Povezivanje sa unutrašnjim vodičem - Silvija Braun

ODLOMAK IZ KNJIGE Uživajte! Prvi deo: Povezivanje sa unutrašnjim vodičem Uvod Obično na početku svojih knjiga pišem o tome koliko je godina istraživanja uloženo u određeni rad. Tačno je da sam puno istraživala tokom pripremanja ove knjige, ali je u određenom smislu bilo drugačije od ostalih. Razlog leži u tome što je u ovoj knjizi prikazana i lična priča, koja je meni veoma bliska – priča koja ne samo da oslikava realnost unutrašnjih vodiča, već je i istinita priča o mom životu sa mojim primarnim vodičam Fransin, koja je sa mnom do početka mog putovanja kroz ovaj život. Ona i ja smo napravile pakt, što svi mi uradimo pre nego što započnemo život, da će mi pomagati tokom puta. A za uzvrat, i ona i ja ćemo učiti od Boga i izvršiti našu životnu misiju. Mi sastavljamo šemu našeg života uz pomoć prijatelja, pomagača i Saveta koji se sastoji od mudrih velikih učitelja, i svaki od njih nam pomaže da mapiramo našu svrhu. Posle toga naš vodič dolazi da uči sa nama i da nam pomogne koliko je to moguće. Nakon 68 godina provedenih sa mojim vodičem Fransin, iskreno mogu reći da je ona moj najdraži i najdragoceniji prijatelj. Da li sam se oduvek slagala sa njom? Apsolutno ne! Da li sam je testirala? Definitivno. Ali moram reći da je uglavnom u pravu, uprkos mojoj potrebi da se svađam sa njom. Nadam se da će vam ova knjiga omogućiti da razumete vodiče – ove često tihe, sveprisutne, strpljive pomoćnike koji nemaju drugih zadataka osim da nas provedu kroz ovaj život na najbolji mogući način, i zatim da man pomgnu da se vratimo Kući Bogu. Smejem se svaki put kada pročitam odgovor vodiča dobro poznatog medijuma Artura Forda (Flečer) na pitanje da li bi voleo da ponovo raidi to isto. Flečer je, bez oklevanja, odgovorio: „Nikada!“ Sigurna sam da se većina vodiča ovako oseća. Ljudi ne shvataju da iako su vodići veoma razvijeni entiteti koji postoje na veoma visokom nivou vibracija, oni moraju, na određen način, da se humanizuju. Da nisu humanizovani, zaista ih ne bi zanimalo šta se nama dešava. Od svih entiteta koji se nalaze na Drugoj Strani, unutrašnji vodiči imaju najviše ljudskih emocija. I zahvalna sam Bogu što je tako. Naposletku, ko bi želeo vodiča koji se ponaša kao bezosećajan robot – sa stavom da će sve loše što vam se dešava brzo proći i da ćete sve to zaboraviti kada se vratite na Drugu Stranu? Ako ikada osetite da ste napušteni i sami, želim da zapamtite da nikada niste bez zaštite ili društva. Ne samo da je Bog sveprisutan, već je i Isus, anđeli, pa i često neopevani heroji koji strpljivo stoje po strani i koji nas vole, koji nam pomažu i koji naš leče – naši unutrašnji vodiči. 1. Šta je unutrašnji vodič? Mnogim ljudima nije jasno šta je unutrašnji vodič. Razumem tu konfuziju, jer svi mi imamo anđele (ukupno 10 kategorija); naše voljene koji su prešli na Drugu Stranu i duhove odnosno duše koje nisu uspele da pređu na Drugu Stranu i koje misle da su još uvek žive. Takođe tu su i enegretski implanti koje je teško prepoznati. Kada je prisutan energetski implant, nema entiteta, a vidovnjak tada može da oseti u duši utisnute događaje koji su posledica traume koju je individua doživela. U ovoj knjizi ću se fokusirati na unutrašnje vodiče. ovi entiteti su nekada živeli na zemaljskoj ravni. Oni mogu biti i muškarci i žene, i veoma su cenjeni u svojoj dimenziji, na Drugoj Strani. Oni proučavaju vašu šemu (program sa kojim smo odabrali da se rodimo) i pomažu vam da odlučite koje ćete lekcije ovde naučiti, i način na koji će vam pomoći da to i ostvarite. Da pojednostavimo, vi ste sklopili ugovor sa određenim entitetom da vas čuva tokom vašeg života. Mnogi vodiči se jako dugo obučavaju da bi postali vaši vodiči da bi pravilno razumeli vašu šemu. Vi svakako imate i pomoć Saveta kome se vaš duhovni vodič obraća za savet u vezi sa svojim štićenikom (tj. vama), pre, ali i nakon vašeg rođenja. U veoma retkim slučajevima vaši unutrašnji vodiči su živeli sa vama. Vodiči ne mogu biti rođaci koji su preminuli kada vam je bilo tri ili manje godina, jer bi to značilo da ste tokom jednog perioda vašeg života bili bez vođstva. Vodič je sa vama prilikom rođenja i tokom vašeg života, pomaže vam prilikom prelaska na Drugu Stranu zajedno sa vašim voljenima, anđelima i dušama do kojih vam je bilo stalo još pre nego što ste rođeni, ali koje, možda, niste upoznali na Zemlji. Vodiči mogu pripadati raznim kulturama, mogu biti različitog izgleda i veličina. Iako mogu poprimiti bilo koji oblik, uveravam vas da su oni vaši verni prijatelji koji vas nikada neće razočarati. Veoma su mudri i hrabri i čućete ih ukliko ste vrlo tihi i ako osluškujete. Vodiči se ne mogu uvek čuti, ali što više verujete u njihovo postojanje, oni će lakše komunicirati sa vama. Možda sam imala prednost jer potičem iz duge loze medijuma (stare 300 godina), te sam svog unutrašnjeg vodiča čula sa sedam godina, o čemu ću detaljnije pisati kasnije. Na samom početku mi nije davala detaljna objašnjenja, već samo kratke poruke. Uzmite u obzir da se sve ovo dešavalo pre 61 godinu kada su bila drugačija vremena. Ljudi nisu prihvatali ovakve stvari, a ja sam rođena u katoličko-episkopalno-luteranskoj porodici. Ništa od navedenog nije vodilo ka uspostavljanju kontaktka sa duhom. Sada kada mi ljudi kažu da se bore sa sličnim strahovima i konfuzijom, ja ih u potpunosti razumem. Tada sam saznala da se moj vodič zove Iena i uopšte se ne sećam kako smo moja porodica i ja došli do Fransin. Možda mi se jednostavno nije svidelo ime, pa sam ga prpomenila. Ko zna? Ime vodiča i nije toliko važno, ali sam saznala da je važno znati pol vodiča i neke osnovne informacije o njemu, jer ako ništa drugo, to ga čini stvarnijim. Ubeđena sam u to da im je lakše da probiju veo između naših dimenzija ako ih dozivamo i ako verujemo u njih. Odmah da odgovorim na često postavljano pitanje - moguće je imati više od jednog vodiča, kao što imam i ja; Fransin koja je moj primarni vodič, i Raheim koji je moj sekundarni vodič, ali ljudi obično imaju samo jednog vodiča. Da se vratimo na pitanje o imenu; ne mogu vam reći koliko sam puta ljudima navela imena njihovih vodiča, a oni bi ili uzviknuli da je to oduvek bio njihov omiljeni nadimak, rekli bi da je to bilo ime njihovog psa ili da im je mama htela dati baš to ime. Čini se da je ime vodiča usađeno u našu podsvest. Znam ljude koji su došli do imena svog vodiča nakon susreta sa njim tokom jedne od meditativnih vežbi koje su objašnjenje kasnije u knjizi. Dnevno ćete dobijati dvadeset, trideset poruka od svog vodiča, ali ćete ih prihvatati kao svoje misli ili kao slučajnost. Ovo ne znači da ne možete dobiti znanje od Boga, nego da i vaš vodič želi da ga čujete. Šta vas je nateralo da nazovete Suzan i da saznate da je bolesna? Šta vas je nateralo da stavite pojas, ono što treba da vežete svaki put kada se vozite kolima, baš onog dana kada ste imali automobilsku nesreću? Ove male, a ponekad i velike epizode mogu poticati od vašeg vodiča. Za razliku od anđela koji štite i isceljuju, vaši vodiči, po rečima vidovite Rut Mongomeri, su „ saputnici tokom puta.“ 2. Kako se prikazuju unutrašnji vodiči Fransin, od koje sam tokom godina dobila gomilu informacija, uvek naglašava da se vodiči stalno trude da ih prepoznamo ili prihvatimo, kako bi nam lakše pršili i nadahnuli nas znanjem ili bi nam telepatski pomogli da izvršimo naše zadatke. Ljudi se uzrujaju kad ne čuju vodiče, međutim uz strpljenje ćete dobiti informacije od njih, a ako i pratite vežbe iz knjige, sigurna sam da ćete primiti njihove poruke. Odmah da vas uputima na činjenicu da možda nećete čuti glas kakav očekujete. Njihov glas nije mekan, eteričan, melodičan nego je više visoko-frekventan, piskav. Moja draga prijateljica Lindzi, koja već godinama piše sa mnom, je nedavno prvi put čula svog unutrašnjeg vodiča. Nazvala me je i rekla mi je: „ Silvija, čula sam Rejčel, ali njen glas je bio tanak i piskav“. Odgovorila sam: „To je upravo ono što sam pokušavala da ti objasnim sve ovo vreme!“ Istu priču sam slušala tokom godina od ljudi koji su čuli ovakav piskav glas i koji su želeli da im objasnim šta je to. Odgovor je jednostavan - to je unutrašnji vodič. Fransin kaže da je vodičima mnogo teže da se manifestuju i da govore nego anđelima. Jedan filum (phylum - određena grupa bića) nije razvijeniji od drugog, ali pošto su vodiči na višem, uzvišenijem nivou, teško im je da se prilagode gustoj atmosferi u kojoj mi živimo. Fransin ovo opisuje kao pokušaj probijanja kroz gustu maglu. (Anđeli ne govore, ali ih možete čuti u svojim mislima. Vaši preminuli vojeni mogu imati prepoznatljiv glas i nakon njihove smrti. Ovo je moguće jer su do nedavno bili ovde i još se nisu uzdigli, nakon čega će im postati mnogo teže da komuniciraju. To ne znači da ih ne možete čuti, već im samo postaje teže da pričaju.) Uprkos činjenici da infekcija uha ili upala sinusa mogu blokirati komunikaciju sa vodičem, vodiči nam daju signale. Oni mogu stvoriti onaj osećaj praznine, vakuuma kada spoljni zvukovi nestaju i vazduh se umiri na nakoliko trenutaka. Oni takođe mogu biti uzrok piskavih, cičećih zvukova ili pucketanja u vašem uhu. Moja prijateljica je tek pocela da tone u san kada je u svojoj glavi čula ženski glas kako jasno kaže: „Ja sam Hajdi i želim ti laku noć“. Još uvek nije zaspala jer je radila vizuelnu meditaciju na temu unutrašnjih vodiča. Uspravila se u krevetu i pomislila je da gubi razum. Ali to nije bio slučaj, jer unutrašnji vodiči koriste svaku priliku da nam se prikažu. Fransin kaže da je vodič ushićen kada uspe da se probije do svoj štićenika. Vodiči su uvek srećni, ali da bi bili efektivniji prilikom pomaganja nama, moraju poprimiti ljudske osobine i samim tim mi je jasno zašto su još srećniji kada uspeju da se probiju do nas. Razmislite o sledećem: Šta ako stalno pomažete nekome, a pri tom ne dobijate nikakvo priznanje? Nije stvar u tome da vodiči imaju superioran ego, nego je poenta u tome da prepoznavajući ih, vi više pomažete sebi nego njima. Vodiči će uprkos svemu i dalje raditi svoj posao. Dobro je što vodiči imaju iskustvo života na Zemlji, jer imaju uspomene na tragedije i padove kao i na radosti koje nam život donesi. Kako vodiči izgledaju? Neki vodiči će se pojaviti u nečemu što ja zovem, njihov lični modni stil. Neki su odeveni u rimske toge, a mogu se pojaviti i u običnoj uličnoj odeći. Fransin se pojavljuje u lepršavoj haljini od tila, dok Raheim često nosi belu nehru jaknu i beli turban. Način odevenja nema neki poseban značaj, sem što odslikava njihove lične karakteristike, što ukazuje da zadržavamo našu individualnost i način odevanja i na Drugoj Strani. Fransin je počela fizički da se manifestuje kada sam imala osamnaest godina. Pošto mi je unapred najavila da će pokušati fizički da se manifestuje, moja porodica je brzo, u dnevnoj sobi, zauzela mesta za sedenje. Prvo sam videla nabore na suknji, njene duge, tanke prste, njenu visoku i vitku figuru i crnu pletenicu. To mi je bilo odovljno, pa sam zatvorila oči. Moja porodica je posmatrala celo manifestovanje, ali ja nisam mogla. Često se pitam zasto nisam mogla, i zaključila sam da sam bila auditivno i vizionarski nastrojena, a osim toga, trebalo je da nastavim da živim na ovom svetu. Iako imam medijumske sposobnosti, pokušavam, koliko je moguće, da ostanem na zemlji. Ukoliko ne radite tako, naćićete se u ezoteričnom, nestvarnom svetu u koji možete ući samo vi. Ovo vas može dovesti do toga da počnete da radite stvari isključivo za sebe, a ne za druge. Medijumske sposobnosti su vam date od Boga i ne treba ih koristiti za sebične svrhe; date su vam da biste pomagali drugima. Iako tada nisam želela da vidim Fransin, ona mi se ipak manifestovala. Pre mnogo godina sam sa svojom decom živela u jeftinom stanu i taman kada sam ih ušuškavala u krevet, krajičkom oka sam je videla potpuno materijalizovanu. Nosila je dugu, široku, tirkiznu haljinu. Imala je ovalno lice sa malo iskošenim očima, visoke jagodice i pune usne. Nasmejala se i nestala je. Izgledalo je kao da mi govori: „Nisi htela da me vidiš ranije, ali me vidiš sada....