Vi ste sila koja upravlja vašim umom i koristi vaše telo kao omiljenu igračku kojom se zabavlja. Zbog toga ste ovde: da se igrate i zabavljate. Rođenjem smo stekli pravo da budemo srećni, da uživamo u životu. Nismo došli ovde da patimo. Ko god želi da pati, neka slobodno nastavi, ali mi ne moramo da patimo.
Zbog čega onda uopšte patimo? Zato što čitav svet pati, i mi stvaramo pretpostavku da je patnja normalna. Potom stvaramo čitav sistem uverenja koji će potkrepiti tu "istinu". Naše religije nam govore da smo došli ovde da patimo, da je život dolina suza. Patite i trpite danas, a kada umrete dobićete nagradu. To zvuči divno, ali nije istina.
Mi biramo patnju jer smo naučeni da patimo. Ako nastavimo i dalje da pravimo iste izbore, nastavićemo i da patimo. Planetarni San prenosi priču o ljudskosti, o evoluciji ljudskih bića, tvrdeći da je patnja posledica ljudske evolucije. Ljudi pate zato što znaju: mi znamo ono u šta verujemo, mi znamo sve te laži, i pošto ne možemo da ih ostvarimo, mi patimo.
Nije istina da ćete otići u pakao ili u raj nakon smrti. Vi živite u paklu ili u raju, ali sada. Raj i pakao postoje samo na nivou uma. Ako sada patimo, onda ćemo patiti i posle smrti, jer um ne umire zajedno sa mozgom. San se nastavlja i dalje, i ako sanjamo pakleni san, nakon što naš mozak umre mi ćemo i dalje sanjati taj isti pakleni san. Jedina razlika između smrti i spavanja je u tome što, kada spavamo, možemo da se probudimo, jer imamo mozak. Kada smo mrtvi ne možemo se probuditi jer više nemamo mozak, ali i dalje sanjamo.
Raj ili pakao su ovde i sada. Ne morate čekati da umrete. Ako preuzmete odgovornost za sopstveni život, za svoje postupke, onda je vaša budućnost u vašim rukama, i možete živeti u raju iako vaše telo još živi.
San koji većina ljudi sanja na ovoj planeti očigledno je pakleni san. To nije ni ispravno ni neispravno, ni dobro ni loše, i za to ne treba kriviti nikoga. Možemo li kriviti svoje roditelje? Ne. Oni su učinili najbolje što su umeli kad su vas kao malo dete programirali. Njihovi roditelji su njima učinili isto: ako imate decu, ni vi niste mogli da postupite drugačije. Kako biste mogli da krivite sebe? Da biste postali svesni ne treba da krivite bilo koga, niti da snosite krivicu za ono što ste sami učinili. Kako da snosimo krivicu za mentalno oboljenje koje je veoma zarazno?
Znate, sve što postoji je savršeno. Vi ste savršeni baš takvi kakvi ste. To je istina. Vi imate savršenu moć. čak i ako ovladate moćima besa i ljubomore, vaš bes i ljubomora biće savršeni. čak i kada se u vašem životu odvija velika drama, on je savršen, on je lep. Možete pogledati film kao što je Prohujalo s vihorom i isplakati se zbog takve drame. Ko kaže da u paklu nije lepo? Pakao može biti inspirativan. čak je i pakao savršen, jer sve što postoji je savršeno. čak i kada u svom životu sanjate pakleni san, savršeni ste baš takvi kakvi jeste.
Samo nas znanje navodi da verujemo da nismo savršeni. Znanje nije ništa drugo do opis Sna. San nije stvaran, tako da ni znanje nije stvarno. Odakle god da znanje potiče, ono je stvarno samo sa jednog stanovišta. Čim promenite gledište, ono više nije stvarno. Nikada nećemo pronaći sebe pomoću znanja. A to je, na kraju krajeva, ono za čime tragamo: da pronađemo sebe, da budemo ono što jesmo, da živimo sopstveni život umesto da živimo život Parazita - život za koji smo programirani.
Znanje nas ne može dovesti do naše prave prirode; već samo mudrost. Moramo napraviti razliku između znanja i mudrosti, jer to dvoje nije isto. Znanje koristimo uglavnom da bismo komunicirali jedni sa drugima, da bismo se složili oko onoga što opažamo. Znanje je jedino sredstvo komunikacije, jer ljudi teško komuniciraju srcem. Važan je način na koji koristimo svoje znanje, jer ako postanemo robovi znanja, mi više nismo slobodni.
