Povezivanje sa unutrašnjim vodičem - Silvija Braun

ODLOMAK IZ KNJIGE Uživajte! Prvi deo: Povezivanje sa unutrašnjim vodičem Uvod Obično na početku svojih knjiga pišem o tome koliko je godina istraživanja uloženo u određeni rad. Tačno je da sam puno istraživala tokom pripremanja ove knjige, ali je u određenom smislu bilo drugačije od ostalih. Razlog leži u tome što je u ovoj knjizi prikazana i lična priča, koja je meni veoma bliska – priča koja ne samo da oslikava realnost unutrašnjih vodiča, već je i istinita priča o mom životu sa mojim primarnim vodičam Fransin, koja je sa mnom do početka mog putovanja kroz ovaj život. Ona i ja smo napravile pakt, što svi mi uradimo pre nego što započnemo život, da će mi pomagati tokom puta. A za uzvrat, i ona i ja ćemo učiti od Boga i izvršiti našu životnu misiju. Mi sastavljamo šemu našeg života uz pomoć prijatelja, pomagača i Saveta koji se sastoji od mudrih velikih učitelja, i svaki od njih nam pomaže da mapiramo našu svrhu. Posle toga naš vodič dolazi da uči sa nama i da nam pomogne koliko je to moguće. Nakon 68 godina provedenih sa mojim vodičem Fransin, iskreno mogu reći da je ona moj najdraži i najdragoceniji prijatelj. Da li sam se oduvek slagala sa njom? Apsolutno ne! Da li sam je testirala? Definitivno. Ali moram reći da je uglavnom u pravu, uprkos mojoj potrebi da se svađam sa njom. Nadam se da će vam ova knjiga omogućiti da razumete vodiče – ove često tihe, sveprisutne, strpljive pomoćnike koji nemaju drugih zadataka osim da nas provedu kroz ovaj život na najbolji mogući način, i zatim da man pomgnu da se vratimo Kući Bogu. Smejem se svaki put kada pročitam odgovor vodiča dobro poznatog medijuma Artura Forda (Flečer) na pitanje da li bi voleo da ponovo raidi to isto. Flečer je, bez oklevanja, odgovorio: „Nikada!“ Sigurna sam da se većina vodiča ovako oseća. Ljudi ne shvataju da iako su vodići veoma razvijeni entiteti koji postoje na veoma visokom nivou vibracija, oni moraju, na određen način, da se humanizuju. Da nisu humanizovani, zaista ih ne bi zanimalo šta se nama dešava. Od svih entiteta koji se nalaze na Drugoj Strani, unutrašnji vodiči imaju najviše ljudskih emocija. I zahvalna sam Bogu što je tako. Naposletku, ko bi želeo vodiča koji se ponaša kao bezosećajan robot – sa stavom da će sve loše što vam se dešava brzo proći i da ćete sve to zaboraviti kada se vratite na Drugu Stranu? Ako ikada osetite da ste napušteni i sami, želim da zapamtite da nikada niste bez zaštite ili društva. Ne samo da je Bog sveprisutan, već je i Isus, anđeli, pa i često neopevani heroji koji strpljivo stoje po strani i koji nas vole, koji nam pomažu i koji naš leče – naši unutrašnji vodiči. 1. Šta je unutrašnji vodič? Mnogim ljudima nije jasno šta je unutrašnji vodič. Razumem tu konfuziju, jer svi mi imamo anđele (ukupno 10 kategorija); naše voljene koji su prešli na Drugu Stranu i duhove odnosno duše koje nisu uspele da pređu na Drugu Stranu i koje misle da su još uvek žive. Takođe tu su i enegretski implanti koje je teško prepoznati. Kada je prisutan energetski implant, nema entiteta, a vidovnjak tada može da oseti u duši utisnute događaje koji su posledica traume koju je individua doživela. U ovoj knjizi ću se fokusirati na unutrašnje vodiče. ovi entiteti su nekada živeli na zemaljskoj ravni. Oni mogu biti i muškarci i žene, i veoma su cenjeni u svojoj dimenziji, na Drugoj Strani. Oni proučavaju vašu šemu (program sa kojim smo odabrali da se rodimo) i pomažu vam da odlučite koje ćete lekcije ovde naučiti, i način na koji će vam pomoći da to i ostvarite. Da pojednostavimo, vi ste sklopili ugovor sa određenim entitetom da vas čuva tokom vašeg života. Mnogi vodiči se jako dugo obučavaju da bi postali vaši vodiči da bi pravilno razumeli vašu šemu. Vi svakako imate i pomoć Saveta kome se vaš duhovni vodič obraća za savet u vezi sa svojim štićenikom (tj. vama), pre, ali i nakon vašeg rođenja. U veoma retkim slučajevima vaši unutrašnji vodiči su živeli sa vama. Vodiči ne mogu biti rođaci koji su preminuli kada vam je bilo tri ili manje godina, jer bi to značilo da ste tokom jednog perioda vašeg života bili bez vođstva. Vodič je sa vama prilikom rođenja i tokom vašeg života, pomaže vam prilikom prelaska na Drugu Stranu zajedno sa vašim voljenima, anđelima i dušama do kojih vam je bilo stalo još pre nego što ste rođeni, ali koje, možda, niste upoznali na Zemlji. Vodiči mogu pripadati raznim kulturama, mogu biti različitog izgleda i veličina. Iako mogu poprimiti bilo koji oblik, uveravam vas da su oni vaši verni prijatelji koji vas nikada neće razočarati. Veoma su mudri i hrabri i čućete ih ukliko ste vrlo tihi i ako osluškujete. Vodiči se ne mogu uvek čuti, ali što više verujete u njihovo postojanje, oni će lakše komunicirati sa vama. Možda sam imala prednost jer potičem iz duge loze medijuma (stare 300 godina), te sam svog unutrašnjeg vodiča čula sa sedam godina, o čemu ću detaljnije pisati kasnije. Na samom početku mi nije davala detaljna objašnjenja, već samo kratke poruke. Uzmite u obzir da se sve ovo dešavalo pre 61 godinu kada su bila drugačija vremena. Ljudi nisu prihvatali ovakve stvari, a ja sam rođena u katoličko-episkopalno-luteranskoj porodici. Ništa od navedenog nije vodilo ka uspostavljanju kontaktka sa duhom. Sada kada mi ljudi kažu da se bore sa sličnim strahovima i konfuzijom, ja ih u potpunosti razumem. Tada sam saznala da se moj vodič zove Iena i uopšte se ne sećam kako smo moja porodica i ja došli do Fransin. Možda mi se jednostavno nije svidelo ime, pa sam ga prpomenila. Ko zna? Ime vodiča i nije toliko važno, ali sam saznala da je važno znati pol vodiča i neke osnovne