“ 3. Postoje različite vrste vodiča Jedno vreme je bilo popularno, nakon konsultacije sa medijumom, nazivanje unutrašnjih vodiča imenima poput „Medved koji stoji“, „Srebrna lisica“ i tome slično. Ne pokušavam da osporim postojanje unutrašnjih vodiča Indijanaca, ali tokom mog dugogodišnjeg istraživanja nisam srela nijednog. Međutim, kao i sa svim drugim stvarima, kada čujete ime svog vodiča, probajte da ga osetite i ukoliko se javi dobar osećaj u vezi sa imenom, onda ga koristite ili odbacite, kao što sam i ja učinila sa Fransin. Uradite sve što vam odgovara. Mišljenja sam da nije bitno kako zovete svog vodiča, čak iako je to vrlo intimnije, bitno je samo da ga dozovete. Neki vodiči će nam se pojaviti u formi deteta kada smo i mi sami deca. Moj sin Kristofer ima vodiča Čarlija koji mu se javio u formi deteta i koji je odrastao zajedno sa njim. Nasuprot tome, Fransin je oduvek izgledala kao da ima oko trideset godina. Ovo me pomalo ljuti, s obzirom da ja imam 68, a ona još uvek 30 godina! Moja istraživanja pokazuju da je zbog načina mog odrastanja (odsustvo majčinske figure) Fransin uzela formu starije, majčinski nastrojene osobe; dok je Kristofer, koji je imao jaku majčinsku figuru (mene) odabrao formu drugara za svog vodiča. Zapravo, u 99% slučajeva, zamišljeni drugari su unutrašnji vodiči. Vodiči nam dolaze kao deca da olakšaju svojim mladim štićenicima učenje od njih. Roditelji treba da podstiču decu, pa čak i da postave sto za „Džoija“, „Sisi“ ili za koga god da je taj tanjir već. Ako dopustimo deci da slobodno pričaju, oni će nam ispričato ne samo o vodičima, već i o anđelila i prošlim životima. Kada moji sveštenici i ja držimo Nedeljnu školu u našoj crkvi Novus Spiritus, često slušamo decu kako detaljno i dugo pričaju o svojim vodičima, anđelima, nakon objašnjenja da Bog uvek pošalje nekog da pazi na nas. Lica im se ozare i reči jednostavno poteku. Ovo mi ponekad vrati uspomene iz prvog razreda i na postere svetaca i anđela koje su imale časne sestre iz moje škole. Sećam se da sam podigla ruku i rekla: „Ja već znam o njima, ja čujem mog“. Odmah su mi rekle da ostanem posle škole. Moja učiteljica, sestra Stefani, mi je rekla da nikada više ne pričam o tim stvarima. Sećam se da sam još kao dete razmišljala - ako nam kažete da su ovde, i ja Vam kažem da to znam, zašto me onda kažnjavate? Moja baka je načula nešto o ovom događaju i sledećeg dana je otišla kod časne sestre. Ne znam šta joj je baka rekla, ali nikada više nisam bila kažnjavana zbog ovakvih stvari. Možda zato što sam se umirnija na času i samo u poverenju sam pričala o ovim stvarima. Jednom kada su moju staru drugaricu Meri Margaret pitali kako je bilo odrastati sa mnom, rekla je: „Stajali bismo na igralištu i zapitkivali Silviju šta će se dogoditi, i to bi se dogodilo“. Saosećam se sa klijentima koji mi kažu da veruju u Boga, anđele, unutrašnje vodiče i život posle smrti, a njihove porodice i supružnici ne. Imajte strpljenja. Svako u svoje vreme će doći do sopstvene istine i nije ni od kakve koristi naturati nekome svoje mišljenje, bez obzira koliko vam je ta osoba bliska. Uvek govorim svojim klijentima da dopuste vodiču da proceni njihove voljene. Ako njihov vodič to ne uradi, savetuejem im da tiho veruju u svoje voljene, bez pokušaja da ih preobraze. Začuđujuće je da sam kroz moja istraživanja savemenih i starih, biblijskih rukopisa, shvatila da u svakoj religiji, bez izuzetka, sledbenici veruju u proročanstva, treće oko i u predskazivanje budućnosti, glasnike, anđele, upozoravajuće glasove, itd. Što se više tehnološki razvijamo i što smo više okrenuti ka kapitalizmu, to smo udaljeniji od naše urođene sposobnosti da budemo u kontaktu sami sa sobom kao i sa Drugom Stranom. Kao „E.T“ želimo da zovemo kući, ali izgleda da smo izgubili broj. 4. Da li vodiči daju informacije medijumima? Unutrašnji vodiči vam mogu pružiti pomoć sa vašom šemom, lekcijama, i uopšteno sa vašim životom, ali njihova svrha nije da vam podare medijumske sposobnosti. Taj dar je od Boga i ujedno i vaša vodilja do informacija o vašem životu i životima drugih. Da li vam vodič može predvideti budućnost? Da ako on ili ona čita baš vašu šemu. Želja da razvijete vidovitost treba da bude između vas i Boga. Stoga, iako čujem šta mi Fransin govori, zamolim Boga, pre nego što legnem da spavam, da me uputi i da me nadahne znanjem da bih uradila pravu stvar i ostala u okviru svoje šeme. Tokom godina proučavanja ne samo svojih klijenata, već i uz pomoć istraživanja drugih medijuma kao što su: Edgar Kejsi, Magraget Leonard, Daglas Džonson, Artur Ford i drugih, niko od njih, uključujući i mene, ne može reći da je dobio pomoć za sebe. Izgleda da su vodiči fontana znanja za druge, ali ne za nas same. Vodiči nama mediumima ne daju brojeve za loto, ni uvid u našu budućnost. Svakako da će nas podstaknuti i da će nam dati poneki savet, razgovaraće sa Savetom i krišom će nam pomoći u raznim situacijama; ali što se tiče davanja detaljnih informacija vezanih za naš život, nikada. Fransin će mi dati informacije vezane za Novus Spiritus i preneće mi duhovno znanje koje mi može pomoći, tokom transa će odgovoriti na lična pitanja onima koji ih postave, ali ne i meni. Izgleda kao da su medijumi kanal kroz koji protiču informacije za sve druge osim za nas same. Ovaj koncept, ako se malo dublje razmotri, ima smisla, jer ako bi nam vodiči davali instrukcije za svaki korak tokom puta, nikada ne bismo pravili greške i stoga, ništa ne bismo naučili. Sumnjičava sam kada sretnem nekog ko ima svakodnevno vođstvo, jer život ne funkcioniše na taj način. Koja bi bila svrha dolaska na zemaljsku ravan ako bi uvek sve teklo savršeno? Medijumi moraju doživeti padove kao i svi ostali. Već godinama se moji prijatelji i sveštenici smeju ovom događaju, koji je postao interna šala; šta god da se dogodi, Fransin bi mi reka: „Sve će biti u redu“. Potpuno ogorčena, pre mnogo godina, uzviknula sam: „Naravno da hoće! Umreću jednog dana, i tada će zasigurno sve biti u redu!“ Ne želim da steknete utisak da Fransin nije bila u pravu u vezi sa nekim važnim događajima u mom životu, nego, kao i mnogi od nas, nisam slušala. Nekoliko meseci pre mog prvog venčanja, upitala me je: „Da li si sigurna da želiš ovaj brak?“ Sigurno ste pomislili da je ovo bio nagoveštaj, ali ne, morala sam da uradim po svom. Pre dosta godina mi je rekla da ću imati dva sina i da ću živeti u Kaliforniji. Dakle, iako postoje konkretna previđanja, poput ovih, ono što pokušavam reći je da vođstvo iz dana u dan koje ljudi očekuju, ne postoji. Dnevne događaje zabeležene u našoj šemi osećamo u solarnom pleksusu. Imajte na umu da su anđeli i unutaršnji vodiči voljeni Božji glasnici i ne mogu ih zameniti čak ni naši voljeni koji su prešli na Drugu Stranu. Pravo znanje dolazi od Boga i nikada ne smemo zaboraviti ovaj uzvišeni izvor. 5. Šta je sa snovima? Moji klijenti mi često govore da stalno sanjaju jedan isti entitet sa kojim razgovaraju ili od kog samo dobiju poruku, želeći da saznaju da li je taj entitet anđeo, srodna duša ili prerušena voljena osoba. Pa, ništa od navedenog. Nije da ne možemo kroz snove dobiti poruke od anđela i naših voljenih, ali takozvani stranac koji se s vremena na vreme pojavljuje i koji vas vodi kroz događaje je vaš unutrašnji vodič. Imam klijenta koji svaki put kada je pod stresom sanja da sedi na klupi u parku i da mu prilazi visok muškarac koji podseća na umetnika, seda pored njega na klupu i savetuje ga. Ipak pomoć koju dobijamo od naših vodiča nije uvek direktna kao što očekujemo. Primer koji sam već navela je Fransinina poruka, pre mog prvog venčanja, u vidu pitanja: „Da li si sigurna da činiš pravu stvar?“ Ovo je bilo više filosofsko pitanje nad kojim je trebalo da se zamislim, nego direktno uputstvo šta treba da radim. Ne kažem da vodiči ne mogu biti ubedljivi, pogotovu u slučajevima ekstremne opasnosti i stresa, ali najčešće sa nama komuniciraju na način koji će nas naterati da ponovo razmislimo o onome u šta smo bili sigurni. Jedna od mojih klijentkinja je jedne noći dobila jasno uputstvo, sanjavši da se nalazi na nekoj zabavi. Bila je okružena velikim brojem poznatih ljudi, kada joj je iznenada prišao mladić u dugom ogrtaču. Pomislila je da je mladić zalutao, jer su svi bili u večernjim toaletama, a on je nosio ogratač od muslina. Zgrabio ju je za ruku, zagledao se u njene oči i rekao: „Nemoj pustiti sina sutra u školu“. Moja klijentkinja se probudila i odmah je otišla da proveri svog sedmogodišnjeg sina, koji je bio razdragan kao i obično. Nije imao temperaturu i sve je izgledalo u redu, ali je san veoma uznemirio. Na kraju je popustila i zadržala sina kući, misleći sve vreme da treba da ode na pregled. Oko 10 sati ujutru telefon je zazvonio; jedna majka joj je histerično pričala da je školski autobus, u kom bi bilo njeno dete, imao strašnu saobraćajnu nesreću, da je nekoliko dece poginulo, a ostala su povređena. Hvala Bogu da je moja klijentkinja poslušala poruku koju je dobila u snu. 11. setembar 2001. godine Nastalo je mnogo priča nakon 11. septembra 2001. godine i tragedije sa Svetskim trgovinskim centrom da bi se mogla napisati cela knjiga o njima, ali nekoliko ljudi sa kojim sam razgovarala, je imalo snove koji su im poručili da zakasne na posao ili da uopšte ne idu na posao tog dana. Neki su na čudan način bili sprečeni u pokušaju odlaska u grad. Zašto su baš oni pošteđeni, a drugi nisu? Odgovor je jednostavan. Nije bilo njihovo vreme i njihovi vodiči su se potrudili da ne odu pre nego što treba. Blagoslovena većina koja je otišla tog dana je postala žrtveno jagnje koje je odabralo da osvesti osećaj patriotizma, kao i našu potrebu da se izborimo sa lošim uticajima koji tako suptilno utiču na naš svet. 6. Odgovori na vaša pitanja Pitanja o unutrašnjim vodičima koja slede su mi, tokom godina, postavlali klijenti, čitaoci mojih knjiga i razni drugi ljudi. Pitanje: Silvija, koliko unutrašnjih vodiča može da ima jedna osoba? Odgovor: Tokom svih godina istraživanja, nisam upoznala nijednu osobu koja ima više od dva vodiča. Čak i kod takvih slučajeva, uvek postoji primarni vodič (kao što je Fransin) koji nam pomaže sa šemom koju smo kreirali pre nego što smo se rodili u ovom životu. Pitanje: Da li vodiči mogu da pomeraju predmete? Odgovor: Poznato je da vodiči pomeraju predmete, ali se to retko događa. Pošto su visokih vibracija, vodiči mogu upravljati električnim uređajima, kao na primer, da pale i gase svetla. Sećam se jedne klijentkinje koja je radila vežbu za uspostavljanje