Mudrost nema nikakve veze sa znanjem; ona ima veze sa slobodom. Ako ste mudri, imate slobodu da koristite sopstveni um i upravljate svojim životom. Zdrav um oslobođen je Parazita; on je slobodan baš kao što je to bio pre nego što je izdresiran. Kada iscelite svoj um, kad se oslobodite Sna, niste više nevini, ali ste mudri. Ponovo ste u mnogo čemu postali dete, ali sa jednom velikom razlikom: dete je nevino, i zato može da pati i bude nesrećno. Onaj ko prevazide San postaje mudar; zbog toga više ne može pasti jer sada zna - a takođe poznaje i san.
Ne morate sticati znanja da biste postali mudri; svako može postati mudar. Svako. Kad postanete mudri, život postaje jednostavan, zato što postajete onakvi kakvi jeste. Teško je truditi se da budete ono što niste, truditi se da ubedite sebe i sve druge da ste nešto što niste. To što nastojite da budete drugačiji nego što jeste crpi svu vašu energiju. Da biste bili onakvi kakvi jeste, nije potreban nikakav napor.
Kada postanete mudri, ne morate koristiti sve te likove koje ste stvorili; ne morate se pretvarati da ste onakvi kakvi niste. Prihvatićete sebe onakvog kakvi ste, a potpuno prihvatanje sebe podrazumeva i potpuno prihvatanje svih drugih. Više se nečete truditi da promenite druge ljude ili da im nametnete svoj način razmišljanja. Poštovaćete tuda uverenja. Prihvatićete svoje telo i svoju ljudskost zajedno sa svim telesnim nagonima. Nema ničeg lošeg u životinjskim instinktima. Mi smo životinje, a životinje uvek slede svoje instinkte. Mi smo ljudi, i zato što smo inteligentni, mi učimo da potiskujemo svoje instinkte; mi ne slušamo svoje srce. Zato se suprotstavljamo svom telu i pokušavamo da potisnemo njegove potrebe ili poreknemo njihovo postojanje. To nije mudro.
Kad steknete mudrost, poštovaćete svoje telo, poštovaćete svoj um, poštovaćete svoju dušu. Kad steknete mudrost, vašim životom upravljače vaše srce, a ne glava. Više nećete sabotirati sebe, svoju sreću i ljubav. Nećete više nositi u sebi osećaj krivice; više nećete osuđivati ni sebe, niti bilo koga drugog. Od tog trenutka, sva uverenja koja vas čine nesrećnim, koja vas vode u sukobe i otežavaju vam život, jednostavno nestaju.
Odrecite se svih tih ideja o tome da ste onakvi kakvi niste, i postanite onakvi kakvi jeste. Kada se prepustite sopstvenoj prirodi i postanete ono što jeste, više nećete patiti. Predajući se svom istinskom biću, predajući se životu, vi se predajete Bogu. Kada se predate, više neće biti borbe, neće biti otpora, neće biti patnje.
Kada ste mudri, uvek birate lakši put, a to je da budete to što jeste, što god da ste. Patnja nije ništa drugo nego opiranje Bogu. Sto se više opirete, više ćete patiti. To je jednostavno.
Zamislite da se jednoga jutra probudite iz Sna i da ste potpuno zdravi. Više nema nikakvih rana, nema emocionalnog otrova. Zamislite samo tu slobodu. Gde god da krenete, uživaćete u svemu, jednostavno zato što ste živi. Zašto? Zato što se zdravo ljudsko biće ne plaši da iskaže svoju ljubav. Vi se ne plašite života, ne plašite se ljubavi. Zamislite kako biste živeli, kako biste postupali sa svojim najbližima, kada više ne biste imali te rane i sav taj otrov u svom emocionalnom telu.
U misterijama i duhovnim učenjima širom sveta to se naziva buđenjem. To je kao da ste se jednoga dana probudili bez emocionalnih rana. Kada više nemate te rane na svom emocionalnom telu, sve granice nestaju i vi počinjete da opažate sve oko sebe onakvo kakvo jeste, a ne u skladu sa sistemom verovanja.
Kada otvorite oči i zalečite svoje rane, postajete skeptični - ne zato da biste uvećali svoju ličnu važnost govoreći svima koliko ste pametni, niti zato da biste ismevali druge ljude koji veruju u sve te laži. Ne, kada ste probuđeni postajete skeptik, zato što vam je jasno da San nije istinit. Vi ste budni, vaše oči su otvorene, i sve postaje jasno.
Buđenjem prelazite granicu nakon koje više nema povratka, jer više nikada nećete posmatrati svet na stari način. Vi još uvek sanjate - to ne možete izbeći, pošto je snevanje funkcija uma - ali razlika je u tome što sada znate da je to san. Kada to znate, možete da uživate u tom snu ili da patite zbog njega. To zavisi od vas.