informacije o njemu, jer ako ništa drugo, to ga čini stvarnijim. Ubeđena sam u to da im je lakše da probiju veo između naših dimenzija ako ih dozivamo i ako verujemo u njih. Odmah da odgovorim na često postavljano pitanje - moguće je imati više od jednog vodiča, kao što imam i ja; Fransin koja je moj primarni vodič, i Raheim koji je moj sekundarni vodič, ali ljudi obično imaju samo jednog vodiča. Da se vratimo na pitanje o imenu; ne mogu vam reći koliko sam puta ljudima navela imena njihovih vodiča, a oni bi ili uzviknuli da je to oduvek bio njihov omiljeni nadimak, rekli bi da je to bilo ime njihovog psa ili da im je mama htela dati baš to ime. Čini se da je ime vodiča usađeno u našu podsvest. Znam ljude koji su došli do imena svog vodiča nakon susreta sa njim tokom jedne od meditativnih vežbi koje su objašnjenje kasnije u knjizi. Dnevno ćete dobijati dvadeset, trideset poruka od svog vodiča, ali ćete ih prihvatati kao svoje misli ili kao slučajnost. Ovo ne znači da ne možete dobiti znanje od Boga, nego da i vaš vodič želi da ga čujete. Šta vas je nateralo da nazovete Suzan i da saznate da je bolesna? Šta vas je nateralo da stavite pojas, ono što treba da vežete svaki put kada se vozite kolima, baš onog dana kada ste imali automobilsku nesreću? Ove male, a ponekad i velike epizode mogu poticati od vašeg vodiča. Za razliku od anđela koji štite i isceljuju, vaši vodiči, po rečima vidovite Rut Mongomeri, su „ saputnici tokom puta.“ 2. Kako se prikazuju unutrašnji vodiči Fransin, od koje sam tokom godina dobila gomilu informacija, uvek naglašava da se vodiči stalno trude da ih prepoznamo ili prihvatimo, kako bi nam lakše pršili i nadahnuli nas znanjem ili bi nam telepatski pomogli da izvršimo naše zadatke. Ljudi se uzrujaju kad ne čuju vodiče, međutim uz strpljenje ćete dobiti informacije od njih, a ako i pratite vežbe iz knjige, sigurna sam da ćete primiti njihove poruke. Odmah da vas uputima na činjenicu da možda nećete čuti glas kakav očekujete. Njihov glas nije mekan, eteričan, melodičan nego je više visoko-frekventan, piskav. Moja draga prijateljica Lindzi, koja već godinama piše sa mnom, je nedavno prvi put čula svog unutrašnjeg vodiča. Nazvala me je i rekla mi je: „ Silvija, čula sam Rejčel, ali njen glas je bio tanak i piskav“. Odgovorila sam: „To je upravo ono što sam pokušavala da ti objasnim sve ovo vreme!“ Istu priču sam slušala tokom godina od ljudi koji su čuli ovakav piskav glas i koji su želeli da im objasnim šta je to. Odgovor je jednostavan - to je unutrašnji vodič. Fransin kaže da je vodičima mnogo teže da se manifestuju i da govore nego anđelima. Jedan filum (phylum - određena grupa bića) nije razvijeniji od drugog, ali pošto su vodiči na višem, uzvišenijem nivou, teško im je da se prilagode gustoj atmosferi u kojoj mi živimo. Fransin ovo opisuje kao pokušaj probijanja kroz gustu maglu. (Anđeli ne govore, ali ih možete čuti u svojim mislima. Vaši preminuli vojeni mogu imati prepoznatljiv glas i nakon njihove smrti. Ovo je moguće jer su do nedavno bili ovde i još se nisu uzdigli, nakon čega će im postati mnogo teže da komuniciraju. To ne znači da ih ne možete čuti, već im samo postaje teže da pričaju.) Uprkos činjenici da infekcija uha ili upala sinusa mogu blokirati komunikaciju sa vodičem, vodiči nam daju signale. Oni mogu stvoriti onaj osećaj praznine, vakuuma kada spoljni zvukovi nestaju i vazduh se umiri na nakoliko trenutaka. Oni takođe mogu biti uzrok piskavih, cičećih zvukova ili pucketanja u vašem uhu. Moja prijateljica je tek pocela da tone u san kada je u svojoj glavi čula ženski glas kako jasno kaže: „Ja sam Hajdi i želim ti laku noć“. Još uvek nije zaspala jer je radila vizuelnu meditaciju na temu unutrašnjih vodiča. Uspravila se u krevetu i pomislila je da gubi razum. Ali to nije bio slučaj, jer unutrašnji vodiči koriste svaku priliku da nam se prikažu. Fransin kaže da je vodič ushićen kada uspe da se probije do svoj štićenika. Vodiči su uvek srećni, ali da bi bili efektivniji prilikom pomaganja nama, moraju poprimiti ljudske osobine i samim tim mi je jasno zašto su još srećniji kada uspeju da se probiju do nas. Razmislite o sledećem: Šta ako stalno pomažete nekome, a pri tom ne dobijate nikakvo priznanje? Nije stvar u tome da vodiči imaju superioran ego, nego je poenta u tome da prepoznavajući ih, vi više pomažete sebi nego njima. Vodiči će uprkos svemu i dalje raditi svoj posao. Dobro je što vodiči imaju iskustvo života na Zemlji, jer imaju uspomene na tragedije i padove kao i na radosti koje nam život donesi. Kako vodiči izgledaju? Neki vodiči će se pojaviti u nečemu što ja zovem, njihov lični modni stil. Neki su odeveni u rimske toge, a mogu se pojaviti i u običnoj uličnoj odeći. Fransin se pojavljuje u lepršavoj haljini od tila, dok Raheim često nosi belu nehru jaknu i beli turban. Način odevenja nema neki poseban značaj, sem što odslikava njihove lične karakteristike, što ukazuje da zadržavamo našu individualnost i način odevanja i na Drugoj Strani. Fransin je počela fizički da se manifestuje kada sam imala osamnaest godina. Pošto mi je unapred najavila da će pokušati fizički da se manifestuje, moja porodica je brzo, u dnevnoj sobi, zauzela mesta za sedenje. Prvo sam videla nabore na suknji, njene duge, tanke prste, njenu visoku i vitku figuru i crnu pletenicu. To mi je bilo odovljno, pa sam zatvorila oči. Moja porodica je posmatrala celo manifestovanje, ali ja nisam mogla. Često se pitam zasto nisam mogla, i zaključila sam da sam bila auditivno i vizionarski nastrojena, a osim toga, trebalo je da nastavim da živim na ovom svetu. Iako imam medijumske sposobnosti, pokušavam, koliko je moguće, da ostanem na zemlji. Ukoliko ne radite tako, naćićete se u ezoteričnom, nestvarnom svetu u koji možete ući samo vi. Ovo vas može dovesti do toga da počnete da radite stvari isključivo za sebe, a ne za druge. Medijumske sposobnosti su vam date od Boga i ne treba ih koristiti za sebične svrhe; date su vam da biste pomagali drugima. Iako tada nisam želela da vidim Fransin, ona mi se ipak manifestovala. Pre mnogo godina sam sa svojom decom živela u jeftinom stanu i taman kada sam ih ušuškavala u krevet, krajičkom oka sam je videla potpuno materijalizovanu. Nosila je dugu, široku, tirkiznu haljinu. Imala je ovalno lice sa malo iskošenim očima, visoke jagodice i pune usne. Nasmejala se i nestala je. Izgledalo je kao da mi govori: „Nisi htela da me vidiš ranije, ali me vidiš sada....