kontakta sa unutrašnjim vodičem i ubrzo nakon završetka vežbe se čuo prasak iz zvučnika na televizoru, a televizor je bio isključen! Pitanje: Da li mi ikada možemo postati vodiči? Odgovor: Da, svako dobije šansu da postane vodič. To nije tako komplikovano, osim proučavanja šeme sa entitetom. Mi odabiramo da pomažemo jedan drugome pre nego što uđemo u život. Pitanje: Zašto neki ljudi imaju muške, a drugi imaju ženske vodiče? Odgovor: Fransin kaže da je to povezano sa levom i desnom stranom mozga. Drugačije rečeno, ja imam ženskog vodiča, jer mi je bilo potrebno da razvijem svoju emotivnu staranu. Muški vodič je prisutan ako treba da balansirate intelekt. To ne znači da smo neuspešni u ovoj oblasti, već nam oni samo daju dodatnu podršku. Pitanje: Da li vodiči mogu da promene našu šemu? Odgovor: Ne, ali nam mogu pomoći da je modifikujemo, mogu nas tešiti tokom patnje, i mogu tražiti od Saveta da nam pokažu svetlo na kraju tunela. Razmišljajte o vodičima kao o vernim prijateljima koji nas bezuslovno vole, koji kroz sve prolaze sa nama i koji nas podržavaju. Pitanje: Da li vodiči mogu da leče? Odgovor: Naši vodiči mogu da nas leče i da nam pomognu mentalno, ali uvek zovu anđele, pa čak i „duhovne doktore“ da nam pruže pomo . Oni su veoma razvijeni i zato mogu da pozovu svaki entitet koji im je na raspolaganju u pomoć. Pitanje: Da li nas vodiči ikada napuštaju? Odgovor: Ne, naši vodiči nas nikada ne napuštaju, oni su stalno sa nama. Imaju sposobnost bilokacije, što znači da mogu da budu na dva mesta u isto vreme uz potpunu svesnost. Ovo je nama teško da razumemo, ali na Drugoj Strani, naša bit je toliko jaka da nam dozvoljava da istovremeno budemo na dva mesta. Na primer, vodič može da vas čuva i u isto vreme da bude ispred Saveta iznoseći vaš slučaj da bi modifikovao vašu šemu, dobio savet ili dodatnu pomoć. Pitanje: Da li možemo pobrkati vodiča sa duhom ili voljenom osobom koja je prešla na Drugu Stranu? Odgovor: Vrlo retko se vodič može pobrkati sa nekim drugim entitetom, zato što se ne manifestuje u istom obliku kao oni. Duhove vidimo jer nisi prešli na Drugu Stranu i zbog toga su bliži ovoj dimenziji. U slučaju preminulih voljenih, treba da prođe određen vremenski period nakon smrti, da bi dostigli visoke vibracije vodiča, jer su tek nedavno napustili ovu dimeziju. Ako se vodič manifestuje, to je obično kratko pojavljivanje, kao kada sam zapravo ugledala Fransin i Raheima. Umesto toga, javlja se osećaj da su oni stvarno uz mene, ali ne da su u telesnoj formi. Pitanje: Da li različiti ljudi mogu imati iste vodiče? Odgovor: Ne, iako se se vodiči posećuju i razmenjuju informacije među sobom. Mnogi ljudi su na mojim predavanjima osetili Fransin. Tokom predavanja imam jak osećaj da se unutrašnji vodiči okupljaju i govore nešto poput: „Ako ti misliš da imaš problem, pogledaj sa čime se ja suočavam“. 7. Iskustva sa unutrašnjim vodičima Primila sam veliki broj pisama i mejlova putem mog veb sajta (www.sylvia.org) o iskustvima ljudi sa unutrašnjim vodičima. U nastavku su navedene samo najupečatljivije priče. Karen piše: Jedne večeri sam, potpuno očajna, ležala u krevetu. Moj muž, kog sam volela i kome sam, petnaest godina, verovala je našao drugu ženu i podneo je zahtev za razvod braka. Bila sam toliko očajna da sam poželela da umrem. Nisam mogla ni da zamislim svoj život bez njega. U najmračnijem trenutku, uočila sam tračak svetlosti na zidu. Pitala sam se kako uopšte može biti ikakvog svetla u potpuno mračnoj sobi, međutim, posmatrajući ga, svetlo je postajalo sve veće i veće. U sred svetla je stajao lep, visok muškarac sa crnom talasastom kosom i prelepim licem. Nasmešio mi se i rekao: „Budi hrabra. Bog će ti prirediti velike stvari u narednih šest meseci“. I dalje sam bila tužna, istovremeno osećajući neko nadahnuće i baš sam bila spremna da odgovorim kada je vizija nestala. Ovo sam ispričala nekolicini ljudi koji mi nisu poverovali, ali znam da ćes mi ti verovati, Silvija (ne šalim se). Tačno za šest meseci upoznala sam divnog čoveka koji me iskreno voli i u braku smo već četiri godine. Karen, to je definitivno bio vodič koji ti je došao kada ti je bio preko potreban. Ne dobijaju se često predviđanja budućih događaja, ali zbog tvog očaja, vodič je verovatno dobio „odobrenje“ da ti prosledi istinitu poruku i da ti da nadu. Džejson piše: Bio sam na poslednjoj godini koledža i nisam mogao da odlučim kojim zanimanjem želim da se bavim. Više od tri godine sam bio u agoniji zbog toga. Bio sam poražen i zbunjen do te mere da je depresija počela da me obuzima. Moju porodicu je to veoma nerviralo i stalno su me zapitkivali šta ću biti kad porastem. Bio sam opsednut završnim radom i nikako nisam mogao da ga završim. Bio sam potpuno iscrpljen. Rešio sam da dremnem i kada sam bio u polusnu lepa, plava žena se pojavila ispred mene i uperila je prst na moj nezavršen rad. Nisam mogao da shvatim na šta je mislila. Kasnije, kada sam se osvestio, video sam da je poslednja reč u mom nedovršenom radu bila „doktor“. Rukopis je bio moj, ali se ne sećam da sam ja to napisao. Sada sam uspešan neurolog, ali se često pitam da li bih to bio da nisam imao prethodno iskustvo. Džejsone, to bi se svakako desilo. Ti si sigurno nesvesno napisao tu reč, a onda se vodič javio da potvrdi to; tvoja duša je znala tvoju šemu, a tvoj vodič je želeo da se pojavi i da ti potvrdi ono što ti je zapisano u šemi. Brajan piše: Sa 45 godina sam imao iznenadni srčani udar. Bio sam na intenzivnoj nezi i osećao sam se kao da nestajem. Izašao sam iz tela, pogledao dole i video sam tim doktora kako radi na meni. Nisam bio toliko zabrinut, više sam bio radoznao. Tada sam osetio prisustvo muškara koji je bio u belom ogrtaču. Imao je dugačku kosu, bio je sveže obrijan i imao je izuzetno saosećajne oči. Na trenutak sam pomislio da je to Isus, ali onda mi se figura približila i imao sam jak osećaj da se entitet zove Danijel. Upitao sam: „Ko si ti?“ Odgovorio mi je: „Oduvek sam bio tu da te štitim, ali se moraš vratiti nazad. Još uvek ti nije vreme“. Posle toga sam se našao u svom telu. Brajane, mnogi ljudi veruju da su videli Isusa, ali se ne radi o tome da nisu ili da ne mogu da ga vide, jer sam dobila mnogo pisama koja to potvrđuju. Isus, naši vodiči, kao i Bog su nam uvek na rapolaganju, ali, pošto se tebi javilo ime Danijel i pošto si dobio objašnjenje od njega, jasno je da si bio povezan sa vodičem. Vodiči se pojavljuju kada samo pod stresom i uvek dolaze po nas da nas vode Kući, na Drugu Stranu tokom našeg konačnog odlaska. Nije bilo tvoje vreme da napustiš ovu ravan, Brajane, i tvoj vodič se pobrinuo da ne odustaneš. Dženis piše: Jedne noći sam brzo utonula u dubok san i oko 3 ujutru me je probudio neki glas. Dozivao je moje ime i rekao: „Idi kod Džoija“. Džoi je moj devetomesečni sin. Skočila sam iz kreveta, otrčala do njegove sobe i našla sam ga naslonjenog na rub kolevke, ne dišući. Bila sam izvan sebe, ali sam uradila usta na usta tehniku veštačkog disanja sve dok nije zaplakao. Silvija, načudnije od svega je da sam, iako upalšena i veoma emotivna tokom ovog skoro fatalnog incidenta, imla osećaj da će sve biti u redu. Dženis, ovde su se dogodile dve stvari. Vodič te je zvao da spaseš sina i svojim prisusvom ti je ulio energiju i osećaj mira da bi ti pomogao da prođeš kroz taj događaj. Sada možete pitati: „A šta je sa šemom?“ Dženis je po svojoj šemi morala proći kroz ovo. Iako je taj događaj mogao biti i u Džoievoj šemi, ipak je to iskustvo važno za Dženis da bi postala svesna da je neko čuva i štiti. Možda je Dženis bila potrebna potvrda da neko čuva nju i njenog sina. Neke poruke su mnogo suptilnije. U mojoj grupi je jedna sveštenica prolazila kroz duhovnu krizu, kroz koju mnogi od nas prolaze, pogotovu kada smo u potrazi za istinom. Iako je ova žena želela da bude sveštenica, osećala je da nije dovoljno dobra za to. Umesto da dođe kod mene, odlučila je da mi pošalje imejl u kom daje ostavku. Pokušala je tri puta da pošalje pismo, ali nije uspela. Da bi istestirala svoj imejl servis, poslala je različita elekronska pisma nekolicini ljudi bez problema. Kada bi ponovo pokušala da pošalje imejl u kom se nalazila ostavka, nije mogla da uspostavi vezu. Znam zašto (a sada zna i ona) je bila sprečena da uradi nešto ovako drastično, i sada obe zahvaljujemo njenom vodiču. Kristen piše: Moja majka je umrla (oca sam izgubila šest meseci ranije), moj verenik je raskinuo sa mnom. Moj posao je takođe bio ugrožen. Otišla sam kući nakon dugog dana na poslu, odlučila sam da popijem celu bočicu tableta koje su mi ostale posle majčine bolesti. Pripremila sam se za to, legla u krevet, stavila sam čašu vode pored kreveta, uyela sam tablete i počela sam da ih stavljam u usta. Odjednom, pojavio se jak vetar, osetila sam kao da mi je neko zavrnuo ruku i tablete su se razletele svuda po sobi. Sedela sam paralizovana i odjednom se iz tišine javio sladak, mek glas: „Nemoj. Bog te posmatra“. Tog momenta sam shvatila da sigurno postoji drugi način da sredim svoj život. Kratko nakon toga moj život je počeo da se menja. Kristen, tvoj unutrašnji vodič je bio spremam da upotrebi bilo koji metod komunikacije da bi ti preneo poruku i hvala Bogu da jeste. Sada bih želela detaljnije da vam predstavim moje vodiče. U drugom delu knjige ću izneti više informacija o Fransin i Raheimu i o tome kako oni provode svoje vreme. DRUGI DEO Jedan dan u životu unutrašnjeg vodiča 8. Vodiči nas bolje poznaju nego što mi poznajemo sami sebe U jednom od mnogih članaka sam, kroz kratak opis njenog zivota tamo, pisala o dužnostima koje Fransin obavlja na Drugoj Strani. To je rezultiralo bujicom imejlova, pisama i telefonskih poziva u kojima su me ljudi molili da im kažem više o unutrašnjim vodičima. Shvatila sam da nisam znala kako Fransin provodi vreme na Drugoj Strani, iako je poznajem već 61 godinu. Naravno da sam znala da istražuje, da ide na predavanja, konsultuje Akaša Zapise, Dvoranu Zapisa, ali to je, otprilike, bilo sve što sam znala. Dok sam bila na sastanku upravnog odbora Novus Spiritusa, jedan od mojih kardinala je rekao da je u arhivi našao transkript transa koji govori o dužnostima vodiča. Nikome ništa nisam rekla o dodatnom delu ove knjige, a osim toga, bili smo u sred razgovora o otvaranju nove crkve u Kanadi (zanimljivo je da ako ima više sveštenika oko mene, oni mogu pokupiti više detalja iz mog života, kao pravi medijumi. To se ne događa stalno, ali dovoljno često da potvrdim ono što sam oduvek govorila: Što se više spiritualno razvijamo, možemo više da shvatimo). Za pisanje knjiga i otvaranje crkve i fondacije, neću da vas lažem, trebalo mi je puno hrabrosti. Pitala sam Fransin: „Šta da radim po pitanju ovih zlobnih skeptika?“ Rekla mi je da ih ostavim na miru, jer će oni u nekom životu pronaći neophodno znanje ili Boga. Odlučila sam da se ne bavim njima, a na posletku, svako ima svoj put kojim treba da ide. Možda sam i ja u nekom periodu svog života bila skeptik, mada sumnjam. Mislim da mi jednostavno znamo kada je Bog čvrsto utkan u našu dušu; a i kako Fransin kaže, ima još puno fenomena koji treba da se otkriju pre nego što dođe kraj ovoj planeti, što će nevernike ostaviti bez daha. Fransin i ja razgovaramo o Bogu, religiji i filosofiji, a opet, nikada mi nije dala rešenja ni za jedan test koji sam imala na koledžu. Kada sam čula o čudima koja su se dešavala tokom snimanja i prikazivanja Mel Gibsonovog filma Stradanje Hristovo, pitala sam je: „Zašto sad?