti način procenili smo i druge. S procenama i osudama pojavile su se i podele, razdvajanja i potreba da kažnjavamo i budemo kažnjeni. Tada smo prvi put prestali da budemo ljubazni jedni prema drugima; više nismo poštovali i voleli sve što je Bog stvorio. Počeli smo da patimo, da okrivljujemo sebe, da okrivljujemo druge, pa čak i Boga. Više nismo verovali da je Bog pravedan i pun ljubavi; poverovali smo da će nas kazniti i povrediti. To je bila laž. To nije bila istina, ali smo mi poverovali i odvojili se od Boga.Sa ovog stanovišta lako je shvatiti šta znači prvobitni greh. Prvobitni greh nije seks. Ne, to je samo još jedna laž. Prvobitni greh je verovanje u laži koje potiču od zmije sa drveta, palog anđela. Značenje reci greh jeste „suprotstavljanje". Sve što kažemo, sve što činimo protiv sebe jeste greh. Suština greha nije krivica niti moralna osuda. Suština greha je u tome da verujemo u laži i suprotstavljamo ih sebi samima. Iz tog prvog greha, te prvobitne laži, nastali su svi ostali grehovi.
I ne samo to, taj lažov u našoj glavi ima potrebu da izgovori sve te laži, da nam ispriča priču. Plod tog drveta delimo sa ostalima, a pošto i ostali nose u sebi istog lažova, naše laži ujedinjene stiču još veću snagu. Tada možemo još više da mrzimo. Možemo još više da povređujemo. Možemo da branimo svoje laži i da ih se fanatično pridržavamo. U ime laži, ljudi često ugrožavaju jedni druge. Ko živi naš život? Ko odlučuje u naše ime? Mislim da je odgovor očigledan.Sada znamo Šta se dešava u našoj glavi. U njoj stanuje pripovedač; to je glas koji nam odzvanja u glavi. Taj glas priča, priča i priča, a mi slušamo i slušamo, i verujemo u svaku njegovu reč. Taj glas nikad ne prestaje da osuđuje. On procenjuje sve što radimo, sve što ne radimo, sve što osećamo i ne osećamo, sve ono Što svi ostali čine. On neprestano tračari u našoj glavi, a šta iz toga proizlazi? Laži, uglavnom laži.
Te laži nam privlače pažnju, i ne vidimo ništa osim laži. Upravo iz tog razloga ne vidimo stvarnost raja koji postoji na ovom istom mestu i u isto ovo vreme. Taj raj pripada nama, jer smo mi deca raja. Glas u našoj glavi nam ne pripada. U trenutku kada se rodimo, taj glas ne postoji. Taj glas nam se pojavljuje u glavi kada počnemo da učimo - najpre jezik, zatim različita stanovišta, a potom i sve procene i laži. Čak i u početku, kada počnemo da govorimo, govorimo samo istinu. Ali, malo-pomalo, čitavo drvo znanja se programira u naš um, i tako veliki lažov konačno preuzima san našeg života.Vidite, onog trenutka kad smo se odvojili od Boga, počeli smo da tragamo za njim. Prvi put smo počeli da tragamo za ljubavlju, jer smo poverovali da je ne posedujemo. Počeli smo da tragamo za pravdom, lepotom, istinom. Ta potraga je počela pre nekoliko hiljada godina i ljudi još uvek tragaju za svojim izgubljenim rajem. Tragamo za sobom, onakvima kakvi smo bili pre nego što smo poverovali u laži: verni sebi, istinoljubivi, puni ljubavi i radosti. Tragajući za istinom, mi zapravo tragamo za sobom.Znate, ono što nam je Bog rekao bila je istina: ako pojedemo plod s drveta znanja, mogli bismo umreti. Pojeli smo ga, i zaista smo mrtvi. Mrtvi smo jer naše suštinsko biće više nije prisutno. Naš život živi veliki lažov, knez laži, taj glas u našoj glavi. Vi ga možete nazvati mišljenjem. Ja ga nazivam glasom znanja.
субота, 17. јул 2010.
Idi kuda te srce vodi
Uzimali smo jedno drugom reč iz usta; mislili smo o istim stvarima i govorili o njima na isti način; izgledalo je da se poznajemo godinama, a ne samo dve nedelje.
U životu svakog čoveka, govorio je, postoji samo jedna žena sa kojom može da ostvari savršenu vezu, kao što u životu svake žene postoji samo jedan muškarac sa kojim se oseća kompletna.
Pronaći se, sudbina je malobrojnih. Svi ostali su prinuđeni da žive u jednoj vrsti nezadovoljstva i neprekidne čežnje.
- Koliko je ovakvih susreta, govorio mi je u tami sobe, – jedan u deset hiljada, jedan u milion, u deset miliona?
Da, jedan u deset miliona. Sve ostalo su prilagođavanja, prolazne privlačnosti epiderma, afiniteti tela ili karaktera, socijalne pogodbe. Posle tog zaključka, nisam prestajala da ponavljam: Imali smo sreću, zar ne? Ko zna, šta se iza toga krije, ko to zna?
Na dan mog polaska, čekajući voz u malenoj stanici, zagrlio me je i šapnuo mi:
- U kom životu smo se već sreli?
- U mnogim, odgovorila sam mu i rasplakala se.
Kada budeš doživela prvi put ljubav, shvatićeš kako protivurečni i komični mogu da budu njeni efekti. Dok se ne zaljubiš, dok je tvoje srce slobodno i tvoj pogled ne pripada nikome, ni jedan od muškaraca koji bi mogli da te zainteresuju ne obraća pažnju na tebe.
U trenutku kada te potpuno zaokupi jedna osoba i više te ne zanima niko drugi, odjednom te svi primećuju, svi imaju neku lepu reč za tebe, svi ti se udvaraju. To je taj efekat prozora o kojem sam ti govorila: kada su otvoreni, telo obasjava dušu i obrnuto; sistemom ogledala oni osvetljavaju jedno drugo.
Za kratko vreme oko tebe se formira jedna vrsta zlatnog i toplog prstena koji privlači i druge, kao što medvede privlači med.
Suzana Tamaro
U životu svakog čoveka, govorio je, postoji samo jedna žena sa kojom može da ostvari savršenu vezu, kao što u životu svake žene postoji samo jedan muškarac sa kojim se oseća kompletna.
Pronaći se, sudbina je malobrojnih. Svi ostali su prinuđeni da žive u jednoj vrsti nezadovoljstva i neprekidne čežnje.
- Koliko je ovakvih susreta, govorio mi je u tami sobe, – jedan u deset hiljada, jedan u milion, u deset miliona?
Da, jedan u deset miliona. Sve ostalo su prilagođavanja, prolazne privlačnosti epiderma, afiniteti tela ili karaktera, socijalne pogodbe. Posle tog zaključka, nisam prestajala da ponavljam: Imali smo sreću, zar ne? Ko zna, šta se iza toga krije, ko to zna?
Na dan mog polaska, čekajući voz u malenoj stanici, zagrlio me je i šapnuo mi:
- U kom životu smo se već sreli?
- U mnogim, odgovorila sam mu i rasplakala se.