“ 3. Postoje različite vrste vodiča Jedno vreme je bilo popularno, nakon konsultacije sa medijumom, nazivanje unutrašnjih vodiča imenima poput „Medved koji stoji“, „Srebrna lisica“ i tome slično. Ne pokušavam da osporim postojanje unutrašnjih vodiča Indijanaca, ali tokom mog dugogodišnjeg istraživanja nisam srela nijednog. Međutim, kao i sa svim drugim stvarima, kada čujete ime svog vodiča, probajte da ga osetite i ukoliko se javi dobar osećaj u vezi sa imenom, onda ga koristite ili odbacite, kao što sam i ja učinila sa Fransin. Uradite sve što vam odgovara. Mišljenja sam da nije bitno kako zovete svog vodiča, čak iako je to vrlo intimnije, bitno je samo da ga dozovete. Neki vodiči će nam se pojaviti u formi deteta kada smo i mi sami deca. Moj sin Kristofer ima vodiča Čarlija koji mu se javio u formi deteta i koji je odrastao zajedno sa njim. Nasuprot tome, Fransin je oduvek izgledala kao da ima oko trideset godina. Ovo me pomalo ljuti, s obzirom da ja imam 68, a ona još uvek 30 godina! Moja istraživanja pokazuju da je zbog načina mog odrastanja (odsustvo majčinske figure) Fransin uzela formu starije, majčinski nastrojene osobe; dok je Kristofer, koji je imao jaku majčinsku figuru (mene) odabrao formu drugara za svog vodiča. Zapravo, u 99% slučajeva, zamišljeni drugari su unutrašnji vodiči. Vodiči nam dolaze kao deca da olakšaju svojim mladim štićenicima učenje od njih. Roditelji treba da podstiču decu, pa čak i da postave sto za „Džoija“, „Sisi“ ili za koga god da je taj tanjir već. Ako dopustimo deci da slobodno pričaju, oni će nam ispričato ne samo o vodičima, već i o anđelila i prošlim životima. Kada moji sveštenici i ja držimo Nedeljnu školu u našoj crkvi Novus Spiritus, često slušamo decu kako detaljno i dugo pričaju o svojim vodičima, anđelima, nakon objašnjenja da Bog uvek pošalje nekog da pazi na nas. Lica im se ozare i reči jednostavno poteku. Ovo mi ponekad vrati uspomene iz prvog razreda i na postere svetaca i anđela koje su imale časne sestre iz moje škole. Sećam se da sam podigla ruku i rekla: „Ja već znam o njima, ja čujem mog“. Odmah su mi rekle da ostanem posle škole. Moja učiteljica, sestra Stefani, mi je rekla da nikada više ne pričam o tim stvarima. Sećam se da sam još kao dete razmišljala - ako nam kažete da su ovde, i ja Vam kažem da to znam, zašto me onda kažnjavate? Moja baka je načula nešto o ovom događaju i sledećeg dana je otišla kod časne sestre. Ne znam šta joj je baka rekla, ali nikada više nisam bila kažnjavana zbog ovakvih stvari. Možda zato što sam se umirnija na času i samo u poverenju sam pričala o ovim stvarima. Jednom kada su moju staru drugaricu Meri Margaret pitali kako je bilo odrastati sa mnom, rekla je: „Stajali bismo na igralištu i zapitkivali Silviju šta će se dogoditi, i to bi se dogodilo“. Saosećam se sa klijentima koji mi kažu da veruju u Boga, anđele, unutrašnje vodiče i život posle smrti, a njihove porodice i supružnici ne. Imajte strpljenja. Svako u svoje vreme će doći do sopstvene istine i nije ni od kakve koristi naturati nekome svoje mišljenje, bez obzira koliko vam je ta osoba bliska. Uvek govorim svojim klijentima da dopuste vodiču da proceni njihove voljene. Ako njihov vodič to ne uradi, savetuejem im da tiho veruju u svoje voljene, bez pokušaja da ih preobraze. Začuđujuće je da sam kroz moja istraživanja savemenih i starih, biblijskih rukopisa, shvatila da u svakoj religiji, bez izuzetka, sledbenici veruju u proročanstva, treće oko i u predskazivanje budućnosti, glasnike, anđele, upozoravajuće glasove, itd. Što se više tehnološki razvijamo i što smo više okrenuti ka kapitalizmu, to smo udaljeniji od naše urođene sposobnosti da budemo u kontaktu sami sa sobom kao i sa Drugom Stranom. Kao „E.T“ želimo da zovemo kući, ali izgleda da smo izgubili broj. 4. Da li vodiči daju informacije medijumima? Unutrašnji vodiči vam mogu pružiti pomoć sa vašom šemom, lekcijama, i uopšteno sa vašim životom, ali njihova svrha nije da vam podare medijumske sposobnosti. Taj dar je od Boga i ujedno i vaša vodilja do informacija o vašem životu i životima drugih. Da li vam vodič može predvideti budućnost? Da ako on ili ona čita baš vašu šemu. Želja da razvijete vidovitost treba da bude između vas i Boga. Stoga, iako čujem šta mi Fransin govori, zamolim Boga, pre nego što legnem da spavam, da me uputi i da me nadahne znanjem da bih uradila pravu stvar i ostala u okviru svoje šeme. Tokom godina proučavanja ne samo svojih klijenata, već i uz pomoć istraživanja drugih medijuma kao što su: Edgar Kejsi, Magraget Leonard, Daglas Džonson, Artur Ford i drugih, niko od njih, uključujući i mene, ne može reći da je dobio pomoć za sebe. Izgleda da su vodiči fontana znanja za druge, ali ne za nas same. Vodiči nama mediumima ne daju brojeve za loto, ni uvid u našu budućnost. Svakako da će nas podstaknuti i da će nam dati