“ A ona je odgovorila: „Silvija, čuda se svakodnevno događaju i tako je od postanka Zemlje...Ljudi su sada počeli da ih prepoznaju, što takođe ukazuje na Božji uticaj. Tek sada se čovečanstvu povećava svest“. Takođe mi je rekla da vodiči osećaju frustraciju ljudi kada prolaze kroz teške periode. Na primer, kada sam izgubila devetoro ljudi u tri meseca, rekla je sveštenicima da sam ja kreirala svoj život, ali da bol treba da se ublaži. Ubrzo nakon ovog, moj treći muž (koji mi je bio i prijatelj 32 godine) je tražio razvod. Udaljili smo se, a i upoznao je neku drugu ženu na putovanju po Grčkoj i Italiji na koje smo išli zajedno. Fransin me je stalno upozoravala da je on samo naizgled za mene, ali ovaj brak je zapravo bio bolji za njega. Mnogo ljudi ne može da podnese da su njihovi partneri uspešniji od njih, pogotovu ako ti partneri imaju i odraslu decu ili unuke. Počinju da se osećaju kao da su zadnja rupa na svirali. Standardna priča. Iako me je Fransin suptilno upozoravala, ipak sam bila potrešena. Vikala sam: „Zašto mi nisi rekla za ovo?“ „Da li bi mi poverovala?“ upitala me je. „Ne, ne kada je on u pitanju“, priznala sam, i to je najstarija priča u univerzumu, zar ne? Nije važno da li ste medijum ili ne – vaš vodič vas ne može u potpunosti zaštititi od vaših prošlih života ili lekcija koje treba da naučute u ovom. Ipak, on ili ona su uvek pažljivi prema vama, bez obzira na sve, i razumeju da vam je teško ovde dole. Vaš vodič, kao i vaši anđeli i Bog, može i hoće da vam ublaži bol ako dozvolite. Raheim je rekao sveštenicima da je Fransin od Saveta tražila pomoć u vezi sa mojim osećajem odbačenosti. (A ona nije bila sama, vodiči se svakodnevno sastaju da zatraže još anđela, još više mogućnosti za izlečenje, pomoć Boga Majke, Svetog Duha, Hrista i svakog ko može da pomogne njihovim štićenicima.) U međuvremenu mi je govorila da to nije vredno svog tog bola, jer je me mnogo ljudi voli i potrebna im je moja pomoć, kao i da je sebično bti tužan. Naravno da je ovo tačno, ali to ne znači da nisam prošla kroz svu tu patnju. Upitala sam je zašto su oni koji čine dobra dela više iskušavani od zlih entiteta, njen odgovor je bio razumljiv: koga bi se ticalo da je loša osoba povređena (a čini se da nikada nije)? Nihovo prebivalište je ovde, a mi ih znamo kao mame, tate, prijatelje, sestre, braću, decu i naravno kao muževe i žene. Koji je bolji način da vas povrede sem da vam se približe kao Jude i da tada dopuste da padne sekira za 30 srebrnjaka? Rekla mi je da karma igra svoju ulogu kada nešto nekoga povredi bez upozorenja ili bez mogućnosti da se to popravi i da će se ponoviti za pet godina ili manje. Ovo je važna lekcija za sve nas. Fransin mi je mnogo puta rekla da su svi vodiči primetili da ljudi koje oni vode pamte bol duže i intenzivnije od radosti. Razlog ovome je što se mi nalazino na negativnoj ravni, i da je ovo dom zla i obmane. Da nije tako, mi ne bismo učili. Naši vodiči uvek imaju na umu ono što je najbolje za nas. U stvari, svaki vodič je posetio sve galaksije i prikupio informacije kako se tamo rešavaju određene situacije koje mogu biti u vezi sa problemom sa kojom se suočavamo. Na ovaj način unutrašnji vodiči dobijaju novi pogled na problem i savet kako da ga reše. Fransin mi je rekla da se sem iskustva veoma malo dobija ovim savetima zato što je, kao što mi je rekla kada sam bila mala, ova planeta lud azil univerzuma, a što duže živim ovde, uviđam da je tako. Iako su naši vodiči veoma mudri i od velike nam pomoći, mi se svađamo sa njima, pa čak se i naljutimo na njih. Bog zna da je jesam. Otišla sam toliko daleko, da sam joj rekla: „Šta, dođavola, ti radiš da mi pomogneš? Da li si bila na odnoru ili šta?“ Jednom kada sam se vraćala sa gostovanja u Montel šou, razmišljala sam o tome kako mi je putovanje teško palo, pa sam je upitala (znajući njen odgovor i spremajući se da se naljutim zbog njega) „Kakav je bio tvoj dan, Fransin?“ Dakle, doživela je da sluša novu Mocartovu kompoziciju i predavanje Abrahama Linkolna o ratu na Bliskom Istoku. Znam da se ovo čini nerealnim, ali veliki broj prominentnih istorijskih figura je na Drugoj Strani, a svako ko se tamo nalazi koristi prednost prisustva velikih umova (kao što bih i ja). Ponekad je veoma frustrirajuće slušati o svim tim čudesnim stvarima i ljudima koji su im na raspolaganju, dok mi ovde dole pokušavamo da učimo na najbolji mogući način. Fransin mi uvek kaže, što i ostali vodiči pokušavaju da otkriju svojim štićenicima, da će sve uskoro biti gotovo i da ću se živa i zdrava vratiti Kući. Gledam na ovo ovde ne samo kao na mesto za učenje, već kako i na lošu uspomenu. Sve je zajednički trud Možete se zapitati zašto su nam uopšte potrebni vodiči ako ćemo svakako iskusiti odbacivanje, tugu i napuštanje u životu. Pa, kao što Fransin kaže (a zaista sam počela da joj verujem), koliko bi nam gore bilo da njih nema? Narano da primate udarce, ali vaši vodiči ih dobijaju zajedno sa vama i ublažuju ih više nego što možete da zamislite. Ovo znam zato što se ljudi koji su svesni svojih vodiča brže oporave i prihvate život sa više žara i poleta u kraćem vremenu. Divna stvar u vezi sa vodičima je ta što ne moraju uvek da, poput Fransin, uspostave verbalni konakt sa nama. (Mnogo puta sam rekla da svi ljudi imaju psihičke sposobnosti, ali da nisu svi ljudi medijumi.) Vodiči komuniciraju sa nama uz pomoć unutrašnjeg glasića koji nas upozorava ili koji nas bodri da krenemo napred. Ljude nervira što ne čuju svoj unutrašnji glasić češće...pa, čujete ga, verujte mi. Naš svet je postao toliko bučan i pun stresa, da mi ne osluškujemo ili jednostavno ga ne čujemo, a čak i ako ga čujemo, čujemo ga suviše kasno. Iako mi Fransin ne daje previše ličnih informacija, bilo je situacija u kojima je upozorila mene ili moju porodicu, čak mi je prenela poruke o mojim zaposlenima ili sveštenicima. Na primer, jednom mi je rekla da kažem tati da ode na pregled bubrega. Tata je rekao: „Dobro sam“. Nedelju dana kasnije je završio u bolnici sa upalom bubrega. Veoma jasno se sećam da sam upoznala Skitija kada sam imala 20 godina, i postao je ljubav mog života. Išao je u školu za pilote u Knzas Sitiju, a prvi put sam ga videla na žurcu u mojoj kući. Bio je visok, imao je crnu kosu i zelene oči, i prve reči koje mi je uputio, bile su: „Sigurno si ti organizovala ovu žurku“, rekao mi je da su mi oči velike poput srebrnog dolara. Kasnih pedesetih, ovo je bila dobitna rola...A ja sam bila dobitak! Popela sam se na sprat da popravim frizuru i dok bila tamo, Fransin mi je rekla: „Ovo će biti velika tragedija u tvom životu“. Pretpostavila sam da misli na mog tadašnjeg dečka i da će ga raskid jako povrediti. Kao i moji klijenti, nisam pitala šta je pod tim mislila ili kako će se to dogoditi. Oh endorfini ljubavi! Nakon šest meseci se ispostavilo da je Skipi oženjen i da ima dvoje dece, i kao dobra katolkinja, dala sam mu korpu. Nisam želela da prođem kroz patnju, kroz koju svi mi prođemo, ali, ovo je bilo nešto kroz šta sam morala da prođem. Dakle, vodiči nas upozoravaju...Ne volim ovo da priznam, ali me je Fransin takođe upozorila na okrutnost mog prvog muža, ali mi je ipak rekla da će koristi od udaje nadmašiti loše stvari, i zaista je bilo tako. Dobila sam dva predivna dečaka i preselila sam se u Kaliforniju. Kanzas Siti je bio sjajan, ali sam sigurna da ne bih postala toliko poznata u Misuriju. Bez obzira koliko strašno izgledalo, tvoja šema će se ostvariti. Imajte na umu da imamo pet tačaka izlaska, momente u kojima možemo napustiti ovaj život u nekoj nesreći, iskustvo blisko smrti i tome slično. Ne mogu vam reći koliko puta sam videla ili koliko puta mi je rečeno da su naši vodiči uklonili ove tačke i da većina nas čeka poslednju tačku izlaska. Moja prva tačka izlaska je bila kada sam imala 26 godina. Skoro da sam umrla od hepatitisa A, ali mi je Fransin rekla da još uvek nisam spremna za odlazak. Sledeća je bila mnogo godina kasnije kada mi je uklonjena materica - zaista sam prolazila kroz tunel ka svetlosti, dok me je medicinska sestra i moja draga prijateljica, koja je poznavala moju filosofiju, dozivala nazad (ili je bar bila dok me nije dozvala...šalim se). Pogodite koje je reči koristila da bi izvršila ovo podlo delo? Da, „Potrebna si ljudima!“ Čini mi se da ovo postaje moj lajt motiv. (Nekoliko godina kasnije, imala sam još jednu operaciju tokom koje je moje srce stalo.) Najčudnija stvar se dogodila prošlog leta. Plovila sam u čamcu mog najmlađeg sina, kada se veliki ski bord otkačio, naleteo na mene i udario me. Nisam puno razmišljala o tom događaju, sem o činjenici da me je jako bolelo i da sam zaradila veliku čvorugu i modricu. Fransin mi je kasnije rekla da je poslala anđele oko mene da preusmere dasku, jer da me je udarila samo nekoliko inča više pogodila bi moju slepoočnicu, i pogodite šta bi se dogodilo...svetla bi se ugasila zauvek, jer mi je to bila poslednja tačka izlaska. Svaki vodič (za koga znam da je najdraži, najodaniji prijatelj kog ćete ikada imati), kaže da nikada ne bi ponovo bio vodič, a ipak nas poznaju bolje od nas samih. Na pimer, pre mnogo godina sam rekla Fransin da nikada ne bih naplatila za pronalaženje nestale osobe ili za rešavanje nekih iznenadnih kriza, a ona je odgovorila: „Znam“. Upitala sam je: „Kako ti to znaš?“ „Zato što te poznajem.“ Odgovorila je. Tokom godina ovo je postalo refren koji se stalno ponavlja. Naši vodiči nas poznaju, znaju šta volimo, a šta ne; znaju ako potonemo previše duboko; što se više oslanjamo na njih ili verujemo da oni postoje, olakšavamo im da dopru do nas i da nam pomognu. Oni ne mogu promeniti našu šemu, i ako skrenemo sa puta, oni nas strpljivo čekaju da pređemo preko i da nas odvedu u Dvoranu Mudrosti da nam pokažu gde smo pogešili. Kada se vratimo kući, naši vodiči nas teše dok analiziramo naš život i raduju se našim uspesima – ne kritikuju nas, za razliku od nas samih. Zatim ponovo pogledamo našu šemu i uočimo šta bismo uradili drugačije ili jednostavno uočimo da li smo dobro postupali u ovom životu koji smo proživeli, i ovo je momenat u kom odlučujemo da li ćemo se vratiti ili ne. Fransin kaže da se većina nas neće vratiti i da ćemo postati duhovni vodiči. Naravno da ova knjiga ne bi bila potpuna bez priče o Raheimu vodiču kog sam stekla (ili treba da kažem, kog sam počela da upoznajem) oko 1970. godine. Fransin kaže da mnogi vodiči imaju mentora i da je Raheim njen mentor. Sada će me svi pitati ko je mentor njihovim vodičima! Pa, ne znam. Vidim vodiče, ali nisam upoznata sa svakim sa kim se vodiči upoznaju ili sa kim pričaju. Znam da vodiči razgovaraju o raznim temama sa Savetom i sa drugim vodičima, da često pričaju sa Bogom i anđelima, ali i da veoma često imaju glavnog učitelja koji je upoznat sa osobom koju vode. Na primer, iscelitelj može imati pomoć doktora koji je na Drugoj Strani ili će skulptor dobiti umetnika koji će ga nadahnuti. Ne samo da ovi primarni učitelji uvećavaju sposobnosti entiteta, već im pomažu i da ih još više razviju. Mislim da niko, uključujući i mene, ne shvata koliko je ovo složen timski rad. Sada bih volela da vam detaljnije opišem kako sam upoznala Fransin i Raheima.