Kada budeš doživela prvi put ljubav, shvatićeš kako protivurečni i komični mogu da budu njeni efekti. Dok se ne zaljubiš, dok je tvoje srce slobodno i tvoj pogled ne pripada nikome, ni jedan od muškaraca koji bi mogli da te zainteresuju ne obraća pažnju na tebe.
U trenutku kada te potpuno zaokupi jedna osoba i više te ne zanima niko drugi, odjednom te svi primećuju, svi imaju neku lepu reč za tebe, svi ti se udvaraju. To je taj efekat prozora o kojem sam ti govorila: kada su otvoreni, telo obasjava dušu i obrnuto; sistemom ogledala oni osvetljavaju jedno drugo.
Za kratko vreme oko tebe se formira jedna vrsta zlatnog i toplog prstena koji privlači i druge, kao što medvede privlači med.
Suzana Tamaro
недеља, 27. јун 2010.
MOĆ LJUBAVI
Bog u vama
Vi ste sila koja upravlja vašim umom i koristi vaše telo kao omiljenu igračku kojom se zabavlja. Zbog toga ste ovde: da se igrate i zabavljate. Rođenjem smo stekli pravo da budemo srećni, da uživamo u životu. Nismo došli ovde da patimo. Ko god želi da pati, neka slobodno nastavi, ali mi ne moramo da patimo.
Zbog čega onda uopšte patimo? Zato što čitav svet pati, i mi stvaramo pretpostavku da je patnja normalna. Potom stvaramo čitav sistem uverenja koji će potkrepiti tu "istinu". Naše religije nam govore da smo došli ovde da patimo, da je život dolina suza. Patite i trpite danas, a kada umrete dobićete nagradu. To zvuči divno, ali nije istina.
Mi biramo patnju jer smo naučeni da patimo. Ako nastavimo i dalje da pravimo iste izbore, nastavićemo i da patimo. Planetarni San prenosi priču o ljudskosti, o evoluciji ljudskih bića, tvrdeći da je patnja posledica ljudske evolucije. Ljudi pate zato što znaju: mi znamo ono u šta verujemo, mi znamo sve te laži, i pošto ne možemo da ih ostvarimo, mi patimo.
Nije istina da ćete otići u pakao ili u raj nakon smrti. Vi živite u paklu ili u raju, ali sada. Raj i pakao postoje samo na nivou uma. Ako sada patimo, onda ćemo patiti i posle smrti, jer um ne umire zajedno sa mozgom. San se nastavlja i dalje, i ako sanjamo pakleni san, nakon što naš mozak umre mi ćemo i dalje sanjati taj isti pakleni san. Jedina razlika između smrti i spavanja je u tome što, kada spavamo, možemo da se probudimo, jer imamo mozak. Kada smo mrtvi ne možemo se probuditi jer više nemamo mozak, ali i dalje sanjamo.
Raj ili pakao su ovde i sada. Ne morate čekati da umrete. Ako preuzmete odgovornost za sopstveni život, za svoje postupke, onda je vaša budućnost u vašim rukama, i možete živeti u raju iako vaše telo još živi.
San koji većina ljudi sanja na ovoj planeti očigledno je pakleni san. To nije ni ispravno ni neispravno, ni dobro ni loše, i za to ne treba kriviti nikoga. Možemo li kriviti svoje roditelje? Ne. Oni su učinili najbolje što su umeli kad su vas kao malo dete programirali. Njihovi roditelji su njima učinili isto: ako imate decu, ni vi niste mogli da postupite drugačije. Kako biste mogli da krivite sebe? Da biste postali svesni ne treba da krivite bilo koga, niti da snosite krivicu za ono što ste sami učinili. Kako da snosimo krivicu za mentalno oboljenje koje je veoma zarazno?
Znate, sve što postoji je savršeno. Vi ste savršeni baš takvi kakvi ste. To je istina. Vi imate savršenu moć. čak i ako ovladate moćima besa i ljubomore, vaš bes i ljubomora biće savršeni. čak i kada se u vašem životu odvija velika drama, on je savršen, on je lep. Možete pogledati film kao što je Prohujalo s vihorom i isplakati se zbog takve drame. Ko kaže da u paklu nije lepo? Pakao može biti inspirativan. čak je i pakao savršen, jer sve što postoji je savršeno. čak i kada u svom životu sanjate pakleni san, savršeni ste baš takvi kakvi jeste.
Samo nas znanje navodi da verujemo da nismo savršeni. Znanje nije ništa drugo do opis Sna. San nije stvaran, tako da ni znanje nije stvarno. Odakle god da znanje potiče, ono je stvarno samo sa jednog stanovišta. Čim promenite gledište, ono više nije stvarno. Nikada nećemo pronaći sebe pomoću znanja. A to je, na kraju krajeva, ono za čime tragamo: da pronađemo sebe, da budemo ono što jesmo, da živimo sopstveni život umesto da živimo život Parazita - život za koji smo programirani.
Znanje nas ne može dovesti do naše prave prirode; već samo mudrost. Moramo napraviti razliku između znanja i mudrosti, jer to dvoje nije isto. Znanje koristimo uglavnom da bismo komunicirali jedni sa drugima, da bismo se složili oko onoga što opažamo. Znanje je jedino sredstvo komunikacije, jer ljudi teško komuniciraju srcem. Važan je način na koji koristimo svoje znanje, jer ako postanemo robovi znanja, mi više nismo slobodni.
Mudrost nema nikakve veze sa znanjem; ona ima veze sa slobodom. Ako ste mudri, imate slobodu da koristite sopstveni um i upravljate svojim životom. Zdrav um oslobođen je Parazita; on je slobodan baš kao što je to bio pre nego što je izdresiran. Kada iscelite svoj um, kad se oslobodite Sna, niste više nevini, ali ste mudri. Ponovo ste u mnogo čemu postali dete, ali sa jednom velikom razlikom: dete je nevino, i zato može da pati i bude nesrećno. Onaj ko prevazide San postaje mudar; zbog toga više ne može pasti jer sada zna - a takođe poznaje i san.
Ne morate sticati znanja da biste postali mudri; svako može postati mudar. Svako. Kad postanete mudri, život postaje jednostavan, zato što postajete onakvi kakvi jeste. Teško je truditi se da budete ono što niste, truditi se da ubedite sebe i sve druge da ste nešto što niste. To što nastojite da budete drugačiji nego što jeste crpi svu vašu energiju. Da biste bili onakvi kakvi jeste, nije potreban nikakav napor.
Kada postanete mudri, ne morate koristiti sve te likove koje ste stvorili; ne morate se pretvarati da ste onakvi kakvi niste. Prihvatićete sebe onakvog kakvi ste, a potpuno prihvatanje sebe podrazumeva i potpuno prihvatanje svih drugih. Više se nečete truditi da promenite druge ljude ili da im nametnete svoj način razmišljanja. Poštovaćete tuda uverenja. Prihvatićete svoje telo i svoju ljudskost zajedno sa svim telesnim nagonima. Nema ničeg lošeg u životinjskim instinktima. Mi smo životinje, a životinje uvek slede svoje instinkte. Mi smo ljudi, i zato što smo inteligentni, mi učimo da potiskujemo svoje instinkte; mi ne slušamo svoje srce. Zato se suprotstavljamo svom telu i pokušavamo da potisnemo njegove potrebe ili poreknemo njihovo postojanje. To nije mudro.