poneki savet, razgovaraće sa Savetom i krišom će nam pomoći u raznim situacijama; ali što se tiče davanja detaljnih informacija vezanih za naš život, nikada. Fransin će mi dati informacije vezane za Novus Spiritus i preneće mi duhovno znanje koje mi može pomoći, tokom transa će odgovoriti na lična pitanja onima koji ih postave, ali ne i meni. Izgleda kao da su medijumi kanal kroz koji protiču informacije za sve druge osim za nas same. Ovaj koncept, ako se malo dublje razmotri, ima smisla, jer ako bi nam vodiči davali instrukcije za svaki korak tokom puta, nikada ne bismo pravili greške i stoga, ništa ne bismo naučili. Sumnjičava sam kada sretnem nekog ko ima svakodnevno vođstvo, jer život ne funkcioniše na taj način. Koja bi bila svrha dolaska na zemaljsku ravan ako bi uvek sve teklo savršeno? Medijumi moraju doživeti padove kao i svi ostali. Već godinama se moji prijatelji i sveštenici smeju ovom događaju, koji je postao interna šala; šta god da se dogodi, Fransin bi mi reka: „Sve će biti u redu“. Potpuno ogorčena, pre mnogo godina, uzviknula sam: „Naravno da hoće! Umreću jednog dana, i tada će zasigurno sve biti u redu!“ Ne želim da steknete utisak da Fransin nije bila u pravu u vezi sa nekim važnim događajima u mom životu, nego, kao i mnogi od nas, nisam slušala. Nekoliko meseci pre mog prvog venčanja, upitala me je: „Da li si sigurna da želiš ovaj brak?“ Sigurno ste pomislili da je ovo bio nagoveštaj, ali ne, morala sam da uradim po svom. Pre dosta godina mi je rekla da ću imati dva sina i da ću živeti u Kaliforniji. Dakle, iako postoje konkretna previđanja, poput ovih, ono što pokušavam reći je da vođstvo iz dana u dan koje ljudi očekuju, ne postoji. Dnevne događaje zabeležene u našoj šemi osećamo u solarnom pleksusu. Imajte na umu da su anđeli i unutaršnji vodiči voljeni Božji glasnici i ne mogu ih zameniti čak ni naši voljeni koji su prešli na Drugu Stranu. Pravo znanje dolazi od Boga i nikada ne smemo zaboraviti ovaj uzvišeni izvor. 5. Šta je sa snovima? Moji klijenti mi često govore da stalno sanjaju jedan isti entitet sa kojim razgovaraju ili od kog samo dobiju poruku, želeći da saznaju da li je taj entitet anđeo, srodna duša ili prerušena voljena osoba. Pa, ništa od navedenog. Nije da ne možemo kroz snove dobiti poruke od anđela i naših voljenih, ali takozvani stranac koji se s vremena na vreme pojavljuje i koji vas vodi kroz događaje je vaš unutrašnji vodič. Imam klijenta koji svaki put kada je pod stresom sanja da sedi na klupi u parku i da mu prilazi visok muškarac koji podseća na umetnika, seda pored njega na klupu i savetuje ga. Ipak pomoć koju dobijamo od naših vodiča nije uvek direktna kao što očekujemo. Primer koji sam već navela je Fransinina poruka, pre mog prvog venčanja, u vidu pitanja: „Da li si sigurna da činiš pravu stvar?“ Ovo je bilo više filosofsko pitanje nad kojim je trebalo da se zamislim, nego direktno uputstvo šta treba da radim. Ne kažem da vodiči ne mogu biti ubedljivi, pogotovu u slučajevima ekstremne opasnosti i stresa, ali najčešće sa nama komuniciraju na način koji će nas naterati da ponovo razmislimo o onome u šta smo bili sigurni. Jedna od mojih klijentkinja je jedne noći dobila jasno uputstvo, sanjavši da se nalazi na nekoj zabavi. Bila je okružena velikim brojem poznatih ljudi, kada joj je iznenada prišao mladić u dugom ogrtaču. Pomislila je da je mladić zalutao, jer su svi bili u večernjim toaletama, a on je nosio ogratač od muslina. Zgrabio ju je za ruku, zagledao se u njene oči i rekao: „Nemoj pustiti sina sutra u školu“. Moja klijentkinja se probudila i odmah je otišla da proveri svog sedmogodišnjeg sina, koji je bio razdragan kao i obično. Nije imao temperaturu i sve je izgledalo u redu, ali je san veoma uznemirio. Na kraju je popustila i zadržala sina kući, misleći sve vreme da treba da ode na pregled. Oko 10 sati ujutru telefon je zazvonio; jedna majka joj je histerično pričala da je školski autobus, u kom bi bilo njeno dete, imao strašnu saobraćajnu nesreću, da je nekoliko dece poginulo, a ostala su povređena. Hvala Bogu da je moja klijentkinja poslušala poruku koju je dobila u snu. 11. setembar 2001. godine Nastalo je mnogo priča nakon 11. septembra 2001. godine i tragedije sa Svetskim trgovinskim centrom da bi se mogla napisati cela knjiga o njima, ali nekoliko ljudi sa kojim sam razgovarala, je imalo snove koji su im poručili da zakasne na posao ili da uopšte ne idu na posao tog dana. Neki su na čudan način bili sprečeni u pokušaju odlaska u grad. Zašto su baš oni pošteđeni, a drugi nisu? Odgovor je jednostavan. Nije bilo njihovo vreme i njihovi vodiči su se potrudili da ne odu pre nego što treba. Blagoslovena većina koja je otišla tog dana je postala žrtveno jagnje koje je odabralo da osvesti osećaj patriotizma, kao i našu potrebu da se izborimo sa lošim uticajima koji tako suptilno utiču na naš svet. 6. Odgovori na vaša pitanja Pitanja o unutrašnjim vodičima koja slede su mi, tokom godina, postavlali klijenti, čitaoci mojih knjiga i razni drugi ljudi. Pitanje: Silvija, koliko unutrašnjih vodiča može da ima jedna osoba? Odgovor: Tokom svih godina istraživanja, nisam upoznala nijednu osobu koja ima više od dva vodiča. Čak i kod takvih slučajeva, uvek postoji primarni vodič (kao što je Fransin) koji nam pomaže sa šemom koju smo kreirali pre nego što smo se rodili u ovom životu. Pitanje: Da li vodiči mogu da pomeraju predmete? Odgovor: Poznato je da vodiči pomeraju predmete, ali se to retko događa. Pošto su visokih vibracija, vodiči mogu upravljati električnim uređajima, kao na primer, da pale i gase svetla. Sećam se jedne klijentkinje koja je radila vežbu za uspostavljanje