Don Miguel Ruiz "GLAS ZNANJA"

EMOCIJE SU STVARNE
Glas znanja nije stvaran



"Pre nego što ste naučili govoriti, mozak vam je bio poput savršenog računara bez programa. Kad ste se rodili, niste poznavali jezik. Mozgu je potrebno nekoliko godina da dovoljno sazre kako bi mogao primiti program. Tada vam se unosi program, a to uglavnom čine vaši roditelji, ali i drugi ljudi koji vas okružuju. Privlače vašu pažnju i uče vas značenju reči. Naučite govoriti i program malo-pomalo ulazi u vas, uz vaš blagoslov. Pristali ste pa sada imate program.

Ako ste vi računar, tada je znanje program. Sve što znate, sve znanje koje vam se nalazi u glavi, bilo je u programu i pre nego što ste se rodili. Uveravam vas da niko od nas nikada nije pomislio nešto izvorno. Svako slovo, svaka reč, svaki pojam u vašem sistemu uverenja deo je programa, a taj je program zaražen virusom kojeg nazivam laži.

Ne treba osuđivati program i reći da je dobar ili loš, ispravan ili pogrešan. Čak i ako vam se program ne sviđa, niko nije kriv što vam ga je usadio. To je jednostavno tako, a i predivno je, zato što se tim programom koristimo kako bismo stvarali svoju priču. Međutim, ko upravlja našim životom? Program! Program ima glas i neprestano nam laže.

Kako možemo raspoznati istinu, kad je laž gotovo sve što smo naučili? Kako možemo prepoznati ono što je u nama stvarno? Meni je trebalo malo više vremena da to otkrijem, ali sam uspeo. Stvarne su emocije. Istinita je i stvarna svaka emocija koju osetimo; ona jeste. Otkrio sam da svaka emocija proizlazi ravno iz našega duha, iz naše celovitosti: potpuno je izvorna.

Ono što osećate ne možete lažirati. Možete pokušati potisnuti emocije, možete pokušati opravdati ono što osećate ili lagati o onome šta osećate, ali ono što uistinu osećate jeste izvorno. To je stvarno i vi to osećate. Nema ničeg pogrešnog u onome što osećate, što god to bilo. Nema dobrih ili loših emocija; nema ničeg pogrešnog u besu, ljubomori ili zavisti. Čak i kad osećate mržnju, ona proizlazi iz vaše ličnosti. Čak i kad patite zbog tuge ili depresije, ako ih osećate, za takve osećaje uvek postoji razlog.

O ljudskom sam umu otkrio nešto vrlo zanimljivo, nešto što je logično i važno za razumeti. Sve što opažate prouzrokuje emocionalnu reakciju - baš sve. Ugledate li lepotu, vaša je emocionalna reakcija predivna; izvrsno se osećate. Kad ste povređeni, emocionalna vam reakcija nije baš tako sjajna. No, vi ne opažate samo spoljni svet; primećujete i virtualni svet koji stvarate u vlastitoj glavi. Ne primećujete samo osećaje, nego i znanje - vlastite misli i uverenja. Primećujete i glas u svojoj glavi, a na taj glas emocionalno reagujete.

Sada se postavlja pitanje: šta vam govori glas u vašoj glavi? Koliko vam je puta rekao: »Bože, tako sam glupa, kako sam to mogla uraditi? Nikada to neću naučiti!« Glas znanja vas osuđuje, vi primećujete tu osudu i doživljavate emocionalnu reakciju. Osećate stid. Osećate krivicu. Emocija je istinita, ali ono što je prouzrokuje, dakle sud o vlastitoj gluposti, nije istinita, to je samo priča. Tu je ponovo reč samo o akciji i reakciji. Šta je akcija? Akcija je opažaj vlastitog stajališta, a to znači opažaj vlastitog rasuđivanja. Što je reakcija? Reakcija su vaši osećaji i vi na laži reagujete emocionalnim otrovom.

Da vidimo možemo li to malo bolje razumeti. Zamislite da imate psa. Kao što znate, pas je samo pas i to savršen pas, zar ne? Ali šta se događa ako se prema njemu loše odnosite? Šta ako ga udarite svaki put kad ga vidite? Pas će se vrlo brzo uplašiti. Videćete njegove emocije. Ljut je. Mogao bi vas pokušati ugristi ili pobeći. Ima li nečeg pogrešnog u njegovim emocijama? Je li zbog svoje ljutnje zao? Nije, reakcija psa samo je rezultat vaših udaraca. Emocija mu pomaže da se obrani. Ta emocija proizlazi iz njegove ličnosti.

Sada zamislite psa kako živi u najlepšoj okolini, sa ljudima koji ga uvek vole i poštuju. Taj je pas najslađa životinja na celome svetu, najbolji pas. Budući da ga niko ne zlostavlja, on izražava svoju prirodu: voli sve oko sebe i svi vole njega. I vaše je fizičko telo upravo poput toga psa. Emocionalno reaguje na isti način. Zašto besno reagujete? Zato što vas je neko udario, zar ne? Ali,ko vas je udario? Onaj glas u vašoj glavi, glavni lik vaše priče - onaj kojim se smatrate.

Opažate i vlastitu sliku savršenstva, ono za šta verujete da niste, a i to u vama izaziva emocionalnu reakciju. Kako se osećate kad ne možete dostići tu sliku? Ta emocija nije ugodna, ali je vaša emocionalna reakcija stvarna: to je ono što osećate. No, je li istina da se morate uskladiti sa tom slikom? Ne, to je laž. Vi opažate samo laž u koju ste pristali verovati. Pristali ste i ta je laž postala delom vaše priče.

Znanje, ono što znamo, ljudska bića čini žrtvama. Ako pred nekim pogrešimo, pokušavamo se opravdati kako bismo zaštitili sliku koju projektujemo prema spolja. Kasnije, kada ostanemo sami, prisetićemo se onoga što se dogodilo i ponovo se kažnjavati zbog te pogreške. Zašto? Zato što nam glas znanja neprestano priča o
onome šta smo učinili sa istog stajališta koje smo i mi imali kad smo to učinili. Taj glas postaje moćan sudija koji nam govori: »Pogledaj šta si učinio!« Kome to govori? Bio je to glas koji nas je i naveo da to učinimo!

Glas znanja loše postupa prema emocionalnom telu. Ono nestvarno je grubo prema stvarnom. Najpre poverujemo u laž, onda na to reagujemo emocionalnim bolom. Emocionalno telo opaža taj glas, reaguje na njega i napada poput tigra. Gubimo kontrolu pa napravimo i kažemo ono što zapravo ne bismo želeli. Sada se glas znanja plaši naše emocionalne reakcije; osuđuje je i tera nas da se stidimo vlastitih osećaja.