Kad steknete mudrost, poštovaćete svoje telo, poštovaćete svoj um, poštovaćete svoju dušu. Kad steknete mudrost, vašim životom upravljače vaše srce, a ne glava. Više nećete sabotirati sebe, svoju sreću i ljubav. Nećete više nositi u sebi osećaj krivice; više nećete osuđivati ni sebe, niti bilo koga drugog. Od tog trenutka, sva uverenja koja vas čine nesrećnim, koja vas vode u sukobe i otežavaju vam život, jednostavno nestaju.
Odrecite se svih tih ideja o tome da ste onakvi kakvi niste, i postanite onakvi kakvi jeste. Kada se prepustite sopstvenoj prirodi i postanete ono što jeste, više nećete patiti. Predajući se svom istinskom biću, predajući se životu, vi se predajete Bogu. Kada se predate, više neće biti borbe, neće biti otpora, neće biti patnje.
Kada ste mudri, uvek birate lakši put, a to je da budete to što jeste, što god da ste. Patnja nije ništa drugo nego opiranje Bogu. Sto se više opirete, više ćete patiti. To je jednostavno.
Zamislite da se jednoga jutra probudite iz Sna i da ste potpuno zdravi. Više nema nikakvih rana, nema emocionalnog otrova. Zamislite samo tu slobodu. Gde god da krenete, uživaćete u svemu, jednostavno zato što ste živi. Zašto? Zato što se zdravo ljudsko biće ne plaši da iskaže svoju ljubav. Vi se ne plašite života, ne plašite se ljubavi. Zamislite kako biste živeli, kako biste postupali sa svojim najbližima, kada više ne biste imali te rane i sav taj otrov u svom emocionalnom telu.
U misterijama i duhovnim učenjima širom sveta to se naziva buđenjem. To je kao da ste se jednoga dana probudili bez emocionalnih rana. Kada više nemate te rane na svom emocionalnom telu, sve granice nestaju i vi počinjete da opažate sve oko sebe onakvo kakvo jeste, a ne u skladu sa sistemom verovanja.
Kada otvorite oči i zalečite svoje rane, postajete skeptični - ne zato da biste uvećali svoju ličnu važnost govoreći svima koliko ste pametni, niti zato da biste ismevali druge ljude koji veruju u sve te laži. Ne, kada ste probuđeni postajete skeptik, zato što vam je jasno da San nije istinit. Vi ste budni, vaše oči su otvorene, i sve postaje jasno.
Buđenjem prelazite granicu nakon koje više nema povratka, jer više nikada nećete posmatrati svet na stari način. Vi još uvek sanjate - to ne možete izbeći, pošto je snevanje funkcija uma - ali razlika je u tome što sada znate da je to san. Kada to znate, možete da uživate u tom snu ili da patite zbog njega. To zavisi od vas.
Buđenje se može uporediti sa situacijom kada se nalazite na nekoj žurci na kojoj je hiljade ljudi pijano, a samo vi ste trezni. Vi ste jedina trezna osoba medu njima. To je buđenje, jer istina je da većina ljudi posmatra svet u svetlu sopstvenih emocionalnih rana, u svetlu svog emocionalnog otrova. Oni nisu svesni da žive u paklenom snu. Oni nisu svesni da žive u snu, baš kao što ni ribe u moru nisu svesne da žive u vodi.
Kada se probudimo i shvatimo da smo jedina trezna osoba na žurci i da su svi oko nas pijani, možemo da saosećamo sa njima, jer smo i sami ranije bili pijani. Ne treba da sudimo nikome, čak ni ljudima koji žive u paklu, jer smo i mi, takođe, nekada živeli u paklu.
Kada se probudite, vaše srce će postati izraz Duha, izraz Ljubavi, izraz života. Buđenje predstavlja svest o tome da ste vi život. Kada postanete svesni da ste vi ta sila koja predstavlja život, sve je moguće. čuda se stalno dešavaju, jer ih izvodi srce. Srce je u direktnom kontaktu sa ljudskom dušom, i kada srce progovori, čak i onda kad mu se glava opire, nešto se u vama menja; vaše srce otvoriće neko drugo srce, i tada ćete moći da doživite pravu ljubav.
U Indiji postoji jedna stara priča o bogu Brahmi, koji je bio sasvim sam. Ništa nije postojalo osim Brahme, i njemu je bilo strašno dosadno. Brahma je hteo da se igra, ali nije imao sa kim. Zato je stvorio predivnu boginju, Maju, samo da bi mogao da se zabavi. Kada je stvorio Maju i objasnio joj svrhu njenog postojanja, ona reče: "Dobro, igraćemo jednu sjajnu igru, ali moraš da radiš ono što ti ja kažem." Brahma se složio, i po Majinim uputstvima stvorio je čitav svemir. Brahma je stvorio sunce i zvezde, mesec i planete. Zatim je stvorio život na zemlji: životinje, mora, vazduh, sve.
Maja reče: "Kako je lep ovaj svet iluzije koji si stvorio! Sada želim da stvoriš životinju koja je dovoljno svesna i inteligentna da može da se divi tvom delu." I tako je Brahma stvorio ljude, a kada je završio sa stvaranjem, on upita Maju kada će igra početi.
"Počinjemo odmah", reče ona. Ona tada isecka Brahmu na hiljade najsitnijih komadića. U svakog čoveka stavila je po jedan deo njega sa recima: "Igra počinje! Ja ću učiniti da zaboraviš ko si, a ti ćeš pokušavati da pronađeš sebe!" Maja je stvorila San, i dan-danas, Brahma pokušava da se seti ko je. Brahma je u vama, a Maja vas sprečava da se setite ko ste.
Kada se probudite iz Sna, ponovo postajete Brahma i vraćate se svojoj božanskoj prirodi. Onda, ako Brahma u vama kaže: "Dobro, probudio sam se; a šta je s ostatkom mene?" znaćete u čemu je Majin trik i moći ćete da podelite istinu sa ostalima, koji će se takode probuditi. Dvoje treznih ljudi na žurci mogu bolje da se zabavljaju. Ako je troje ljudi trezno, još bolje. Počnite od sebe. Onda će i ostali početi da se menjaju, sve dok se čitav san, čitava žurka, ne otrezni.
Učenja koja potiču iz Indije, od Tolteka, hrišćana, Grka - iz celog sveta - potiču od iste istine. Ona govore o povratku našoj božanskoj prirodi i pronalaženju Boga u sebi. Govore o tome da treba da otvorimo srce i steknemo mudrost. Možete li da zamislite kakav bi svet bio kad bi svi ljudi otvorili svoja srca i pronašli ljubav u sebi? Naravno da to možemo učiniti. Svako to može, na svoj način. Ne radi se o tome da treba da se pridržavamo neke nametnute ideje; radi se o tome da pronađete sebe i izrazite to na svoj specifičan način. Zato je vaš život umetničko delo. Toltek znači "umetnik duha". Tolteci su oni koji se izražavaju srcem, oni čija je ljubav bezuslovna.