kontakta sa unutrašnjim vodičem i ubrzo nakon završetka vežbe se čuo prasak iz zvučnika na televizoru, a televizor je bio isključen! Pitanje: Da li mi ikada možemo postati vodiči? Odgovor: Da, svako dobije šansu da postane vodič. To nije tako komplikovano, osim proučavanja šeme sa entitetom. Mi odabiramo da pomažemo jedan drugome pre nego što uđemo u život. Pitanje: Zašto neki ljudi imaju muške, a drugi imaju ženske vodiče? Odgovor: Fransin kaže da je to povezano sa levom i desnom stranom mozga. Drugačije rečeno, ja imam ženskog vodiča, jer mi je bilo potrebno da razvijem svoju emotivnu staranu. Muški vodič je prisutan ako treba da balansirate intelekt. To ne znači da smo neuspešni u ovoj oblasti, već nam oni samo daju dodatnu podršku. Pitanje: Da li vodiči mogu da promene našu šemu? Odgovor: Ne, ali nam mogu pomoći da je modifikujemo, mogu nas tešiti tokom patnje, i mogu tražiti od Saveta da nam pokažu svetlo na kraju tunela. Razmišljajte o vodičima kao o vernim prijateljima koji nas bezuslovno vole, koji kroz sve prolaze sa nama i koji nas podržavaju. Pitanje: Da li vodiči mogu da leče? Odgovor: Naši vodiči mogu da nas leče i da nam pomognu mentalno, ali uvek zovu anđele, pa čak i „duhovne doktore“ da nam pruže pomo . Oni su veoma razvijeni i zato mogu da pozovu svaki entitet koji im je na raspolaganju u pomoć. Pitanje: Da li nas vodiči ikada napuštaju? Odgovor: Ne, naši vodiči nas nikada ne napuštaju, oni su stalno sa nama. Imaju sposobnost bilokacije, što znači da mogu da budu na dva mesta u isto vreme uz potpunu svesnost. Ovo je nama teško da razumemo, ali na Drugoj Strani, naša bit je toliko jaka da nam dozvoljava da istovremeno budemo na dva mesta. Na primer, vodič može da vas čuva i u isto vreme da bude ispred Saveta iznoseći vaš slučaj da bi modifikovao vašu šemu, dobio savet ili dodatnu pomoć. Pitanje: Da li možemo pobrkati vodiča sa duhom ili voljenom osobom koja je prešla na Drugu Stranu? Odgovor: Vrlo retko se vodič može pobrkati sa nekim drugim entitetom, zato što se ne manifestuje u istom obliku kao oni. Duhove vidimo jer nisi prešli na Drugu Stranu i zbog toga su bliži ovoj dimenziji. U slučaju preminulih voljenih, treba da prođe određen vremenski period nakon smrti, da bi dostigli visoke vibracije vodiča, jer su tek nedavno napustili ovu dimeziju. Ako se vodič manifestuje, to je obično kratko pojavljivanje, kao kada sam zapravo ugledala Fransin i Raheima. Umesto toga, javlja se osećaj da su oni stvarno uz mene, ali ne da su u telesnoj formi. Pitanje: Da li različiti ljudi mogu imati iste vodiče? Odgovor: Ne, iako se se vodiči posećuju i razmenjuju informacije među sobom. Mnogi ljudi su na mojim predavanjima osetili Fransin. Tokom predavanja imam jak osećaj da se unutrašnji vodiči okupljaju i govore nešto poput: „Ako ti misliš da imaš problem, pogledaj sa čime se ja suočavam“. 7. Iskustva sa unutrašnjim vodičima Primila sam veliki broj pisama i mejlova putem mog veb sajta (www.sylvia.org) o iskustvima ljudi sa unutrašnjim vodičima. U nastavku su navedene samo najupečatljivije priče. Karen piše: Jedne večeri sam, potpuno očajna, ležala u krevetu. Moj muž, kog sam volela i kome sam, petnaest godina, verovala je našao drugu ženu i podneo je zahtev za razvod braka. Bila sam toliko očajna da sam poželela da umrem. Nisam mogla ni da zamislim svoj život bez njega. U najmračnijem trenutku, uočila sam tračak svetlosti na zidu. Pitala sam se kako uopšte može biti ikakvog svetla u potpuno mračnoj sobi, međutim, posmatrajući ga, svetlo je postajalo sve veće i veće. U sred svetla je stajao lep, visok muškarac sa crnom talasastom kosom i prelepim licem. Nasmešio mi se i rekao: „Budi hrabra. Bog će ti prirediti velike stvari u narednih šest meseci“. I dalje sam bila tužna, istovremeno osećajući neko nadahnuće i baš sam bila spremna da odgovorim kada je vizija nestala. Ovo sam ispričala nekolicini ljudi koji mi nisu poverovali, ali znam da ćes mi ti verovati, Silvija (ne šalim se). Tačno za šest meseci upoznala sam divnog čoveka koji me iskreno voli i u braku smo već četiri godine. Karen, to je definitivno bio vodič koji ti je došao kada ti je bio preko potreban. Ne dobijaju se često predviđanja budućih događaja, ali zbog tvog očaja, vodič je verovatno dobio „odobrenje“ da ti prosledi istinitu poruku i da ti da nadu. Džejson piše: Bio sam na poslednjoj godini koledža i nisam mogao da odlučim kojim zanimanjem želim da se bavim. Više od tri godine sam bio u agoniji zbog toga. Bio sam poražen i zbunjen do te mere da je depresija počela da me obuzima. Moju porodicu je to veoma nerviralo i stalno su me zapitkivali šta ću biti kad porastem. Bio sam opsednut završnim radom i nikako nisam mogao da ga završim. Bio sam potpuno iscrpljen. Rešio sam da dremnem i kada sam bio u polusnu lepa, plava žena se pojavila ispred mene i uperila je prst na moj nezavršen rad. Nisam mogao da shvatim na šta je mislila. Kasnije, kada sam se osvestio, video sam da je poslednja reč u mom nedovršenom radu bila „doktor“. Rukopis je bio moj, ali se ne sećam da sam ja to napisao. Sada sam uspešan neurolog, ali se često pitam da li bih to bio da nisam imao prethodno iskustvo. Džejsone, to bi se svakako desilo. Ti si sigurno nesvesno napisao tu reč, a onda se vodič javio da potvrdi to; tvoja duša je znala tvoju šemu, a tvoj vodič je želeo da se pojavi i da ti potvrdi ono što ti je zapisano u šemi. Brajan piše: Sa 45 godina sam imao iznenadni srčani udar. Bio sam na intenzivnoj nezi i osećao sam se kao da nestajem. Izašao sam iz tela, pogledao dole i video sam tim doktora kako radi na meni. Nisam bio toliko zabrinut, više sam bio radoznao. Tada sam osetio prisustvo muškara koji je bio u belom ogrtaču. Imao je dugačku kosu, bio je sveže obrijan i imao je izuzetno saosećajne oči. Na trenutak sam pomislio da je to Isus, ali onda mi se figura približila i imao sam jak osećaj da se entitet zove Danijel. Upitao sam: „Ko si ti?