Tada opažamo emociju stida i koristimo se znanjem kako bismo je pokušali opravdati, što znači da glas znanja govori o onome što osećamo. Počinje nam lagati o našim osećajima, čak pokušava negirati ono što osećamo. Opažamo glas, opažamo osuđivanje i doživljavamo još jednu emocionalnu reakciju. Sada se osećamo krivima zato što smo emocionalno reagovali. Uz pomoć znanja pokušavamo objasniti emociju krivice.
Emocionalna bol raste i sada smo već u depresiji. Uočavate li o kakvom je krugu reč?

Glas znanja sastavlja priču o našim emocijama, mi tu priču opažamo i pokušavamo potisnuti emocije. Kad primetimo da potiskujemo emocije, javlja se još jedna emocionalna reakcija i uskoro poželimo potisnuti sve što osećamo. »Ne bih smeo osećati takve stvari. Kakav si ti to muškarac? Jesi li kukavica? Pravi muškarci ne plaču.« Pretvaramo se da nas ne boli. Boli, ali to je zato što priču izmišljamo, primećujemo i ispunjavamo je emocijama.

Zašto mrzimo? Zato što neko grubo postupa prema nama. Zato mrzimo. Zašto patimo? Zato što nas nešto vređa. Zato patimo. To je normalna reakcija na povredu. No, šta nas to vređa? Sada nam je na to lako odgovoriti. Vređa nas glas lažljivca u našoj glavi koji nam govori kakvi bismo trebali biti, a nismo. Mržnja, bes i ljubomora normalne su emocionalne reakcije koje proizlaze iz onoga što je stvarno, a to znači da proizlaze iz naše ličnosti, a ne iz onoga što se pretvaramo da jesmo.

Zato u mržnji nema ničeg pogrešnog. Osećate li mržnju, to znači da glas znanja progovara u našoj glavi i navodi nas na mržnju. Mržnja je potpuno normalna stvar; to je samo reakcija na ono u šta verujemo. Promenimo li uverenje, tada će se mržnja preobraziti u ljubav. Kad prestanemo verovati glasu, sve će nam se emocije promeniti zato što su emocije posledica, a ne uzrok. Emocionalna bol je simptom povrede; bol nam pokazuje da nešto moramo napraviti kako bismo to zaustavili.

Zašto ljudi prema nama grubo postupaju? Zato što im to dopuštamo, zato što smo poverovali da zaslužujemo grubost. No, spustimo li se malo dublje, videt ćemo da sami prema sebi postupamo mnogo grublje od bilo kojeg drugog čoveka. Možemo okrivljavati druge ljude koji su nas povredili i možemo reći: »Zlostavljali su me u detinjstvu« i možemo smisliti mnoštvo izgovora. Ali ko vas zlostavlja u sadašnjem trenutku? Ako ste iskreni, otkrićete da je to uglavnom vaš vlastiti glas znanja.

Zlostavljamo sebe svaki put kad sami sebi slažemo. Zlostavljamo sebe svaki put kad se proklinjemo. Svaki put kad se osuđujemo, svaki put kad sami sebe odbacimo. Naravno da će se u takvim slučajevima javiti emocionalna reakcija koja uopšte nije ugodna! Ne sviđaju li nam se vlastite emocionalne reakcije, to ne znači da potiskujemo ono što osećamo, nego da se oslobađamo laži koje su prouzrokovale emocionalnu reakciju.

Poruka koja stiže iz naše ličnosti je jasna. Glas nam dovikuje: »Molim te, spasi me!« To me podseća na film Isterivač đavola (The Exorcist) o devojčici opsednutoj demonima. U svakome je od nas mala devojčica koja govori: »Spasi me! Opsednuta sam glavnim likom vlastite priče!« O, moj Bože - to je istina! Ljudska su bića opsednuta znanjem. Opsednuti smo iskrivljenim slikama o sebi i zato više nismo slobodni. Koliko ste puta čuli kako ljudi kažu: »Kad bi moje pravo ja izašlo na površinu, ne znam šta bi se sve moglo dogoditi«? Plašimo se da bi iz nas moglo izroniti nešto što bi uništilo sve oko nas. I, znate šta? U pravu smo. Kad bi pravo ja izašlo na površinu, uništilo bi sve laži, a to je uistinu zastrašujuće.

I ja sam nekad bio opsednut glavnim likom vlastite priče. Godinama je taj lik bio grub prema meni, ali ipak sam se pretvarao da volim sebe. Kakva šala! I ne samo to, pretvarao sam se da volim i nekoga drugoga. Kako bih mogao voleti nekoga drugoga ako ne volim sebe? Drugima mogu pružiti samo ono što i sam posedujem.

Ljudi me pitaju: »Miguel, zašto ne mogu osetiti ljubav? Kako mogu naučiti stvarati ljubav?« Razmišljao sam o tome. Hmmm... Stvaranje ljubavi? Tada mi je nešto palo na pamet. Ne moramo naučiti voleti. Volimo po prirodi. Pre no što progovorimo, ljubav je glavna emocija koju osećamo. Prirodno je izražavati ljubav, ali je kasnije naučimo potiskivati. Takvim ljudima odgovaram: »Ne morate stvarati ljubav. Srce vam je takvo da može stvoriti dovoljno ljubavi za celi svet. Ne osećate li ljubav, to je zato što joj se opirete, zato što ste naučili kako da je prestanete izražavati.«

Kao maloj deci ljudi nam govore da ne bismo smeli biti takvi kakvi jesmo te zato počinjemo potiskivati izražavanje vlastitog, izvornog ja. Potiskujemo svoju ličnost i emocionalno telo. Vežbamo prikrivanje emocija i pretvaramo se da ne osećamo. Kad se svojih emocija stidimo, počinjemo ih opravdavati, objašnjavati i osuđivati. Verujemo u mnoštvo laži pa više ne izražavamo predivnu emociju ljubavi.

Glas znanja nam govori: »Voleti nije sigurno. Bojim se voleti jer onda postajem ranjiv. Ako nekoga volim, srce će mi se slomiti.« Hrpa laži. To nije istina, ali vam znanje govori: »Da, upravo je tako. I ja s tim imam mnogo iskustva. Svaki put kad nekoga zavolim, srce mi ostane slomljeno.« To, naravno nije istina, jer vam niko ne može slomiti srce ako volite sami sebe. Ako vam je neko slomio srce u prošlosti, zapravo ste ga sami slomili lažima o ljubavi u koje ste verovali. Ljubav daje snagu, a sebičnost vam je oduzima. Ljubav ne izaziva bol. Bol izazivaju strah, sebičnost i kontrola koji proizlaze iz laži u koje verujete. Ako više ne verujete u laži, ljubav će prštati iz vas.

Nakon iskustva u pustinji, bilo mi je jasno da svaka emocija proizlazi direktno iz moje ličnosti. Kad sam to primetio, više nisam potiskivao emocije. Sada su emocije najvažniji deo moje priče, jer znam da su mi osećaji izvorni. Kad nešto osećam, znam da je to reakcija na ono što opažam oko sebe. Moje mi emocije govore kako napredujem u životu, a ako ih se pridržavam, mogu menjati okolnosti.

Što god osetili - radost, bes, ljubav, mržnju - to su samo reakcije. No, budući da je to reakcija, važno je videti što ju je izazvalo. Ako nisam srećan, znači da u mojoj priči ima nešto što me sprečava da budem srećan. Tada moram napraviti korak unatrag kako bih video šta dovodi do toga. Ako sam dovoljno svestan, moći ću se suočiti s problemom, popraviti ga i ponovo ću biti srećan. Čim se pojavi bilo kakav problem, razrešim ga na ovaj ili onaj način, čak ni ne pokušavam napisati priču o njemu.

Svemir je jednostavan: u njemu je reč samo o uzroku i posledici, akciji i reakciji. Ne sviđa li vam se način na koji živite, to je reakcija na program koji upravlja vašim životom. Lažljivac, odnosno program, nije čak ni deo vas, ali istovremeno i jeste zato što vi sami sebe tako određujete. Program stvara priču, a zatim u nju pokušava uneti smisao objašnjavajući i opravdavajući sve u skladu sa glavnim likom priče. Kakva zamka. Kakva veština stvaranja. Ljudska bića stvaraju čitavu kulturu, celokupnu filozofiju čovečanstva. Stvaramo istoriju, nauku, umetnost, Olimpijske igre, takmičenje za Miss Universe, sve što možete zamisliti. To su naše tvorevine,
prekrasne su i divne, ali samo su priče!

Glavni lik vaše priče ste vi, ali vi niste uloga koju igrate. Tu ste ulogu tako dugo vežbali da ste potpuno ovladali predstavom. Postali ste najbolji glumac u celom svetu, a ja vas uveravam da niste ono što verujete da jeste. Hvala Bogu da je tako, jer ste mnogo bolji nego što mislite.

Sećam se kad mi je deda rekao: »Miguel, znaćeš da si slobodan kad više ne budeš morao biti ti.« U tom ga trenutku nisam razumeo, ali kasnije sam tačno shvatio što je time hteo reći. Ne moram biti onakvim kakvim me drugi žele. Ne moram biti ono što verujem da bih trebao biti u skladu sa vlastitim lažima.

Vaša je priča vaša vlastita tvorevina. Vi ste umetnik kroz kojeg protiče životna sila. Ne sviđa li vam se vlastita umetnost, imate moć promeniti je. To su dobre vesti. Ne morate više biti to što jeste, a to je najveća moguća sloboda. Ne morate biti ono šta verujete da jeste. Ne morate biti besni, ljubomorni ili ispunjeni mržnjom. Možete ponovno otkriti što zaista jeste i vratiti se u raj, živeći u zemaljskom raju.


Ideje o kojima valja razmisliti


Svaka emocija koju osetite jeste stvarna. Istinita je. Izvire direktno iz vašega duha. Ono što osećate ne možete lažirati. Možete pokušati opravdati ili potisnuti svoje emocije, možete pokušati lagati o onome što osećate, ali to što osećate je izvorno.

Glas znanja može vas navesti da se stidite svojih osećaja, ali nema ničeg lošeg u onome što osećate. Nema dobrih i loših emocija. Čak i ako osećate bes ili mržnju, ti osećaji izviru iz vaše ličnosti. Osećate li tako nešto, za to uvek postoji razlog.

Sve što primećujete izaziva određenu emocionalnu reakciju. Ne primećujete samo svoje osećaje, nego i znanje - misli, osude i uverenja. Opažate i glas u svojoj glavi pa i na njega emocionalno reagujete.

Svaki put kad slažete sebi, kad sebe osuđujete ili odbacujete, doživljavate emocionalnu reakciju, a ona nije ugodna. Ne sviđa li vam se emocionalna reakcija, nije reč o tome da potiskujete ono što osećate, nego da se oslobađate laži koja je uzrokovala tu reakciju. Kad prestanete verovati u laži, promeniće vam se i emocije, jer one su posledica, a ne uzrok.

Naše su emocije stvarne, a glas znanja koji nas navo¬di da patimo nije. Patnja je istinita, ali razlog zbog kojeg patimo možda uopšte nije istinit.

Ljudska su bića opsednuta znanjem i iskrivljenom slikom sebe samih. To je zato što više nismo slobodni.

Emocionalna je bol simptom zlostavljanja. Bol vam govori da morate nešto učiniti kako biste zaustavili zlostavljanje. Emocije su najvažniji deo vaše priče, jer vam govore kako napredujete u životu. Prateći osećaje, možete promeniti okolnosti u svom životu."

Dobrodosli na planetu Zemlju!