Vi živite zahvaljujući božjoj volji, koja je životna sila. Vi ste ta sila koja predstavlja život, ali pošto razmišljate samo na nivou uma, zaboravljate ko ste zaista vi. Lako je pogledati u nekog drugog i reći: "Ah, evo Boga. Bog je odgovoran za sve. Bog će me spasti." Ne, Bog je samo došao da vam kaže – da kaže Bogu u vama - da budete svesni, da sami donosite odluke i pravite izbore, da skupite dovoljno hrabrosti da se izborite sa svim svojim strahovima i da ih izmenite, i da se više ne plašite ljubavi. Strah od ljubavi jedan je od najvećih ljudskih strahova. Zašto? Zato što u Planetarnom Snu, slomljeno srce znači: "Jadan ja."
Možda se pitate: "Ako smo mi zaista život i Bog, zašto to ne znamo?" Zato što smo tako programirani. Naučili su nas: "Ti si čovek; ovo su tvoje granice." I tako mi ograničavamo svoje mogućnosti sopstvenim strahovima. Vi ste ono što verujete da jeste. Ljudi su moćni čarobnjaci. Kada verujete da ste ono što jeste, onda ste zaista takvi. A vi to možete, jer ste vi život, Bog, Namera. Imate moć da od sebe učinite to što ste sada. Ali, vaš razum i svest ne kontrolišu vaše moći; to čine vaša uverenja.
Vidite, sve je pitanje verovanja. Ono u šta verujemo upravlja našim postojanjem, upravlja našim životom. Sistem verovanja koji stvaramo je kao kutija u koju zatvaramo sami sebe; ne možemo da izađemo iz nje jer verujemo da ne možemo da izađemo. Takvo je naše stanje. Ljudi stvaraju stopstvene gra¬nice i ograničenja. Mi određujemo šta čovek može, a šta ne može da uradi. Samo zato što u to verujemo, to za nas postaje istina.
Proročanstva Tolteka predvidela su dolazak novog sveta, nove ljudskosti kod koje će ljudi preuzeti odgovornost za sopstvena uverenja, za sopstveni život. Dolazi vreme kada ćete postati sopstveni guru. Nisu vam potrebni drugi ljudi da vam kažu kakva je božja volja. Suočićete se direktno s Bogom, bez ikakvog posrednika. Tragali ste za Bogom, i pronašli ste Boga u sebi. Bog više nije negde izvan vas.
Kad znate da se sila koja predstavlja život nalazi u vama, prihvatićete svoju Božansku prirodu, a ipak ćete ostati skromni, jer ćete tu istu Božansku prirodu videti i u svima drugima. Videćete kako je lako razumeti Boga, jer sve je manifestacija Boga. Telo će umreti, um će takode nestati, ali ne i vi. Vi ste besmrtni; vi postojite milijardama godina u različitim oblicima, jer vi ste život, a život ne može umreti. Vi ste u drveću, leptirima, ribama, vazduhu, mesecu, zvezdama, suncu. Gde god da pođete, naći ćete sebe.
Vaše telo je hram, živi hram u kojem prebiva Bog. Vaš um je hram u kojem živi Bog. Bog živi u vama u vidu života. Dokaz da Bog živi u vama je to što ste živi. Vaš život jeste dokaz. Naravno, u vašem umu ima mnogo otpada i emocionalnog otrova, ali tu je i Bog.
Vi ne morate činiti ništa da biste se uzdigli do Boga, da biste postigli prosvetljenje ili buđenje. Niko vas ne može odvesti do Boga. Ko god vam kaže da će vas odvesti do Boga, laže, jer vi ste već tu. Postoji samo jedno živo biće i, hteli mi to ili ne, opirali se tome ili ne, bez ikakvog truda vi ste već povezani s Bogom.
čitav svet vas može voleti, ali vas ta ljubav neće učiniti srećnim. Ono što vas može učiniti srećnim je ljubav koja potiče od vas. To je ona ljubav koja zaista nešto znači, a ne ljubav drugih prema vama. Vaša ljubav prema drugima je vaša polovina; druga polovina može biti drvo, može biti pas, može biti oblak. Vi ste jedna polovina; druga polovina je ono što opažate. Vi kao snevač ste jedna polovina, a san je druga polovina.
Uvek ste slobodni da pružate svoju ljubav. Ako je vaš izbor da stupite u jednu vezu, a vaš partner želi da igra istu igru, kakva sreća! Kada se vaš odnos u potpunosti oslobodi pakla, volećete sebe toliko da jedno drugome uopšte nećete biti potrebni. Možete se međusobno povezati sopstvenom voljom i stvarati lepotu. A ono što vas dvoje možete da stvorite jeste rajski san.
Već ste ovladali strahom i samoodbacivanjem; sada ćete se vratiti ljubavi prema sebi. Možete postati toliko moćni i snažni da uz pomoć ljubavi prema sebi možete preobraziti svoj lični san iz straha u ljubav, iz patnje u sreću. A onda ćete, baš kao sunce, neprestano i bezuslovno oko sebe širiti svetlost i ljubav. Kada volite bezuslovno, vi kao ljudsko biće, i vi kao Bog, povezujete se sa Duhom života koji prolazi kroz vas. Vaš život postaje izraz lepote Duha. život nije ništa drugo do san, i ako svoj život stvarate sa Ljubavlju, vaš san će postati umetničko delo.
Don Miguel Ruis
Vi ste sila koja upravlja vašim umom i koristi vaše telo kao omiljenu igračku kojom se zabavlja. Zbog toga ste ovde: da se igrate i zabavljate. Rođenjem smo stekli pravo da budemo srećni, da uživamo u životu. Nismo došli ovde da patimo. Ko god želi da pati, neka slobodno nastavi, ali mi ne moramo da patimo.
Zbog čega onda uopšte patimo? Zato što čitav svet pati, i mi stvaramo pretpostavku da je patnja normalna. Potom stvaramo čitav sistem uverenja koji će potkrepiti tu "istinu". Naše religije nam govore da smo došli ovde da patimo, da je život dolina suza. Patite i trpite danas, a kada umrete dobićete nagradu. To zvuči divno, ali nije istina.
Mi biramo patnju jer smo naučeni da patimo. Ako nastavimo i dalje da pravimo iste izbore, nastavićemo i da patimo. Planetarni San prenosi priču o ljudskosti, o evoluciji ljudskih bića, tvrdeći da je patnja posledica ljudske evolucije. Ljudi pate zato što znaju: mi znamo ono u šta verujemo, mi znamo sve te laži, i pošto ne možemo da ih ostvarimo, mi patimo.
Nije istina da ćete otići u pakao ili u raj nakon smrti. Vi živite u paklu ili u raju, ali sada. Raj i pakao postoje samo na nivou uma. Ako sada patimo, onda ćemo patiti i posle smrti, jer um ne umire zajedno sa mozgom. San se nastavlja i dalje, i ako sanjamo pakleni san, nakon što naš mozak umre mi ćemo i dalje sanjati taj isti pakleni san. Jedina razlika između smrti i spavanja je u tome što, kada spavamo, možemo da se probudimo, jer imamo mozak. Kada smo mrtvi ne možemo se probuditi jer više nemamo mozak, ali i dalje sanjamo.