“ Odgovorio mi je: „Oduvek sam bio tu da te štitim, ali se moraš vratiti nazad. Još uvek ti nije vreme“. Posle toga sam se našao u svom telu. Brajane, mnogi ljudi veruju da su videli Isusa, ali se ne radi o tome da nisu ili da ne mogu da ga vide, jer sam dobila mnogo pisama koja to potvrđuju. Isus, naši vodiči, kao i Bog su nam uvek na rapolaganju, ali, pošto se tebi javilo ime Danijel i pošto si dobio objašnjenje od njega, jasno je da si bio povezan sa vodičem. Vodiči se pojavljuju kada samo pod stresom i uvek dolaze po nas da nas vode Kući, na Drugu Stranu tokom našeg konačnog odlaska. Nije bilo tvoje vreme da napustiš ovu ravan, Brajane, i tvoj vodič se pobrinuo da ne odustaneš. Dženis piše: Jedne noći sam brzo utonula u dubok san i oko 3 ujutru me je probudio neki glas. Dozivao je moje ime i rekao: „Idi kod Džoija“. Džoi je moj devetomesečni sin. Skočila sam iz kreveta, otrčala do njegove sobe i našla sam ga naslonjenog na rub kolevke, ne dišući. Bila sam izvan sebe, ali sam uradila usta na usta tehniku veštačkog disanja sve dok nije zaplakao. Silvija, načudnije od svega je da sam, iako upalšena i veoma emotivna tokom ovog skoro fatalnog incidenta, imla osećaj da će sve biti u redu. Dženis, ovde su se dogodile dve stvari. Vodič te je zvao da spaseš sina i svojim prisusvom ti je ulio energiju i osećaj mira da bi ti pomogao da prođeš kroz taj događaj. Sada možete pitati: „A šta je sa šemom?“ Dženis je po svojoj šemi morala proći kroz ovo. Iako je taj događaj mogao biti i u Džoievoj šemi, ipak je to iskustvo važno za Dženis da bi postala svesna da je neko čuva i štiti. Možda je Dženis bila potrebna potvrda da neko čuva nju i njenog sina. Neke poruke su mnogo suptilnije. U mojoj grupi je jedna sveštenica prolazila kroz duhovnu krizu, kroz koju mnogi od nas prolaze, pogotovu kada smo u potrazi za istinom. Iako je ova žena želela da bude sveštenica, osećala je da nije dovoljno dobra za to. Umesto da dođe kod mene, odlučila je da mi pošalje imejl u kom daje ostavku. Pokušala je tri puta da pošalje pismo, ali nije uspela. Da bi istestirala svoj imejl servis, poslala je različita elekronska pisma nekolicini ljudi bez problema. Kada bi ponovo pokušala da pošalje imejl u kom se nalazila ostavka, nije mogla da uspostavi vezu. Znam zašto (a sada zna i ona) je bila sprečena da uradi nešto ovako drastično, i sada obe zahvaljujemo njenom vodiču. Kristen piše: Moja majka je umrla (oca sam izgubila šest meseci ranije), moj verenik je raskinuo sa mnom. Moj posao je takođe bio ugrožen. Otišla sam kući nakon dugog dana na poslu, odlučila sam da popijem celu bočicu tableta koje su mi ostale posle majčine bolesti. Pripremila sam se za to, legla u krevet, stavila sam čašu vode pored kreveta, uyela sam tablete i počela sam da ih stavljam u usta. Odjednom, pojavio se jak vetar, osetila sam kao da mi je neko zavrnuo ruku i tablete su se razletele svuda po sobi. Sedela sam paralizovana i odjednom se iz tišine javio sladak, mek glas: „Nemoj. Bog te posmatra“. Tog momenta sam shvatila da sigurno postoji drugi način da sredim svoj život. Kratko nakon toga moj život je počeo da se menja. Kristen, tvoj unutrašnji vodič je bio spremam da upotrebi bilo koji metod komunikacije da bi ti preneo poruku i hvala Bogu da jeste. Sada bih želela detaljnije da vam predstavim moje vodiče. U drugom delu knjige ću izneti više informacija o Fransin i Raheimu i o tome kako oni provode svoje vreme. DRUGI DEO Jedan dan u životu unutrašnjeg vodiča 8. Vodiči nas bolje poznaju nego što mi poznajemo sami sebe U jednom od mnogih članaka sam, kroz kratak opis njenog zivota tamo, pisala o dužnostima koje Fransin obavlja na Drugoj Strani. To je rezultiralo bujicom imejlova, pisama i telefonskih poziva u kojima su me ljudi molili da im kažem više o unutrašnjim vodičima. Shvatila sam da nisam znala kako Fransin provodi vreme na Drugoj Strani, iako je poznajem već 61 godinu. Naravno da sam znala da istražuje, da ide na predavanja, konsultuje Akaša Zapise, Dvoranu Zapisa, ali to je, otprilike, bilo sve što sam znala. Dok sam bila na sastanku upravnog odbora Novus Spiritusa, jedan od mojih kardinala je rekao da je u arhivi našao transkript transa koji govori o dužnostima vodiča. Nikome ništa nisam rekla o dodatnom delu ove knjige, a osim toga, bili smo u sred razgovora o otvaranju nove crkve u Kanadi (zanimljivo je da ako ima više sveštenika oko mene, oni mogu pokupiti više detalja iz mog života, kao pravi medijumi. To se ne događa stalno, ali dovoljno često da potvrdim ono što sam oduvek govorila: Što se više spiritualno razvijamo, možemo više da shvatimo). Za pisanje knjiga i otvaranje crkve i fondacije, neću da vas lažem, trebalo mi je puno hrabrosti. Pitala sam Fransin: „Šta da radim po pitanju ovih zlobnih skeptika?“ Rekla mi je da ih ostavim na miru, jer će oni u nekom životu pronaći neophodno znanje ili Boga. Odlučila sam da se ne bavim njima, a na posletku, svako ima svoj put kojim treba da ide. Možda sam i ja u nekom periodu svog života bila skeptik, mada sumnjam. Mislim da mi jednostavno znamo kada je Bog čvrsto utkan u našu dušu; a i kako Fransin kaže, ima još puno fenomena koji treba da se otkriju pre nego što dođe kraj ovoj planeti, što će nevernike ostaviti bez daha. Fransin i ja razgovaramo o Bogu, religiji i filosofiji, a opet, nikada mi nije dala rešenja ni za jedan test koji sam imala na koledžu. Kada sam čula o čudima koja su se dešavala tokom snimanja i prikazivanja Mel Gibsonovog filma Stradanje Hristovo, pitala sam je: „Zašto sad?