Buđenje se može uporediti sa situacijom kada se nalazite na nekoj žurci na kojoj je hiljade ljudi pijano, a samo vi ste trezni. Vi ste jedina trezna osoba medu njima. To je buđenje, jer istina je da većina ljudi posmatra svet u svetlu sopstvenih emocionalnih rana, u svetlu svog emocionalnog otrova. Oni nisu svesni da žive u paklenom snu. Oni nisu svesni da žive u snu, baš kao što ni ribe u moru nisu svesne da žive u vodi.
Kada se probudimo i shvatimo da smo jedina trezna osoba na žurci i da su svi oko nas pijani, možemo da saosećamo sa njima, jer smo i sami ranije bili pijani. Ne treba da sudimo nikome, čak ni ljudima koji žive u paklu, jer smo i mi, takođe, nekada živeli u paklu.
Kada se probudite, vaše srce će postati izraz Duha, izraz Ljubavi, izraz života. Buđenje predstavlja svest o tome da ste vi život. Kada postanete svesni da ste vi ta sila koja predstavlja život, sve je moguće. čuda se stalno dešavaju, jer ih izvodi srce. Srce je u direktnom kontaktu sa ljudskom dušom, i kada srce progovori, čak i onda kad mu se glava opire, nešto se u vama menja; vaše srce otvoriće neko drugo srce, i tada ćete moći da doživite pravu ljubav.
U Indiji postoji jedna stara priča o bogu Brahmi, koji je bio sasvim sam. Ništa nije postojalo osim Brahme, i njemu je bilo strašno dosadno. Brahma je hteo da se igra, ali nije imao sa kim. Zato je stvorio predivnu boginju, Maju, samo da bi mogao da se zabavi. Kada je stvorio Maju i objasnio joj svrhu njenog postojanja, ona reče: "Dobro, igraćemo jednu sjajnu igru, ali moraš da radiš ono što ti ja kažem." Brahma se složio, i po Majinim uputstvima stvorio je čitav svemir. Brahma je stvorio sunce i zvezde, mesec i planete. Zatim je stvorio život na zemlji: životinje, mora, vazduh, sve.
Maja reče: "Kako je lep ovaj svet iluzije koji si stvorio! Sada želim da stvoriš životinju koja je dovoljno svesna i inteligentna da može da se divi tvom delu." I tako je Brahma stvorio ljude, a kada je završio sa stvaranjem, on upita Maju kada će igra početi.
"Počinjemo odmah", reče ona. Ona tada isecka Brahmu na hiljade najsitnijih komadića. U svakog čoveka stavila je po jedan deo njega sa recima: "Igra počinje! Ja ću učiniti da zaboraviš ko si, a ti ćeš pokušavati da pronađeš sebe!" Maja je stvorila San, i dan-danas, Brahma pokušava da se seti ko je. Brahma je u vama, a Maja vas sprečava da se setite ko ste.
Kada se probudite iz Sna, ponovo postajete Brahma i vraćate se svojoj božanskoj prirodi. Onda, ako Brahma u vama kaže: "Dobro, probudio sam se; a šta je s ostatkom mene?" znaćete u čemu je Majin trik i moći ćete da podelite istinu sa ostalima, koji će se takode probuditi. Dvoje treznih ljudi na žurci mogu bolje da se zabavljaju. Ako je troje ljudi trezno, još bolje. Počnite od sebe. Onda će i ostali početi da se menjaju, sve dok se čitav san, čitava žurka, ne otrezni.
Učenja koja potiču iz Indije, od Tolteka, hrišćana, Grka - iz celog sveta - potiču od iste istine. Ona govore o povratku našoj božanskoj prirodi i pronalaženju Boga u sebi. Govore o tome da treba da otvorimo srce i steknemo mudrost. Možete li da zamislite kakav bi svet bio kad bi svi ljudi otvorili svoja srca i pronašli ljubav u sebi? Naravno da to možemo učiniti. Svako to može, na svoj način. Ne radi se o tome da treba da se pridržavamo neke nametnute ideje; radi se o tome da pronađete sebe i izrazite to na svoj specifičan način. Zato je vaš život umetničko delo. Toltek znači "umetnik duha". Tolteci su oni koji se izražavaju srcem, oni čija je ljubav bezuslovna.
Vi živite zahvaljujući božjoj volji, koja je životna sila. Vi ste ta sila koja predstavlja život, ali pošto razmišljate samo na nivou uma, zaboravljate ko ste zaista vi. Lako je pogledati u nekog drugog i reći: "Ah, evo Boga. Bog je odgovoran za sve. Bog će me spasti." Ne, Bog je samo došao da vam kaže – da kaže Bogu u vama - da budete svesni, da sami donosite odluke i pravite izbore, da skupite dovoljno hrabrosti da se izborite sa svim svojim strahovima i da ih izmenite, i da se više ne plašite ljubavi. Strah od ljubavi jedan je od najvećih ljudskih strahova. Zašto? Zato što u Planetarnom Snu, slomljeno srce znači: "Jadan ja."