Raj ili pakao su ovde i sada. Ne morate čekati da umrete. Ako preuzmete odgovornost za sopstveni život, za svoje postupke, onda je vaša budućnost u vašim rukama, i možete živeti u raju iako vaše telo još živi.
San koji većina ljudi sanja na ovoj planeti očigledno je pakleni san. To nije ni ispravno ni neispravno, ni dobro ni loše, i za to ne treba kriviti nikoga. Možemo li kriviti svoje roditelje? Ne. Oni su učinili najbolje što su umeli kad su vas kao malo dete programirali. Njihovi roditelji su njima učinili isto: ako imate decu, ni vi niste mogli da postupite drugačije. Kako biste mogli da krivite sebe? Da biste postali svesni ne treba da krivite bilo koga, niti da snosite krivicu za ono što ste sami učinili. Kako da snosimo krivicu za mentalno oboljenje koje je veoma zarazno?
Znate, sve što postoji je savršeno. Vi ste savršeni baš takvi kakvi ste. To je istina. Vi imate savršenu moć. čak i ako ovladate moćima besa i ljubomore, vaš bes i ljubomora biće savršeni. čak i kada se u vašem životu odvija velika drama, on je savršen, on je lep. Možete pogledati film kao što je Prohujalo s vihorom i isplakati se zbog takve drame. Ko kaže da u paklu nije lepo? Pakao može biti inspirativan. čak je i pakao savršen, jer sve što postoji je savršeno. čak i kada u svom životu sanjate pakleni san, savršeni ste baš takvi kakvi jeste.
Samo nas znanje navodi da verujemo da nismo savršeni. Znanje nije ništa drugo do opis Sna. San nije stvaran, tako da ni znanje nije stvarno. Odakle god da znanje potiče, ono je stvarno samo sa jednog stanovišta. Čim promenite gledište, ono više nije stvarno. Nikada nećemo pronaći sebe pomoću znanja. A to je, na kraju krajeva, ono za čime tragamo: da pronađemo sebe, da budemo ono što jesmo, da živimo sopstveni život umesto da živimo život Parazita - život za koji smo programirani.
Znanje nas ne može dovesti do naše prave prirode; već samo mudrost. Moramo napraviti razliku između znanja i mudrosti, jer to dvoje nije isto. Znanje koristimo uglavnom da bismo komunicirali jedni sa drugima, da bismo se složili oko onoga što opažamo. Znanje je jedino sredstvo komunikacije, jer ljudi teško komuniciraju srcem. Važan je način na koji koristimo svoje znanje, jer ako postanemo robovi znanja, mi više nismo slobodni.
Mudrost nema nikakve veze sa znanjem; ona ima veze sa slobodom. Ako ste mudri, imate slobodu da koristite sopstveni um i upravljate svojim životom. Zdrav um oslobođen je Parazita; on je slobodan baš kao što je to bio pre nego što je izdresiran. Kada iscelite svoj um, kad se oslobodite Sna, niste više nevini, ali ste mudri. Ponovo ste u mnogo čemu postali dete, ali sa jednom velikom razlikom: dete je nevino, i zato može da pati i bude nesrećno. Onaj ko prevazide San postaje mudar; zbog toga više ne može pasti jer sada zna - a takođe poznaje i san.
Ne morate sticati znanja da biste postali mudri; svako može postati mudar. Svako. Kad postanete mudri, život postaje jednostavan, zato što postajete onakvi kakvi jeste. Teško je truditi se da budete ono što niste, truditi se da ubedite sebe i sve druge da ste nešto što niste. To što nastojite da budete drugačiji nego što jeste crpi svu vašu energiju. Da biste bili onakvi kakvi jeste, nije potreban nikakav napor.
Kada postanete mudri, ne morate koristiti sve te likove koje ste stvorili; ne morate se pretvarati da ste onakvi kakvi niste. Prihvatićete sebe onakvog kakvi ste, a potpuno prihvatanje sebe podrazumeva i potpuno prihvatanje svih drugih. Više se nečete truditi da promenite druge ljude ili da im nametnete svoj način razmišljanja. Poštovaćete tuda uverenja. Prihvatićete svoje telo i svoju ljudskost zajedno sa svim telesnim nagonima. Nema ničeg lošeg u životinjskim instinktima. Mi smo životinje, a životinje uvek slede svoje instinkte. Mi smo ljudi, i zato što smo inteligentni, mi učimo da potiskujemo svoje instinkte; mi ne slušamo svoje srce. Zato se suprotstavljamo svom telu i pokušavamo da potisnemo njegove potrebe ili poreknemo njihovo postojanje. To nije mudro.
Kad steknete mudrost, poštovaćete svoje telo, poštovaćete svoj um, poštovaćete svoju dušu. Kad steknete mudrost, vašim životom upravljače vaše srce, a ne glava. Više nećete sabotirati sebe, svoju sreću i ljubav. Nećete više nositi u sebi osećaj krivice; više nećete osuđivati ni sebe, niti bilo koga drugog. Od tog trenutka, sva uverenja koja vas čine nesrećnim, koja vas vode u sukobe i otežavaju vam život, jednostavno nestaju.
Odrecite se svih tih ideja o tome da ste onakvi kakvi niste, i postanite onakvi kakvi jeste. Kada se prepustite sopstvenoj prirodi i postanete ono što jeste, više nećete patiti. Predajući se svom istinskom biću, predajući se životu, vi se predajete Bogu. Kada se predate, više neće biti borbe, neće biti otpora, neće biti patnje.
Kada ste mudri, uvek birate lakši put, a to je da budete to što jeste, što god da ste. Patnja nije ništa drugo nego opiranje Bogu. Sto se više opirete, više ćete patiti. To je jednostavno.
Zamislite da se jednoga jutra probudite iz Sna i da ste potpuno zdravi. Više nema nikakvih rana, nema emocionalnog otrova. Zamislite samo tu slobodu. Gde god da krenete, uživaćete u svemu, jednostavno zato što ste živi. Zašto? Zato što se zdravo ljudsko biće ne plaši da iskaže svoju ljubav. Vi se ne plašite života, ne plašite se ljubavi. Zamislite kako biste živeli, kako biste postupali sa svojim najbližima, kada više ne biste imali te rane i sav taj otrov u svom emocionalnom telu.
U misterijama i duhovnim učenjima širom sveta to se naziva buđenjem. To je kao da ste se jednoga dana probudili bez emocionalnih rana. Kada više nemate te rane na svom emocionalnom telu, sve granice nestaju i vi počinjete da opažate sve oko sebe onakvo kakvo jeste, a ne u skladu sa sistemom verovanja.
Kada otvorite oči i zalečite svoje rane, postajete skeptični - ne zato da biste uvećali svoju ličnu važnost govoreći svima koliko ste pametni, niti zato da biste ismevali druge ljude koji veruju u sve te laži. Ne, kada ste probuđeni postajete skeptik, zato što vam je jasno da San nije istinit. Vi ste budni, vaše oči su otvorene, i sve postaje jasno.