“ A ona je odgovorila: „Silvija, čuda se svakodnevno događaju i tako je od postanka Zemlje...Ljudi su sada počeli da ih prepoznaju, što takođe ukazuje na Božji uticaj. Tek sada se čovečanstvu povećava svest“. Takođe mi je rekla da vodiči osećaju frustraciju ljudi kada prolaze kroz teške periode. Na primer, kada sam izgubila devetoro ljudi u tri meseca, rekla je sveštenicima da sam ja kreirala svoj život, ali da bol treba da se ublaži. Ubrzo nakon ovog, moj treći muž (koji mi je bio i prijatelj 32 godine) je tražio razvod. Udaljili smo se, a i upoznao je neku drugu ženu na putovanju po Grčkoj i Italiji na koje smo išli zajedno. Fransin me je stalno upozoravala da je on samo naizgled za mene, ali ovaj brak je zapravo bio bolji za njega. Mnogo ljudi ne može da podnese da su njihovi partneri uspešniji od njih, pogotovu ako ti partneri imaju i odraslu decu ili unuke. Počinju da se osećaju kao da su zadnja rupa na svirali. Standardna priča. Iako me je Fransin suptilno upozoravala, ipak sam bila potrešena. Vikala sam: „Zašto mi nisi rekla za ovo?“ „Da li bi mi poverovala?“ upitala me je. „Ne, ne kada je on u pitanju“, priznala sam, i to je najstarija priča u univerzumu, zar ne? Nije važno da li ste medijum ili ne – vaš vodič vas ne može u potpunosti zaštititi od vaših prošlih života ili lekcija koje treba da naučute u ovom. Ipak, on ili ona su uvek pažljivi prema vama, bez obzira na sve, i razumeju da vam je teško ovde dole. Vaš vodič, kao i vaši anđeli i Bog, može i hoće da vam ublaži bol ako dozvolite. Raheim je rekao sveštenicima da je Fransin od Saveta tražila pomoć u vezi sa mojim osećajem odbačenosti. (A ona nije bila sama, vodiči se svakodnevno sastaju da zatraže još anđela, još više mogućnosti za izlečenje, pomoć Boga Majke, Svetog Duha, Hrista i svakog ko može da pomogne njihovim štićenicima.) U međuvremenu mi je govorila da to nije vredno svog tog bola, jer je me mnogo ljudi voli i potrebna im je moja pomoć, kao i da je sebično bti tužan. Naravno da je ovo tačno, ali to ne znači da nisam prošla kroz svu tu patnju. Upitala sam je zašto su oni koji čine dobra dela više iskušavani od zlih entiteta, njen odgovor je bio razumljiv: koga bi se ticalo da je loša osoba povređena (a čini se da nikada nije)? Nihovo prebivalište je ovde, a mi ih znamo kao mame, tate, prijatelje, sestre, braću, decu i naravno kao muževe i žene. Koji je bolji način da vas povrede sem da vam se približe kao Jude i da tada dopuste da padne sekira za 30 srebrnjaka? Rekla mi je da karma igra svoju ulogu kada nešto nekoga povredi bez upozorenja ili bez mogućnosti da se to popravi i da će se ponoviti za pet godina ili manje. Ovo je važna lekcija za sve nas. Fransin mi je mnogo puta rekla da su svi vodiči primetili da ljudi koje oni vode pamte bol duže i intenzivnije od radosti. Razlog ovome je što se mi nalazino na negativnoj ravni, i da je ovo dom zla i obmane. Da nije tako, mi ne bismo učili. Naši vodiči uvek imaju na umu ono što je najbolje za nas. U stvari, svaki vodič je posetio sve galaksije i prikupio informacije kako se tamo rešavaju određene situacije koje mogu biti u vezi sa problemom sa kojom se suočavamo. Na ovaj način unutrašnji vodiči dobijaju novi pogled na problem i savet kako da ga reše. Fransin mi je rekla da se sem iskustva veoma malo dobija ovim savetima zato što je, kao što mi je rekla kada sam bila mala, ova planeta lud azil univerzuma, a što duže živim ovde, uviđam da je tako. Iako su naši vodiči veoma mudri i od velike nam pomoći, mi se svađamo sa njima, pa čak se i naljutimo na njih. Bog zna da je jesam. Otišla sam toliko daleko, da sam joj rekla: „Šta, dođavola, ti radiš da mi pomogneš? Da li si bila na odnoru ili šta?“ Jednom kada sam se vraćala sa gostovanja u Montel šou, razmišljala sam o tome kako mi je putovanje teško palo, pa sam je upitala (znajući njen odgovor i spremajući se da se naljutim zbog njega) „Kakav je bio tvoj dan, Fransin?“ Dakle, doživela je da sluša novu Mocartovu kompoziciju i predavanje Abrahama Linkolna o ratu na Bliskom Istoku. Znam da se ovo čini nerealnim, ali veliki broj prominentnih istorijskih figura je na Drugoj Strani, a svako ko se tamo nalazi koristi prednost prisustva velikih umova (kao što bih i ja). Ponekad je veoma frustrirajuće slušati o svim tim čudesnim stvarima i ljudima koji su im na raspolaganju, dok mi ovde dole pokušavamo da učimo na najbolji mogući način. Fransin mi uvek kaže, što i ostali vodiči pokušavaju da otkriju svojim štićenicima, da će sve uskoro biti gotovo i da ću se živa i zdrava vratiti Kući. Gledam na ovo ovde ne samo kao na mesto za učenje, već kako i na lošu uspomenu. Sve je zajednički trud Možete se zapitati zašto su nam uopšte potrebni vodiči ako ćemo svakako iskusiti odbacivanje, tugu i napuštanje u životu. Pa, kao što Fransin kaže (a zaista sam počela da joj verujem), koliko bi nam gore bilo da njih nema? Narano da primate udarce, ali vaši vodiči ih dobijaju zajedno sa vama i ublažuju ih više nego što možete da zamislite. Ovo znam zato što se ljudi koji su svesni svojih vodiča brže oporave i prihvate život sa više žara i poleta u kraćem vremenu. Divna stvar u vezi sa vodičima je ta što ne moraju uvek da, poput Fransin, uspostave verbalni konakt sa nama. (Mnogo puta sam rekla da svi ljudi imaju psihičke sposobnosti, ali da nisu svi ljudi medijumi.) Vodiči komuniciraju sa nama uz pomoć unutrašnjeg glasića koji nas upozorava ili koji nas bodri da krenemo napred. Ljude nervira što ne čuju svoj unutrašnji glasić