Možda se pitate: "Ako smo mi zaista život i Bog, zašto to ne znamo?" Zato što smo tako programirani. Naučili su nas: "Ti si čovek; ovo su tvoje granice." I tako mi ograničavamo svoje mogućnosti sopstvenim strahovima. Vi ste ono što verujete da jeste. Ljudi su moćni čarobnjaci. Kada verujete da ste ono što jeste, onda ste zaista takvi. A vi to možete, jer ste vi život, Bog, Namera. Imate moć da od sebe učinite to što ste sada. Ali, vaš razum i svest ne kontrolišu vaše moći; to čine vaša uverenja.
Vidite, sve je pitanje verovanja. Ono u šta verujemo upravlja našim postojanjem, upravlja našim životom. Sistem verovanja koji stvaramo je kao kutija u koju zatvaramo sami sebe; ne možemo da izađemo iz nje jer verujemo da ne možemo da izađemo. Takvo je naše stanje. Ljudi stvaraju stopstvene gra¬nice i ograničenja. Mi određujemo šta čovek može, a šta ne može da uradi. Samo zato što u to verujemo, to za nas postaje istina.
Proročanstva Tolteka predvidela su dolazak novog sveta, nove ljudskosti kod koje će ljudi preuzeti odgovornost za sopstvena uverenja, za sopstveni život. Dolazi vreme kada ćete postati sopstveni guru. Nisu vam potrebni drugi ljudi da vam kažu kakva je božja volja. Suočićete se direktno s Bogom, bez ikakvog posrednika. Tragali ste za Bogom, i pronašli ste Boga u sebi. Bog više nije negde izvan vas.
Kad znate da se sila koja predstavlja život nalazi u vama, prihvatićete svoju Božansku prirodu, a ipak ćete ostati skromni, jer ćete tu istu Božansku prirodu videti i u svima drugima. Videćete kako je lako razumeti Boga, jer sve je manifestacija Boga. Telo će umreti, um će takode nestati, ali ne i vi. Vi ste besmrtni; vi postojite milijardama godina u različitim oblicima, jer vi ste život, a život ne može umreti. Vi ste u drveću, leptirima, ribama, vazduhu, mesecu, zvezdama, suncu. Gde god da pođete, naći ćete sebe.
Vaše telo je hram, živi hram u kojem prebiva Bog. Vaš um je hram u kojem živi Bog. Bog živi u vama u vidu života. Dokaz da Bog živi u vama je to što ste živi. Vaš život jeste dokaz. Naravno, u vašem umu ima mnogo otpada i emocionalnog otrova, ali tu je i Bog.
Vi ne morate činiti ništa da biste se uzdigli do Boga, da biste postigli prosvetljenje ili buđenje. Niko vas ne može odvesti do Boga. Ko god vam kaže da će vas odvesti do Boga, laže, jer vi ste već tu. Postoji samo jedno živo biće i, hteli mi to ili ne, opirali se tome ili ne, bez ikakvog truda vi ste već povezani s Bogom.
čitav svet vas može voleti, ali vas ta ljubav neće učiniti srećnim. Ono što vas može učiniti srećnim je ljubav koja potiče od vas. To je ona ljubav koja zaista nešto znači, a ne ljubav drugih prema vama. Vaša ljubav prema drugima je vaša polovina; druga polovina može biti drvo, može biti pas, može biti oblak. Vi ste jedna polovina; druga polovina je ono što opažate. Vi kao snevač ste jedna polovina, a san je druga polovina.
Uvek ste slobodni da pružate svoju ljubav. Ako je vaš izbor da stupite u jednu vezu, a vaš partner želi da igra istu igru, kakva sreća! Kada se vaš odnos u potpunosti oslobodi pakla, volećete sebe toliko da jedno drugome uopšte nećete biti potrebni. Možete se međusobno povezati sopstvenom voljom i stvarati lepotu. A ono što vas dvoje možete da stvorite jeste rajski san.
Već ste ovladali strahom i samoodbacivanjem; sada ćete se vratiti ljubavi prema sebi. Možete postati toliko moćni i snažni da uz pomoć ljubavi prema sebi možete preobraziti svoj lični san iz straha u ljubav, iz patnje u sreću. A onda ćete, baš kao sunce, neprestano i bezuslovno oko sebe širiti svetlost i ljubav. Kada volite bezuslovno, vi kao ljudsko biće, i vi kao Bog, povezujete se sa Duhom života koji prolazi kroz vas. Vaš život postaje izraz lepote Duha. život nije ništa drugo do san, i ako svoj život stvarate sa Ljubavlju, vaš san će postati umetničko delo.
Don Miguel Ruis
Нема коментара:
Постави коментар