Buđenjem prelazite granicu nakon koje više nema povratka, jer više nikada nećete posmatrati svet na stari način. Vi još uvek sanjate - to ne možete izbeći, pošto je snevanje funkcija uma - ali razlika je u tome što sada znate da je to san. Kada to znate, možete da uživate u tom snu ili da patite zbog njega. To zavisi od vas.
Buđenje se može uporediti sa situacijom kada se nalazite na nekoj žurci na kojoj je hiljade ljudi pijano, a samo vi ste trezni. Vi ste jedina trezna osoba medu njima. To je buđenje, jer istina je da većina ljudi posmatra svet u svetlu sopstvenih emocionalnih rana, u svetlu svog emocionalnog otrova. Oni nisu svesni da žive u paklenom snu. Oni nisu svesni da žive u snu, baš kao što ni ribe u moru nisu svesne da žive u vodi.
Kada se probudimo i shvatimo da smo jedina trezna osoba na žurci i da su svi oko nas pijani, možemo da saosećamo sa njima, jer smo i sami ranije bili pijani. Ne treba da sudimo nikome, čak ni ljudima koji žive u paklu, jer smo i mi, takođe, nekada živeli u paklu.
Kada se probudite, vaše srce će postati izraz Duha, izraz Ljubavi, izraz života. Buđenje predstavlja svest o tome da ste vi život. Kada postanete svesni da ste vi ta sila koja predstavlja život, sve je moguće. čuda se stalno dešavaju, jer ih izvodi srce. Srce je u direktnom kontaktu sa ljudskom dušom, i kada srce progovori, čak i onda kad mu se glava opire, nešto se u vama menja; vaše srce otvoriće neko drugo srce, i tada ćete moći da doživite pravu ljubav.
U Indiji postoji jedna stara priča o bogu Brahmi, koji je bio sasvim sam. Ništa nije postojalo osim Brahme, i njemu je bilo strašno dosadno. Brahma je hteo da se igra, ali nije imao sa kim. Zato je stvorio predivnu boginju, Maju, samo da bi mogao da se zabavi. Kada je stvorio Maju i objasnio joj svrhu njenog postojanja, ona reče: "Dobro, igraćemo jednu sjajnu igru, ali moraš da radiš ono što ti ja kažem." Brahma se složio, i po Majinim uputstvima stvorio je čitav svemir. Brahma je stvorio sunce i zvezde, mesec i planete. Zatim je stvorio život na zemlji: životinje, mora, vazduh, sve.
Maja reče: "Kako je lep ovaj svet iluzije koji si stvorio! Sada želim da stvoriš životinju koja je dovoljno svesna i inteligentna da može da se divi tvom delu." I tako je Brahma stvorio ljude, a kada je završio sa stvaranjem, on upita Maju kada će igra početi.
"Počinjemo odmah", reče ona. Ona tada isecka Brahmu na hiljade najsitnijih komadića. U svakog čoveka stavila je po jedan deo njega sa recima: "Igra počinje! Ja ću učiniti da zaboraviš ko si, a ti ćeš pokušavati da pronađeš sebe!" Maja je stvorila San, i dan-danas, Brahma pokušava da se seti ko je. Brahma je u vama, a Maja vas sprečava da se setite ko ste.
Kada se probudite iz Sna, ponovo postajete Brahma i vraćate se svojoj božanskoj prirodi. Onda, ako Brahma u vama kaže: "Dobro, probudio sam se; a šta je s ostatkom mene?" znaćete u čemu je Majin trik i moći ćete da podelite istinu sa ostalima, koji će se takode probuditi. Dvoje treznih ljudi na žurci mogu bolje da se zabavljaju. Ako je troje ljudi trezno, još bolje. Počnite od sebe. Onda će i ostali početi da se menjaju, sve dok se čitav san, čitava žurka, ne otrezni.
Učenja koja potiču iz Indije, od Tolteka, hrišćana, Grka - iz celog sveta - potiču od iste istine. Ona govore o povratku našoj božanskoj prirodi i pronalaženju Boga u sebi. Govore o tome da treba da otvorimo srce i steknemo mudrost. Možete li da zamislite kakav bi svet bio kad bi svi ljudi otvorili svoja srca i pronašli ljubav u sebi? Naravno da to možemo učiniti. Svako to može, na svoj način. Ne radi se o tome da treba da se pridržavamo neke nametnute ideje; radi se o tome da pronađete sebe i izrazite to na svoj specifičan način. Zato je vaš život umetničko delo. Toltek znači "umetnik duha". Tolteci su oni koji se izražavaju srcem, oni čija je ljubav bezuslovna.
Vi živite zahvaljujući božjoj volji, koja je životna sila. Vi ste ta sila koja predstavlja život, ali pošto razmišljate samo na nivou uma, zaboravljate ko ste zaista vi. Lako je pogledati u nekog drugog i reći: "Ah, evo Boga. Bog je odgovoran za sve. Bog će me spasti." Ne, Bog je samo došao da vam kaže – da kaže Bogu u vama - da budete svesni, da sami donosite odluke i pravite izbore, da skupite dovoljno hrabrosti da se izborite sa svim svojim strahovima i da ih izmenite, i da se više ne plašite ljubavi. Strah od ljubavi jedan je od najvećih ljudskih strahova. Zašto? Zato što u Planetarnom Snu, slomljeno srce znači: "Jadan ja."
Možda se pitate: "Ako smo mi zaista život i Bog, zašto to ne znamo?" Zato što smo tako programirani. Naučili su nas: "Ti si čovek; ovo su tvoje granice." I tako mi ograničavamo svoje mogućnosti sopstvenim strahovima. Vi ste ono što verujete da jeste. Ljudi su moćni čarobnjaci. Kada verujete da ste ono što jeste, onda ste zaista takvi. A vi to možete, jer ste vi život, Bog, Namera. Imate moć da od sebe učinite to što ste sada. Ali, vaš razum i svest ne kontrolišu vaše moći; to čine vaša uverenja.
Vidite, sve je pitanje verovanja. Ono u šta verujemo upravlja našim postojanjem, upravlja našim životom. Sistem verovanja koji stvaramo je kao kutija u koju zatvaramo sami sebe; ne možemo da izađemo iz nje jer verujemo da ne možemo da izađemo. Takvo je naše stanje. Ljudi stvaraju stopstvene gra¬nice i ograničenja. Mi određujemo šta čovek može, a šta ne može da uradi. Samo zato što u to verujemo, to za nas postaje istina.
Proročanstva Tolteka predvidela su dolazak novog sveta, nove ljudskosti kod koje će ljudi preuzeti odgovornost za sopstvena uverenja, za sopstveni život. Dolazi vreme kada ćete postati sopstveni guru. Nisu vam potrebni drugi ljudi da vam kažu kakva je božja volja. Suočićete se direktno s Bogom, bez ikakvog posrednika. Tragali ste za Bogom, i pronašli ste Boga u sebi. Bog više nije negde izvan vas.