češće...pa, čujete ga, verujte mi. Naš svet je postao toliko bučan i pun stresa, da mi ne osluškujemo ili jednostavno ga ne čujemo, a čak i ako ga čujemo, čujemo ga suviše kasno. Iako mi Fransin ne daje previše ličnih informacija, bilo je situacija u kojima je upozorila mene ili moju porodicu, čak mi je prenela poruke o mojim zaposlenima ili sveštenicima. Na primer, jednom mi je rekla da kažem tati da ode na pregled bubrega. Tata je rekao: „Dobro sam“. Nedelju dana kasnije je završio u bolnici sa upalom bubrega. Veoma jasno se sećam da sam upoznala Skitija kada sam imala 20 godina, i postao je ljubav mog života. Išao je u školu za pilote u Knzas Sitiju, a prvi put sam ga videla na žurcu u mojoj kući. Bio je visok, imao je crnu kosu i zelene oči, i prve reči koje mi je uputio, bile su: „Sigurno si ti organizovala ovu žurku“, rekao mi je da su mi oči velike poput srebrnog dolara. Kasnih pedesetih, ovo je bila dobitna rola...A ja sam bila dobitak! Popela sam se na sprat da popravim frizuru i dok bila tamo, Fransin mi je rekla: „Ovo će biti velika tragedija u tvom životu“. Pretpostavila sam da misli na mog tadašnjeg dečka i da će ga raskid jako povrediti. Kao i moji klijenti, nisam pitala šta je pod tim mislila ili kako će se to dogoditi. Oh endorfini ljubavi! Nakon šest meseci se ispostavilo da je Skipi oženjen i da ima dvoje dece, i kao dobra katolkinja, dala sam mu korpu. Nisam želela da prođem kroz patnju, kroz koju svi mi prođemo, ali, ovo je bilo nešto kroz šta sam morala da prođem. Dakle, vodiči nas upozoravaju...Ne volim ovo da priznam, ali me je Fransin takođe upozorila na okrutnost mog prvog muža, ali mi je ipak rekla da će koristi od udaje nadmašiti loše stvari, i zaista je bilo tako. Dobila sam dva predivna dečaka i preselila sam se u Kaliforniju. Kanzas Siti je bio sjajan, ali sam sigurna da ne bih postala toliko poznata u Misuriju. Bez obzira koliko strašno izgledalo, tvoja šema će se ostvariti. Imajte na umu da imamo pet tačaka izlaska, momente u kojima možemo napustiti ovaj život u nekoj nesreći, iskustvo blisko smrti i tome slično. Ne mogu vam reći koliko puta sam videla ili koliko puta mi je rečeno da su naši vodiči uklonili ove tačke i da većina nas čeka poslednju tačku izlaska. Moja prva tačka izlaska je bila kada sam imala 26 godina. Skoro da sam umrla od hepatitisa A, ali mi je Fransin rekla da još uvek nisam spremna za odlazak. Sledeća je bila mnogo godina kasnije kada mi je uklonjena materica - zaista sam prolazila kroz tunel ka svetlosti, dok me je medicinska sestra i moja draga prijateljica, koja je poznavala moju filosofiju, dozivala nazad (ili je bar bila dok me nije dozvala...šalim se). Pogodite koje je reči koristila da bi izvršila ovo podlo delo? Da, „Potrebna si ljudima!“ Čini mi se da ovo postaje moj lajt motiv. (Nekoliko godina kasnije, imala sam još jednu operaciju tokom koje je moje srce stalo.) Najčudnija stvar se dogodila prošlog leta. Plovila sam u čamcu mog najmlađeg sina, kada se veliki ski bord otkačio, naleteo na mene i udario me. Nisam puno razmišljala o tom događaju, sem o činjenici da me je jako bolelo i da sam zaradila veliku čvorugu i modricu. Fransin mi je kasnije rekla da je poslala anđele oko mene da preusmere dasku, jer da me je udarila samo nekoliko inča više pogodila bi moju slepoočnicu, i pogodite šta bi se dogodilo...svetla bi se ugasila zauvek, jer mi je to bila poslednja tačka izlaska. Svaki vodič (za koga znam da je najdraži, najodaniji prijatelj kog ćete ikada imati), kaže da nikada ne bi ponovo bio vodič, a ipak nas poznaju bolje od nas samih. Na pimer, pre mnogo godina sam rekla Fransin da nikada ne bih naplatila za pronalaženje nestale osobe ili za rešavanje nekih iznenadnih kriza, a ona je odgovorila: „Znam“. Upitala sam je: „Kako ti to znaš?“ „Zato što te poznajem.“ Odgovorila je. Tokom godina ovo je postalo refren koji se stalno ponavlja. Naši vodiči nas poznaju, znaju šta volimo, a šta ne; znaju ako potonemo previše duboko; što se više oslanjamo na njih ili verujemo da oni postoje, olakšavamo im da dopru do nas i da nam pomognu. Oni ne mogu promeniti našu šemu, i ako skrenemo sa puta, oni nas strpljivo čekaju da pređemo preko i da nas odvedu u Dvoranu Mudrosti da nam pokažu gde smo pogešili. Kada se vratimo kući, naši vodiči nas teše dok analiziramo naš život i raduju se našim uspesima – ne kritikuju nas, za razliku od nas samih. Zatim ponovo pogledamo našu šemu i uočimo šta bismo uradili drugačije ili jednostavno uočimo da li smo dobro postupali u ovom životu koji smo proživeli, i ovo je momenat u kom odlučujemo da li ćemo se vratiti ili ne. Fransin kaže da se većina nas neće vratiti i da ćemo postati duhovni vodiči. Naravno da ova knjiga ne bi bila potpuna bez priče o Raheimu vodiču kog sam stekla (ili treba da kažem, kog sam počela da upoznajem) oko 1970. godine. Fransin kaže da mnogi vodiči imaju mentora i da je Raheim njen mentor. Sada će me svi pitati ko je mentor njihovim vodičima! Pa, ne znam. Vidim vodiče, ali nisam upoznata sa svakim sa kim se vodiči upoznaju ili sa kim pričaju. Znam da vodiči razgovaraju o raznim temama sa Savetom i sa drugim vodičima, da često pričaju sa Bogom i anđelima, ali i da veoma često imaju glavnog učitelja koji je upoznat sa osobom koju vode. Na primer, iscelitelj može imati pomoć doktora koji je na Drugoj Strani ili će skulptor dobiti umetnika koji će ga nadahnuti. Ne samo da ovi primarni učitelji uvećavaju sposobnosti entiteta, već im pomažu i da ih još više razviju. Mislim da niko, uključujući i mene, ne shvata koliko je ovo složen timski rad. Sada bih volela da vam detaljnije opišem kako sam upoznala Fransin i Raheima.