Nalazimo se na pragu 21. veka, na prelasku iz Ere Riba u Eru Vodolije. Ljudska svest danas u velikoj meri otvoreno tezi miru, harmoniji, duhovnosti, neogranicenim mogucnostima da se kanalisemo sa svim onim sto nam je nekada delovalo kao misticizam ili naucna fantastika.
Zasto su na top listama bestselera knjige koje govore o tajnim ucenjima, tajnama majstora, Vaznesenju, cudima? Zasto je sada ljudima moguce da se upoznaju i ovladaju vecnim majstorstvima i tajnama prosvetljenja, kao i svesnom ucescu u kreiranju sopstvenog univerzuma?
Nesto se desi stanovnicima ove planete kada osvane Era Vodolije. To nije nikakva slucajnost, niti je bez svrhe. Svima ce biti bliske skrivene tajne proroka, jogija i majstora ucitelja u Eri Vodolije. Neko ce do ovih informacija doci pre nego ostali, i pozelece da povede Zemlju ka njenom isceljenju, prociscenju i obnovi.
Svako ko je zainteresovan za ove stvari dosao je na ovu planetu sa ciljem, kao emisar kosmickog komiteta koji se zove "Spasite Zemlju". Svako oseti koja je njegova funkcija, koliko je duboka i sveobuhvatna nasa misija, ispunjena igrom i radoscu. Svako ima precizan individualan raspored. Mozda dobijamo uvid delic po delic, mozda naglo, kroz iskustvo bliske smrti ili kroz neki drugi udarac koji menja zivot. Bez obzira na to koliki je nas licni doprinos isceljenju planete, postoje neki fundamentalni koncepti o tome sta je realnost i kako ona funkcionise.Ove koncepte moramo razumeti ukoliko zelimo da hodamo po povrsini vode ili prevazidjemo neke druge takozvane prirodne zakone.
U trenutku kada stignemo u ovaj divni, zbunjujuci, ponekad stimulativan, ponekad uzasavajuci svet, zaboravimo ko smo. Ali, kada se prisetimo ko smo i sta ovde radimo, memorija nam se lako i brzo vrati. Ne brinite, potpuno ste normalni (barem u kosmickom smislu) i sposobni da covecanstvu podarite sve moguce darove koje mozete da zamislite. Vasa svrha je valjana i vasi snovi o isceljenju i jacanju i vas i cele planete se ostvaruju, cak iako cesto posumnjate u to. Jos se nikada nije desilo da Onaj ko vas je poslao odabere pogresnog izaslanika. Sigurno necete pogresiti. Zato, potpuno se opustite i, za promenu,uzivajte u putovanju.

Nema vremena za karmu - Paxton Robey

Kurs o čudima

"Kurs cuda" je jedan od stavova koji postoji medju drugim milionima stavova o istini. Za zapadnog coveka, kome je intelekt programiran na zapadnjacki nacin, za koga je tehnologija kralj, verujem da je "Kurs" najbolji savremeni pisani vodic na nasem putu kuci koji postoji. "Kurs cuda" kaze da je jedino mesto na koje zelimo da odemo nas unutrasnji mir, a da sve sto nije u skladu sa tim predstavlja samo odlaganje puta ka sreci i isceljenju.

Ljudski um je tako programiran da govori kako zeli mir, srecu i radost, a onda ide i kupuje kuce i automobile koji donose racune, dugove i stres. Svako ima tendenciju da juri za stvarima koje ne zeli, zavaravajuci se da ce mu one doneti ono sto zeli. Programirani smo tako da uvek trazimo srecu, ali da je ne nadjemo.

"Kurs" kaze da nas medju-koraci kojima tezimo nikada nece zadovoljiti. Poruka sve tri knjige "Kursa" moze da se sazme u jedan stav: U svakom trenutku, svakoga dana, izaberi snagu svoje volje i izaberi mir.

Ako to mozes da uradis, postaces slobodan. i majstori su nam govorili da idemo pravo Bogu. Rekli su da ne zastajkujemo i ne gubimo vreme na sitan novac- samo da idemo pravo. Ali mi zelimo da se osiguramo. Jos uvek nismo spremni da napustimo najmudrije ovozemaljske ucitelje. Mislimo da je za nas preveliki korak da idemo pravo Bogu, pa umesto toga prihvatamo samo delice kosmicke svesti.

"Kurs cuda" nije teoloska knjiga. Teolozi raspravljaju o semantici i znacenju Boga. Osnivaju univerzitete kako bi primenjivali pristup duhovnosti koji se bazira na funkciji leve strane mozga. Ne razumeju da ljudi mogu da vode beskonacne rasprave i da nikada ne nadju odgovor. Svaka svadja ili debata insistira na tome da jedna strana mora biti u pravu ili zeli da uveri oponenta u svoje stavove, trazi sta je tacno da potkrepi te stavove. Teolozi pokusavaju da budu u pravu. Hajde da, umesto toga, potrazimo stanje kosmicke svesti i prestanemo da pokusavamo recima da dokazemo drugima da su nasi stavovi vredni. Ne mozemo istovremeno biti i u pravu i srecni. Uvek kada izaberemo da igramo igru po pravilima ljubavi, povecava se razumevanje i rastemo.

"Kurs" zeli da nas pripremi za nacin razmisljanja koji je suprotan od uobicajenog. Kao sto kaze Ajnstajn: "Problem ne moze da resi ista svest koja ga je stvorila". Moramo biti spremni da nase misli i verovanja zamenimo sa onima koja daju rezultat. "Kurs" je jednostavan. Ide pravo u cilj, u sustinu, na najbrzi moguci nacin. Odbacuju ga oni ljudi koji nisu dovoljno iznervirani analitickom pristupu zivotu, i spremni da rizikuju sa novim pristupom.

Sadrzaj "Kursa" cak vredja neciji analiticki um, jer ako je tacno to sto tamo pise, padaju u vodu njihova edukacija i citav zivotni kod. Sadrzaj knjige pocinje sa:

Sve sto vidim...ne znaci nista.
Svemu sto vidim ja sam dao...sva moguca znacenja koje to za mene ima.
Ne razumem nista sto vidim...
Te misli ne znace nista...
Nikada me ne uznemirava ono sto mislim da me uznemirava.
Naslovi druge lekcije su:
Ja ne vidim sta je najbolje za mene.
Ne znam svrhu bilo cega.
Nisam zrtva sveta kojeg vidim.
Ja sam izmislio svet koji vidim.
Nemam cega da se bojim.
Ja sam predodredjen za cuda.
Bozja volja meni zeli savrsenu srecu.
Moja sigurnost je u tome da ne pruzam otpor.
Mi na Zapadu smo dobro obuceni da verujemo kako treba da budemo oprezni i uvidjavni prema svetu, koji u osnovi dozivljavamo kao neprijateljski. Nauceni smo da analizarimo svaku situaciju kako bismo preduzeli odredjenu akciju. Oprezni smo. Oprezni smo u medjuljudskim odnosima, u politici, prema drugoj naciji, prema snazi koju imaju gladni ljudi. Nase vaspitanje je adekvatno ako je tacna osnovna premisa zapadnjackog vaspitanja- da smo svi posebna bica.

Razmislite sta bi vas profesor istorije ili ekonomije rekao o ovim recenicama. Rekli bi da je recenica "Moja sigurnost je u tome da ne pruzam otpor" neprimenljiva ako bi nas napala neka strana vojska.

Sta onda treba da ucimo ako je tacno da: "Sve sto vidim...ne znaci nista"? Sta je sa akcijama na berzi, sa jezivim slikama na vestima?

Potrebno je da potpuno preokrenemo proces misljenja kako bismo izasli iz karmickog kruga. Svet razmislja karmicki. Ako treba, uvek ce iznova kreirati stare matrice, i tako vecno. Jedini nacin da naucimo nesto iz "Kursa" je da zaboravima na bilo kakve ocene o onome sto citamo (cini mi se da su nas autoriteti ucili da se ovo zove ispiranje mozga). Uobicajeni metodi ne funkcionisu, pa zasto onda da ne rizikujemo i ponasamo se kao da je univerzum na nasoj strani i da nas nece odvesti na stranputicu?

Ne mogu da odolim. Moram da nabacim jos neki "kursizam".

Da li biste radije bili u pravu ili srecni? Ne mozete biti i jedno i drugo.
Analiza pripada egu.
Sve je u vasem najboljem interesu.
Poverenje ce sada da resi sve probleme.

Sreca je Put.

Svi putevi, sve duhovne discilpline svih kultura i u svim periodima, uvek, vode do jednog jednostavnog mesta, a to je da budemo srecni.

Sreca leci sve bolesti, zaustavlja sve ratove, popravlja sve. "Kurs" istice da srecu cini nas izbor. Za onoga ko razume veliku sliku ne postoje zrtve.

Medjutim, autoriteti nas uce da su realne jedino one stvari koje se mogu opaziti pomocu pet cula, da teror zaista postoji i mora biti porazen pre nego sto se dodje do srece. Tu je kvaka: da li da verujemo najvecim umovima planete ili majstorima uciteljima. Ili/ ili. Ne moze se biti delimicno prosvetljen kao sto zena ne moze biti delimicno trudna. Jos koliko hiljada stranica ljudi treba da procitaju da shvate da prosvetljenje ne moze biti nauceno ili dostignuto kroz racionalno ponasanje.

Sta bi bilo da smo svi rekli: "Ne treba vise da citam ni jednu jedinu stranicu pre nego sto odlucim da budem srecan?" Zaista imamo samo jedan izbor. Da verujemo autoritetima i ostanemo u karmickom krugu ili da izadjemo iz njega. Ucinite mi ovo: idite do nekog usamljenog mesta, duboko udahnite i vrisnite: "Izlazim". Oseticete veliko olaksanje, ili cete barem poceti da analizirate sta bi rekli vasi prijatelji kada bi saznali da ste prestali da se borite.Sreca je nas unutrasnji izbor.

Zasto svi nemaju ono sto zele? Zasto provodimo citav zivot misleci da tek kada imamo sve sto zelimo, imamo pravu stvar? To nikome do sada nije uspelo. Vecina ljudi na planeti nije spremna da se probudi jer je suvise privrzena ogranicenjima. Ne zele da puste stare sablone i verovanja. i kada univerzumu, punom ljubavi, postane ocigledno da oni odbijaju da se promene, on ih odjavi i ponovo ih prijavi da krenu sve iz pocetka. Oni koji ne razumeju kako sistem funkcionise misle da je ovo tragedija, ali to nije tako.To je cin ljubavi i saosecanja jer je neka osoba sklonjena iz lose situacije i dobila je jos jednu sansu.

Pravo ucenje je uvek jednostavno i umirujuce

Cesto se brinemo da ne propustimo neko znacajno predavanje velikog gurua. Sada smo prestali da u njihovim recima trazimo intelektualno znacenje. Slusamo samo jednostavnu poruku koju salju iz srca, pa mozemo da razumemo da svi gurui govore istu stvar. Mozete sest meseci da klecite pored stopala Sai Babe, ali cucete samo: "Budi ljubav". Ljudi prelaze hiljade kilometara do Indije, kako bi culi kako avatar govori nesto novo sa balkona, ali cuce samo: "Budi ljubav". Tamo negde je avatar Mer Baba, ljudi hrle da ga cuju, a on stalno, otkad se inkarnirao, ponavlja: "Budi srecan". To je sve sto je ikada rekao.

Kako je duhovnost jednostavna. Svako ucenje koje deluje slozeno potice od ega. Duh je sustina jednostavnosti.

Ljudi se cesto pitaju: "Kako da prepoznam da li je moj unutrasnji glas ego ili duh?" Ego voli slozenost i zamrsenost. Duh funkcionise izvan trodimenzionalnog carstva vremena i prostora. Glas duha je uvek mek, bez zurbe, bez pritiska. Za duh ne postoji vreme, pa nema ni kasnjenja, ne postoji situacija koja se ne moze promeniti, pa nista ne dozivljava tragicno. Duh kaze: "Umiri se, ne pomeraj se, znaj da sam ja Bog".

Cestitam! Kvalifikovali ste se za prosvetljenje

Kada biste mogli da vidite sve sto ste radili u proteklih deset miliona godina, shvatili biste da ste uradili sve sto se trazi da bi se postiglo prosvetljenje. Ziveli ste i u Staroj Grckoj i u Egiptu, bavili ste se vrazbinama i magijom. Ne morate i u ovom zivotu sve to da radite. Sada treba sva ta iskustva da iskoristite i ojacate sebe. U ovom zivotu vazi parola koju ima firma Nike: "Uradi to!"