Kad znate da se sila koja predstavlja život nalazi u vama, prihvatićete svoju Božansku prirodu, a ipak ćete ostati skromni, jer ćete tu istu Božansku prirodu videti i u svima drugima. Videćete kako je lako razumeti Boga, jer sve je manifestacija Boga. Telo će umreti, um će takode nestati, ali ne i vi. Vi ste besmrtni; vi postojite milijardama godina u različitim oblicima, jer vi ste život, a život ne može umreti. Vi ste u drveću, leptirima, ribama, vazduhu, mesecu, zvezdama, suncu. Gde god da pođete, naći ćete sebe.
Vaše telo je hram, živi hram u kojem prebiva Bog. Vaš um je hram u kojem živi Bog. Bog živi u vama u vidu života. Dokaz da Bog živi u vama je to što ste živi. Vaš život jeste dokaz. Naravno, u vašem umu ima mnogo otpada i emocionalnog otrova, ali tu je i Bog.
Vi ne morate činiti ništa da biste se uzdigli do Boga, da biste postigli prosvetljenje ili buđenje. Niko vas ne može odvesti do Boga. Ko god vam kaže da će vas odvesti do Boga, laže, jer vi ste već tu. Postoji samo jedno živo biće i, hteli mi to ili ne, opirali se tome ili ne, bez ikakvog truda vi ste već povezani s Bogom.
čitav svet vas može voleti, ali vas ta ljubav neće učiniti srećnim. Ono što vas može učiniti srećnim je ljubav koja potiče od vas. To je ona ljubav koja zaista nešto znači, a ne ljubav drugih prema vama. Vaša ljubav prema drugima je vaša polovina; druga polovina može biti drvo, može biti pas, može biti oblak. Vi ste jedna polovina; druga polovina je ono što opažate. Vi kao snevač ste jedna polovina, a san je druga polovina.
Uvek ste slobodni da pružate svoju ljubav. Ako je vaš izbor da stupite u jednu vezu, a vaš partner želi da igra istu igru, kakva sreća! Kada se vaš odnos u potpunosti oslobodi pakla, volećete sebe toliko da jedno drugome uopšte nećete biti potrebni. Možete se međusobno povezati sopstvenom voljom i stvarati lepotu. A ono što vas dvoje možete da stvorite jeste rajski san.
Već ste ovladali strahom i samoodbacivanjem; sada ćete se vratiti ljubavi prema sebi. Možete postati toliko moćni i snažni da uz pomoć ljubavi prema sebi možete preobraziti svoj lični san iz straha u ljubav, iz patnje u sreću. A onda ćete, baš kao sunce, neprestano i bezuslovno oko sebe širiti svetlost i ljubav. Kada volite bezuslovno, vi kao ljudsko biće, i vi kao Bog, povezujete se sa Duhom života koji prolazi kroz vas. Vaš život postaje izraz lepote Duha. život nije ništa drugo do san, i ako svoj život stvarate sa Ljubavlju, vaš san će postati umetničko delo.
Don Miguel Ruis
субота, 15. мај 2010.
Alhemičar - Paolo Koeljo
Zašto moramo da slušamo svoje srce?
Zašto moramo da slušamo svoje srce? – upita mladić u trenutku kada su se spremali da prenoće.
- Jer tamo gde ono bude, tamo će biti tvoje blago.
- Srce mi je uznemireno – reče mladić. – Sanja, uzbuđuje se i zaljubljeno je u jednu ženu pustinje. Stalno od mene nešto zahteva i noćima me ne pušta da spavam dok mislim na nju.
- To je dobro. Tvoje srce je živo. Nastavi i dalje da slušaš to što ima da ti kaže.
Naredna tri dana mimoiđoše se sa nekoliko ratnika, a još neke su videli na horizontu. Mladićevo srca je počelo da govori o strahu. Pričalo mu je priče koje je čulo od Duše Sveta, priče o ljudima koji su krenuli u potragu za svojim blagom i nikad ga nisu našli. Ponekad bi uplašilo mladića pomišlju da neće uspeti da nadje blago ili da bi mogao da umre u pustinji. U drugim prilikama bi govorilo mladiću da je već zadovoljno jer je našlo ljubav i zlatnike.
- Moje srce je kolebljivo – reče mladić Alhemičaru kada su zastali da malo odmore konje. – Ne želi da nastavim.
- To je dobro. To je dokaz da ti je srce živo. Prirodno je da se plašiš da promeniš sve što si do sada stekao – za jedan san.
- Zašto onda trebam da slušam svoje srce?
- Zato što nikad nećeš uspeti da ga ućutkaš. Čak i ako se budeš pravio da ga ne slušaš, ono će uvek biti u tvojim grudima, stalno ponavljajući šta misli o životu i o svetu.
- Čak i kad je sklono izdaji?
- Izdaja je udarac koji ne očekuješ. Ako dobro poznaješ svoje srce, onda to njemu nikad neće poći za rukom. Jer ćeš poznavati njegove snove i njegove želje i umećeš da se nosiš sa njima.
Niko nije uspeo da pobegne od svog srca. Zato je bolje slušati šta govori. Kako nikad ne bi došlo do udaraca koje ne očekuješ.
Mladić je nastavio da sluša svoje srce dok su putovali pustinjom. Počeo je da upoznaje njegove smicalice i trikove, a samim tim je počeo i da ga prihvata onakvo kakvo je. Tako je mladić prestao da oseća strah i više nije želeo da se vrati jer mu je srce jednog popodneva reklo da je zadovoljno. „Čak i ako malo izvoljevam“, govorilo je njegovo srce, „to je zbog toga što sam ljudsko srce, a ljudska srca su takva. Boje se ostvarenja svojih najvećih snova, jer smatraju da to ne zaslužuju ili da će doživeti neuspeh. Mi premiremo od straha i pri samoj pomisli na ljubavi koje su zauvek otišle, na trenutke koji su mogli biti lepi, a nisu bili, na blaga koja su mogla biti otkrivena, a ostala su zauvek skrivena u pesku. Jer kad se to dogodi, mnogo patimo“.
- Moje srce se boji patnje – reče mladić Alhemičaru jedne noći kad su posmatrali nebo bez meseca.
- Reci mu da je strah od patnje gori od same patnje. I da nikad nijedno srce nije patilo kada je krenulo u potragu za svojim snovima, jer svaki trenutak potrage jeste trenutak sretanja s Bogom i s Večnošću.
„Svaki trenutak potrage je trenutak susretanja“ – reče mladić svom srcu. „Dok sam tragao za svojim blagom, svi dani su bili svetli, jer sam znao da je svaki taj čas deo sna o potrazi. Tragajući za tim svojim blagom, na putu sam otkrio stvari koje ni u snu nisam sanjao da ću sresti, a sve to zahvaljujući hrabrosti s kojom sam pokušao da dosegnem stvari nedostižne pastirima.“
Onda je čitavo jedno popodne njegovo srce ostalo mirno. Tokom noći, mladić je mirno spavao, a kada se probudio njegovo srce je počelo da mu priča neke stvari iz Duše Sveta. Ispričalo mu je kako je sretan svaki čovjek koji nosi Boga u sebi. I da je sreću moguće naći i u zrnu pustinjskog peska, kao što mu je Alhemičar već rekao. Jer zrno peska je trenutak Stvaranja, a Vaseljeni su bile potrebne hiljade miliona godina da bi ga stvorila. „Svakog čoveka na kugli zemaljskoj čeka njegovo blago“, reče njegovo srce. Mi, srca, nemamo često običaj da govorimo o tom blagu, jer ljudi već više ne žele da ga pronađu. O njemu pričamo samo deci. Onda ostavljamo da život uputi svakoga smerom koji mu je odredila sudbina. Ali nažalost malobrojni su oni koji slede put koji im je obeležen, a to je put Lične Legende i sreće. Smatraju da je svet pun pretnji – i da zbog toga taj svet postaje opasan.