Ne cekajte da procitate jos jednu knjigu, cujete neki govor ili sedite pored nogu gurua pre nego sto postanete srecni. U ovoj fazi vase evolucije to sve samo odlaze radost. Citajte ezotericne knjige, idite u Indiju ako zelite. Ali ne nadajte se da ce vam to doneti unutrasnji mir. Nece. Prvo izaberite mir, a onda istrazujte, neka to bude kao ples u vasem zivotu. Mir se ne nalazi izvan nas samih.

Zapamtite da je univerzum na vasoj strani i da se u svakom trenutku urotio da vas probudi i odvede u srecu. Znaci da ste bas u ovom trenutku u najidealnoj situaciji da naucite kako da se probudite. Nema boljeg trenutka od sadasnjeg. To je kosmicki zakon. Ne kazem da treba da se zakopate u mestu na kome ste sada. Odaberite koji god hocete trenutak kao najidealniji.

Sai Baba ne zeli da odete i sednete pored njegovih stopala. On je vec prebukiran. Zeli da budete iskreni prema sebi, zivite onako kako vam kaze srce i budete ucitelj ravnopravan njemu.

Jedino sto je sada preostalo je da se jednostavno probudite! Jednostavno izjavite da ste odsada zanavek srecni. Ne moze vas promeniti niko, ni knjiga, ni crkva. Univerzum vas voli, zato svaki put kada potrazite odgovor izvan sebe, dobijete frustraciju. Sada ste na nicijoj zemlji. Nema natrag, nijedan guru nece vise da budete njegov ucenik, oni zele da budete prijatelji.

Ceo plan spasenja je jedno od ucenja koje potice od onih koji ni sami ne razumeju nesto mnogo vise od vas. To je zato sto se medjusobno cuju samo oni koji su na bliskom stupnju evolutivnog razvoja. Tako bica koja borave u razlicitim ljudskim telima sire istinu medju sobom. Privlacimo samo one ljude koje mozemo da razumemo. Nije bas dobra ideja da prosvetljeno bice upadne u dnevnu sobu prosecne osobe i otpocne govor. Pera Peric ne bi imao pojma o cemu se tu radi!

Vecina ljudi trazi ucitelja koji obicno govori, sa kim moze da se poistoveti, nekoga ko je isto placao racune, imao probleme na poslu, raspravljao se sa ljudima. Najbolji savetnik za borbu protiv narkomanije je bivsi narkoman. Tako to funkcionise. Kada se neko izbori sa sopstvenim problemima, nauci odlicno da slusa, da postane odlican iscelitelj, ako treba. Duhovni savetnici rade na isti nacin. Duhovni ucenici veruju onim uciteljima koji su uspesno resili sopstvene probleme i transformisali se.

Preobrazaj cele planete zavisi od svake osobe pojedinacno. Neko ce pitati: "Sta treba da radim? Kakav je raspored? Dajte mi plan rada!" Istina je toliko jednostavna da vredja ljudsku inteligenciju. Sve sto treba da uradite je da sebe iscelte i izaberete mir u svakom trenutku. Nalazimo se na ovoj planeti kako bismo bili primer prosvetljenosti i nema vise nikakve tajne sta to znaci biti prosvetljen. Nekada je to bila ogromna enigma. Mozemo do mile volje da citamo knjige o ljudima koji emituju svetlost iz krunske cakre i izvode izvanredne trikove. Ali dzabe nam sve ako se nismo samoiscelili.

Sta se desi kada svako od nas odluci da bude bespogovorno srecan? Da li znate da ce se vasa radost emitovati kroz grupnu svest telepatskog rezervoara i da ce dotaci svaki molekul na planeti? Uci ce u celiju svakog mozga svakog ljudskog bica na planeti. Kada naucite kako da se zabavljate, igra je gotova. Kada mozete da se smejete i da se igrate u svakom trenutku, diplomiracete i zapitacete se sta znace sve te ezotericke gluposti kojima se svi bave. Videcete da je ostatak vecnosti enormno radostan.

Sve bozanstveno i svetlo sto postoji u vama u vezi je sa tim da naucite da budete srecni. Kada naucite da budete srecni, osnazicete se i pocete poprilicno znacajno da menjate kolektivnu svest. Spasenje je obavezno uvek bilo jednostavno. Kada se smejete, igrate, malo popijete, pricate sa drvecem, kada ste luckasti, vodite ljubav, gledate zalazak sunca, kupate se u peni, igrate loptom onda ce vas, kao onog frulasa, milioni dusa pratiti do kuce.

Čuda se vide u svetlosti - Neka bude svetlost! <3

Priroda lične stvarnosti - Jane Roberts

Morate jednom početi da verujete sebi.
Ja predlažem da to bude sada.
Ako to ne uradite, onda ćete zauvek očekivati davaše vrednosti priznaju drugi, a vi sami nikada nećete biti zadovoljni.
Uvek ćete druge ljude pitati šta da radite, dok ćete ih u isto vreme vređati. Činiće vam se da je njihovo iskustvo ono pravo,a vaše lažno. Osećaćete se prevarenim.

Uvidećete da preterujete sa negativnim aspektima svog života,a insistirate na pozitivnim iskustvima drugih.
Posedujete višedimenzionalnu ličnost. Imajte poverenje u svoje čudesno postojanje. Nemojte pravili podele između fizičkog i duhovnog u vašem životu, jer duhovno progovara fizičkim glasom,a telesno je kreacija duha.

Nemojte precenjivati reči gurua, sveštenika, naučnika, psihologa,prijatelja, niti mene, i stavljati ih iznad sopstvenog bića.

Mnogo toga možete da naučite od drugih, ali ono najdublje znanje mora da potekne iz vas. Vaša je svest obuhvaćena realnošću koju niko drugi sem vas ne može da doživi, i koja je jedinstvena i neprevodiva, sa svojim značenjem, i koja sledi sopstvene staze
stvaranja.
Delite postojanje sa drugima koji su doživeli svoja putovanja ali na svoje načine, a zajednički vam je samo čin putovanja. Budite dobri prema sebi i svojim prijateljima.


Ne smete se plašiti sopstvenog postojanja i očekivati da kroz njega putujete i
istražujete njegove dimenzije. Prvo morate da napravite mali korak ka potvrđivanju svog identiteta. To potvrđivanje će otpustiti one osobine koje posedujete i otvoriti nove puteve doživljavanja.
Ti putevi će biti a i jesu samo vaši.

Kada od drugih tražite da protumače vaše snove, na primer, automatski stavljate ispunjenje sopstvenih potencijala podalje od sebe.

Kada nekoga molite da vam pokaže pravac u životu, onda u izvesnom stepenu ne date sebi da uvidite da je taj pravac u vama samima. Bez svesti o tome nijedan način vam ne može pomoći.

Sada:

Ova knjiga nije obuhvatila neka nejasna uputstva koja treba da vam pomognu da dostignete ono što smatrate duhovnim razvojem i psihološkom ekspertizom. Ona je ipak samo priprema za sve one koji žele da koriste postojanje kao okvir za
posmatranje i doživljavanje drugih stvarnosti.

Kao što sam ranije pomenuo, nećete postati duhovniji odbacujući telo.

Ovaj život je onaj koji vi živite! Imajte poverenje u ono što teče vašim venama. Na
taj način, druge će realnosti da vam se same pokažu. Dodaće dimenziju i dubinu ovoj sadašnjoj.


Vi Sami Stvarate Svoju Stvarnost - Gde God da Putujete, i u Kojoj God Dimenziji da se Nalazite.

Pre nego što krenete na neka druga putovanja svesti, shvatite da će vas vaša ubeđenja slediti i formirati vaša doživljavanja tamo,kao što to čine i ovde. Ako verujete u demone onda ćete ih i sresti
- u ovom životu kao neprijatelje, a u drugim stvarnostima kao
carstvo đavola ili "đavoljeg duha."

Ako se plašite svojih osećanja i verujete da su pogrešna, kadapokušate "psihološki" eksperiment, možda ćete da poverujete da ste opsednuti. Vaša osećanja, onda potisnuta, činiće vam se demonskim. Uplašićete se da ih pripišete samom sebi, pa ćete tako smatrati da pripadaju bestelesnom duhu.

Vrlo je važno da shvatite nevinost svih osećanja, jer svako od njih, ako se posmatra
izolovano, odvešće vas nazad ka stvarnosti ljubavi.

Ne verujte nikome ko vam kaže da ste zli ili krivi zbog svoje prirode ili psihičkog postojanja, ili zbog bilo koje druge dogme. Ne verujte nikome ko vas odvodi od vaše sopstvene realnosti.

Ne sledite one koji vam govore da se morate pokajati. Umesto toga verujte u spontanost svog postojanja i u život koji je samo vaš.

Ako vam se ne dopada mesto gde se nalazite, onda preispitujte ubeđenja koja posedujete.Dovedite ih na otvoreno polje. Nema ničega u vama čega bi
trebalo da se bojite.

Moj je Život Samo Moj i Ja Ga Stvaram.

Često sebi ponavljajte to. Stvarajte vaš život sada, koristeći svoja ubeđenja kao što umetnik koristi boje. Nema tog stanja koje vi niste u stanju da promenite, osim onog fizičkog, dobijenog rođenjem u carstvo postojanja, kao što je nedostatak nekog organa
ili neke funkcije organizma.

Ako ste ispunjeni samosažaljenjem zbog bolesti ili životne situacije, onda preuzmite inicijativu. Suočite se sa svojim ubeđenjenjima iskreno i pronađite razloge svojih problema.

Govorim unutrašnjom živošću koja je urođena u svakog od mojih čitalaca, sa unutrašnjim znanjem koje im takođe pripada.

Završiću sa onim što sam već rekao:

Dat vam je dar bogova!

Stvarate svoju realnost u skladu sa svojim verovanjima: vama pripada stvaralačka energija koja čini vaš svet; ne postoje ograničenja u biću, osim onih u koje sami verujete.

Ja se zovem Set. S radošću izgovaram svoje ime, iako imena nisu važna. Svako od vas neka svako jutro izgovori svoje ime s radošću.

Svoj život stvarate kroz unutrašnje moći svoga bića, čiji je izvor u vama ali i izvan svih Ja koje poznajete. Cenite sebe i krećite se božanskim linijama svog postojanja.

Buđenje - Antony de Mello

‎Veliki Sokrat je rekao:" Nesvestan život nije vredan da bude proživljen."

To je istina.

Većina ljudi ne živi svesnim životom.Živi mehanickim životom,sa mehaničkim mislima-koje obično potiču od nekog drugog-mehaničkog osećanja,mehaničkih akcija i reakcija.

Kada god osećate odbojnost u dodiru sa nekim,živite u iluziji.

Kažemo:"On je kriv.Mora se promeniti."

Ne!

Svet je takav kakav treba da bude.Vi ste taj koji treba da se promeni.

CELESTINSKO PROROČANSTVO - Dzejms Redfild

‎" Kada god ljudi stupe na naš put, donose nam neku poruku. Slučajni susreti ne postoje.Da li ćemo biti u stanju da primimo poruku, zavisi od toga, kako ćemo odgovarati na ove susrete.

Ako razgovaramo sa nekim ko je stupio na naš put i ne vidimo poruku koja se odnosi na naš trenutni problem, to ne znači da poruka ne postoji. To samo znači da smo je iz nekog razloga propustili.

Da li ti se ikada desilo da naletiš na nekog straog prijatelja ili poznanika, razgovaraš sa njim minit i nastaviš dalje, a onda ga ponovo sretneš istog dana ili iste nedelje? I šta obično kažeš? " Zanimljivo je što smo se ponovo videli, - nasmeješ se i nastaviš dalje.

Rukopis , medjutim, kaže da u takvoj situaciji moramo da se zaustavimo i da otkrijemo poruku koju ta osoba ima za nas i poruku koju mi imamo za nju. Rukopis kaže da kada ljudi jednom budu shvatili takvu realnost , naši susreti će se usporiti i postati mnogo smisleniji. "