Zato mi, srca, počinjemo da govorimo sve tiše, ali nikada ne prestajemo. A potajno se nadamo da se naše reči čuju, jer ne želimo da ljudi pate zato što nisu sledili svoje srce.“
- A zašto srca ne kažu ljudima da treba da nastave da slede svoje snove? – upita mladić Alhemičara.
- Zato što bi u tom slučaju srce najviše patilo. A srca ne vole da pate.
Od tog dana mladić je shvatio svoje srce. Zatražio je da ga više nikad ne napušta. Zatražio je od njega da se stegne u grudima i da mu da znak za uzbunu kada se udalji od svojih snova. Mladić se zakleo da će uvek očekivati taj znak i da će ga slediti.
Te noći je sve ispričao Alhemičaru. I Alhemičar je shvatio da se mladićevo srce vratilo Duši Sveta.
Alhemicar, Paolo Koeljo
Zašto moramo da slušamo svoje srce? – upita mladić u trenutku kada su se spremali da prenoće.
- Jer tamo gde ono bude, tamo će biti tvoje blago.
- Srce mi je uznemireno – reče mladić. – Sanja, uzbuđuje se i zaljubljeno je u jednu ženu pustinje. Stalno od mene nešto zahteva i noćima me ne pušta da spavam dok mislim na nju.
- To je dobro. Tvoje srce je živo. Nastavi i dalje da slušaš to što ima da ti kaže.
Naredna tri dana mimoiđoše se sa nekoliko ratnika, a još neke su videli na horizontu. Mladićevo srca je počelo da govori o strahu. Pričalo mu je priče koje je čulo od Duše Sveta, priče o ljudima koji su krenuli u potragu za svojim blagom i nikad ga nisu našli. Ponekad bi uplašilo mladića pomišlju da neće uspeti da nadje blago ili da bi mogao da umre u pustinji. U drugim prilikama bi govorilo mladiću da je već zadovoljno jer je našlo ljubav i zlatnike.
- Moje srce je kolebljivo – reče mladić Alhemičaru kada su zastali da malo odmore konje. – Ne želi da nastavim.
- To je dobro. To je dokaz da ti je srce živo. Prirodno je da se plašiš da promeniš sve što si do sada stekao – za jedan san.
- Zašto onda trebam da slušam svoje srce?
- Zato što nikad nećeš uspeti da ga ućutkaš. Čak i ako se budeš pravio da ga ne slušaš, ono će uvek biti u tvojim grudima, stalno ponavljajući šta misli o životu i o svetu.
- Čak i kad je sklono izdaji?
- Izdaja je udarac koji ne očekuješ. Ako dobro poznaješ svoje srce, onda to njemu nikad neće poći za rukom. Jer ćeš poznavati njegove snove i njegove želje i umećeš da se nosiš sa njima.
Niko nije uspeo da pobegne od svog srca. Zato je bolje slušati šta govori. Kako nikad ne bi došlo do udaraca koje ne očekuješ.
Mladić je nastavio da sluša svoje srce dok su putovali pustinjom. Počeo je da upoznaje njegove smicalice i trikove, a samim tim je počeo i da ga prihvata onakvo kakvo je. Tako je mladić prestao da oseća strah i više nije želeo da se vrati jer mu je srce jednog popodneva reklo da je zadovoljno. „Čak i ako malo izvoljevam“, govorilo je njegovo srce, „to je zbog toga što sam ljudsko srce, a ljudska srca su takva. Boje se ostvarenja svojih najvećih snova, jer smatraju da to ne zaslužuju ili da će doživeti neuspeh. Mi premiremo od straha i pri samoj pomisli na ljubavi koje su zauvek otišle, na trenutke koji su mogli biti lepi, a nisu bili, na blaga koja su mogla biti otkrivena, a ostala su zauvek skrivena u pesku. Jer kad se to dogodi, mnogo patimo“.
- Moje srce se boji patnje – reče mladić Alhemičaru jedne noći kad su posmatrali nebo bez meseca.
- Reci mu da je strah od patnje gori od same patnje. I da nikad nijedno srce nije patilo kada je krenulo u potragu za svojim snovima, jer svaki trenutak potrage jeste trenutak sretanja s Bogom i s Večnošću.
„Svaki trenutak potrage je trenutak susretanja“ – reče mladić svom srcu. „Dok sam tragao za svojim blagom, svi dani su bili svetli, jer sam znao da je svaki taj čas deo sna o potrazi. Tragajući za tim svojim blagom, na putu sam otkrio stvari koje ni u snu nisam sanjao da ću sresti, a sve to zahvaljujući hrabrosti s kojom sam pokušao da dosegnem stvari nedostižne pastirima.“
Onda je čitavo jedno popodne njegovo srce ostalo mirno. Tokom noći, mladić je mirno spavao, a kada se probudio njegovo srce je počelo da mu priča neke stvari iz Duše Sveta. Ispričalo mu je kako je sretan svaki čovjek koji nosi Boga u sebi. I da je sreću moguće naći i u zrnu pustinjskog peska, kao što mu je Alhemičar već rekao. Jer zrno peska je trenutak Stvaranja, a Vaseljeni su bile potrebne hiljade miliona godina da bi ga stvorila. „Svakog čoveka na kugli zemaljskoj čeka njegovo blago“, reče njegovo srce. Mi, srca, nemamo često običaj da govorimo o tom blagu, jer ljudi već više ne žele da ga pronađu. O njemu pričamo samo deci. Onda ostavljamo da život uputi svakoga smerom koji mu je odredila sudbina. Ali nažalost malobrojni su oni koji slede put koji im je obeležen, a to je put Lične Legende i sreće. Smatraju da je svet pun pretnji – i da zbog toga taj svet postaje opasan.
Zato mi, srca, počinjemo da govorimo sve tiše, ali nikada ne prestajemo. A potajno se nadamo da se naše reči čuju, jer ne želimo da ljudi pate zato što nisu sledili svoje srce.“
- A zašto srca ne kažu ljudima da treba da nastave da slede svoje snove? – upita mladić Alhemičara.
- Zato što bi u tom slučaju srce najviše patilo. A srca ne vole da pate.
Od tog dana mladić je shvatio svoje srce. Zatražio je da ga više nikad ne napušta. Zatražio je od njega da se stegne u grudima i da mu da znak za uzbunu kada se udalji od svojih snova. Mladić se zakleo da će uvek očekivati taj znak i da će ga slediti.
Te noći je sve ispričao Alhemičaru. I Alhemičar je shvatio da se mladićevo srce vratilo Duši Sveta.
Alhemicar, Paolo Koeljo
Пријавите се на:
Постови (Atom)
